Жада остац у театру занавше

автор Цецилия Надь
1.2k Опатрене

Адриана Надь з Руского Керестура активна у нашей рускей култури, а публика ю на сцени препознава як ґлумицу, танцошку, алє и водительку на рижних манифестацийох и програмох. Вона ма ище єдну любов, медицину, а студира на Високей здравственей школи фаховних студийох у Беоґрадзе, на напряму Фахови медицински радиолоґ. У розгварки зоз ню, дознали зме вецей о єй таланту, и любови ґу театру.

Твой ґлумецки талант могло замерковац ище у монодрами „Kравка Славка” хтору ши бавела як дзецко. Як то на єденац роки бавиц монодраму?

Адриана Надь: Найинтересантнєйша памятка хтора ме вяже за тоту представу, то кед сом прешираз принєсла текст дому, дала мацери до рукох и поцешено гварела: „Мамо, будзем бавиц у представи.” Мац ми одвитовала же то монодрама и питала ше ми чи сом порихтана ґлумиц сама цалу представу. Теди мой одвит бул: „Мамо, представу нє бави єден ґлумец.” Як єденацрочне дзецко сом нє була цалком свидома же яке то виволанє, алє ме єдни з найкрасших памяткох з дзецинства вяжу праве за тот период.

У марцу ма буц премиєра младежскей представи „Жени”, а медзи ґлумцами и ти – яка твоя улога? Представа оправдує наслов, то и тема представи?

АН: Представа „Жени” цалком иншака од шицких цо сом потераз мала нагоду бавиц. Интересантна є праве прето же ше состої зоз шейсц кратких монодрамох хтори приповедаю о чудних женских роздумованьох и парадоксалних судьбох. Кажда часц приповедка за себе. Бавим жену у гарешту, жену хтора обшеднута з чистоту, воду и миделком. А далєй бим нє шмела одгадовац, жени – вше тайновити…

IMG_1062_640x960Ґлумиш, насампредз, у младежских представох Драмского студия АРТ, алє ши ґлумела и у представох Руского народного театру „Петро Ризнич Дядя”. Кельо ши научела од старших ґлумцох и, дзе интересантнєйше ґлумиц, а дзе векше виволанє?

АН: Анї єдну ґрупу нє можем видвоїц як интересантнєйшу, чувство хторе мам док ґлумим ше прецагує и през аматерски и през професийни театер. Старшим ґлумцом чежше „парирац”, и док сом при нїх, намагам ше поупивац шицко цо можем, цо ми з другого боку и велька чесц. Виволанє єднаке, бо публика обчекує квалитет, без огляду чи то АРТ, чи „Дядя”.

Любела биш ше опробовац и у режираню дзецинских представох? Маш даяки плани вязани за тоту тему и прецо ци то цикаве?

АН: Режирац представу ми барз вельке жаданє, як у театру гваря – то ремесло хторе ше преноши з рук до рук. Наздавам ше же превежнєм и тоту „улогу” пошвидко, думам же то дацо цо охабя шлїд за чловеком, а мойо жаданє записац ше ґу нашим вельким ґлумцом и режисером.

Одмалючка ши у нашей култури. Скорей ши и рецитовала, а тераз ище вше танцуєш у фолклоре и активна ши у вецей сферох. Чи плануєш и надалєй буц уключена у нашей култури, бо ше велї з часом поцагню и хтора „улога” ци наймилша?

АН: Плануєм буц уключена покля ме сцу! :) Кед ше раз уключиш, нательо ше вяжеш, же нє жадаш престац. Любела бим кед би ше час застановел, бо ме шицко цо робим у нашей култури барз виполнює. Нє мам дацо цо баржей любим, нє мам дацо цо найволїм, кажда сфера автентична и окремна на свой способ. Плануєм остац у нашим театре занавше. Нєдавно сом, єден вечар, док сом ишла дому з Култури, роздумовала як бим любела най ме животна драга, наша система и стан у держави нє одведу на даєден други бок, до другого краю, або другей держави.

Остатнї роки водзиш конферансу на „Ружи”, алє и на наших других програмох. Як то буц поштреднїк медзи публику и сцену?

АН: Водзенє конферанси барз красна „улога”. Комуникация з учашнїками з єдного, и з публику з другого боку, барз интересантна! Вязана сом за тотo ище од першого „Червеного пупча” хторе сом водзела, и кажди раз ношим єднаку дозу возбудзеня. То дацо цо постава часц тебе и наисце любим же ме описує и тота „улога”.

folklorОд кого ши учела ґлумецке, водительске, рецитаторске ремесло и чи маш дакого на кого ше упатраш?

АН: Нє жадала бим нїкого вихабиц, мам наисце вельо особи хтори ми приклад и напрям кадзи надалєй жадам крачац! Фолклор сом нательо полюбела дзекуюци Йоакимови Рацови Мимийови. Цо ше дотика театру и ґлумецкей часци, ту ме уведли учителька Ксения Бодянец и Владимир Надь Ачим, з хторим и тераз сотрудзуєм, и од хторого сом наисце вельо научела. Грубу нїтку любови ґу нашей култури, фестивалом, водзеню конферансох, рецитованю и театру ми „пресадзел” Михайло Зазуляк. Горда сом же сом мала нагоду буц їх школярка!

Як ци ше поспишує випочитовац шицки обовязки? Добра орґанизация, чи, заш лєм, дацо муши и церпиц?

АН: Кед сом була у основней школи мой одвит на тото питанє бул – або менєй учим, або менєй шпим. Тераз ученє нє шме церпиц!

Мала ши дакеди проблеми зоз трему, нє обаваш ше же ше збунїш на сцени? А текст чежко научиц напамят?

АН: Позитивна трема вше постої, помага ми же бим була сконцентрована, и же бим винєсла максимум. Пейц минути пред наступом вше побудзем сама зоз собу, войдзем до улоги пред тим як видзем на бину. Текст нїґда нє учим дома, войдзе ми до ухох на пробох, и найчастейше знам текст цалей представи. Нє обавам ше кед мам партнера на сцени, найчежше кед ши сам, теди мозоґ уруцени до пиятей швидкосци. Алє як ми вше гвариме – добре же публика нє ма текст пред собу.

IMG_5673_1280x853Участвовала ши у рижних представох, и явних наступох. Случела ше дакеди даяка комична ситуация?

АН: Мала сом вецей комични ситуациї. Запаметала сом ситуацию кед сом бавела дзецинску представу на нашей бини и у єдней хвильки –блокада, нє могла сом ше здогаднуц моєй реплики, гварела сом виреченє хторе збунєло и шицких других ґлумцох на сцени. А и часто ми шмишно кед ше публика шмеє, но, алє, то вежбам скриц.

Чия потримовка ци найважнєйша?

АН: Найважнєйша ми потримовка, насампредз, моїх найблїзших, алє ми єднак важне думанє и орґанизаторох, сотруднїкох, колеґох и шицких особох хтори уключени до проєкту.

(МАК 2/2018)

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ