На Горнїци шерцо иншак дурка

автор оля хома
2.3k Опатрене

Кед ше у исти час трафя лєто, горска природа и фестивал, вец то за мнє идеални условия, а кед же можем увязац роботу и задовольство – пробуєм нє препущиц нагоду. Так сом пред двома тижнями нащивела 35-ти фестивал „Лемкивска ватра” у Польскей.

На тим фестивалу сом була давно, 1999. року, кед ище нє бул таки вельки и моцни, так же сом после тельо часу нє знала цо точно очековац, алє богата главна и провадзаца програма нагадали  ми же нє будзе допито. Напредок сом ше радовала природи, рахуюци же зоз прахнявей и розпеченей ровнїни оддихнєм у карпатских лєсох на коло 700 метери надморскей висини. Дюрдьовчанох сом нє познала, алє новим познанством и авантуром шмело идзем вочи, та так було и тераз.

„ВИСЛА”

У орґанизациї Союзу Руснацох Українцох Сербиї, а зоз потримовку Општини Жабель, ансамбл КУД „Тарас Шевченко” зоз Дюрдьова рушел до Польскей представиц Руснацох зоз Сербиї на тей велькей и значней манифестациї. Як новинарка Радио Нового Саду, придружела сом ше екскурзиї пририхтана зоз знїмачом, резервнима батериями и скицу запланованих роботох.

Рушели зме штварток вечар же бизме на поладнє, после павзи у Бардейове, сцигли до валалу Хажлин зоз котрим Дюрдьов пестує контакти и дзе нас домашнї цепло и сердечно дочекали, а вец и випровадзели далєй. То валал у котрим жиє 1 200 людзох, дакеди ше занїмали зоз статкарством и предавали млєко, а нєшка, як гваря, млади пошли на Заход и, затераз, ше нє врацаю. Нє требало нам длуго путовац по Ждиню, валал на югу Польскей дзе того рана почала фестивалска програма, а ми ше пришли реґистровац и навечерац ше, а потим змесциц у интернату, у Ґорлицох, хтори оддалєни коло 40 километери. Першираз сом єдла пироги, попила пиво зоз малину и добре спала после длугей драги ошвижена з карпатским воздухом.

Соботу рано зме попонагляли сцигнуц до Ждинї и на комеморацию, дзе представителє Союзу положели венци на памятнїк жертвом операциї „Висла”. Того року означує ше 70 роки як войско виселєло Лемкох зоз того краю и велька часц урядовей и провадзацей програми тому була пошвецена. Алє, так нє лєм того року. Як гварел єден зоз орґанизаторох фестивалу Григорий Суханич, акция „Висла” цошка найгорше цо ше Лемком случело, алє з другого боку то причина за моцнєнє националного идентитету и зазберованє Лемкох зоз цалого швета у старим краю, у свойофайтовим паломнїцтве.

26 20170722_125241

НОВИ ИДЕЇ

Програма на бини почала после поладня и швидко ше почали зменьовац виводзаче на бини, а ми у публики чекали и наступ Дюрдьовчанох, котри ше представели зоз фолклорнима танцами „Пред нашима дзверми” и „Мутняча”, дзивоцка ґрупа и Марко Радишич одшпивали по два шпиванки, а проведзел их оркестер. И зоз тим, як и зоз нєдзельовим наступом, директор КУД „Тарас Шевченко” Микола Кухар бул задовольни, понеже фестивал и нагода поровнац ше зоз другима, а упечаток шицких нас бул же дюрдьовски ансамбл нє заостава анї за векшима и старшима ансамблами.

Потим на бину вишли Українци, а вец и солиста Марек Мохнач зоз Прешова хтори одшпивал штири родолюбиви писнї у провадзеню гармоники. Марека познам зоз прешлорочного Свиднїку и було барз крашнє стретнуц ше ознова на фестивалу, видзиц же му кариєра добре напредує, а вец и вєдно зоз нїм поглєдац уж спомнутого Григория же бизме направели интервю. Так зме шедли кажде зоз своїм диктафоном. Марек гонорарно роби за Радио Реґину, а Григорий за Радио Лемко, и єдно друге, кажде на своєй вариятни нашого красного язику, випитовали о особним и приватним живоце, и о тим цо нас приведло же бизме ше ту стретли. Бешедовали зме о музики, о язика и церкви, Ворголови и роботи зоз дзецми.

Григорий нам виприповедал же як ше пред даскельома роками до орґанизациї фестивалу уключели млади людзе котрим старши дошлєбодзели реализовац нови идеї и уключели их до роботи, цо ше указало як добре. Так настали и велї тогорочни провадзаци програми, як цо свойофайтова авдио вистава – стара древена хижка, до хторей може войсц найвецей штверо и вец шеднуц на лавочку под муром. Пошвидко кед ше очи звикню на цмоту, мож обачиц подаєден стари предмет з кухнї, осетиц пах старини, а прейґ звучнїкох чуц бешеду старих людзох чийо приповедки о живоце дакеди треба же би зачували и прешлїдзели архаїчни язик. За вечеру сом, медзи иншим, єдла огуркову юшку яку и сама пробуєм направиц зоз огуркох квашених на слунку.

НА ПОЙДЗЕ ДРЕВЕНЕЙ ХИЖИ

Внєдзелю ше дижджовни хмари нє придали пред слунком, як дзень пред тим, та зме пополадньову програму и други наступ нашого ансамблу патрели дакус помокнути. Та вец осушени, та знова зоз баркох, або спод стрехи з боку. Вшелїяк зме сцели чуц и видзиц нашо ансамбли зоз Горватскей, а цала програма так ушорена же є нє допита, швидко ше зменюю виводзаче, водителє елоквентни и шармантни. Прешейтала сом ше по кампу, котри змесцени вшадзи доокола, дзе сом достала рецепт за українски борщ, упознала Лемкох зоз Сибиру, побешедовала зоз Адамом хтори приведол дзецинску ґрупу „Чижики”, а покуповала сом и сувенири, котри опрез и на фестивалу виложени на тезґох, а предава ше вишивани кошулї, кнїжки, пацерки, бочкори и кирбайски лакодки.

За конєц сом зашла явиц ше Романови, локалцови котри нас 1999. року, кед сом була прешли раз, поволал спац на пойдзе його древеней хижи, понеже нам шатри були змокнути. То бул найлєпши можлїви способ заврец тот круг нащиви „Горнєй жеми” и здогаднуц ше же як сом ше чувствовала кед сом пред скоро двацец роками була першираз. Чувство єднак моцне и щире, а єдноставно го описал мой оцец, хтори теж як новинар одходзел на Горнїцу – „шерцо иншак дурка”.

Длугока драга и там и назад, лєто горуце, а ми маме и гранїцу на котрей треба чекац. Нїч ми нє спадло чежко, дзекуюци добрей екипи у автобусу и веселому дюрдьовскому ансамблу котрим ше вшелїяк придружим 20. авґуста на їх журки, на фестивалу у Дюрдьове.

SVIT MISJAČKU
Svit misjačku z večera do rana, bo spaňa nemam.
Prišol listok zavtra rukovaty, na milu čekam.
Otvor že mi, milá, okenečko, išči raz prituľu tvoje ličko,
počekaj mňa dva necily ročky moja frajirečko.
 
Kamaraťa so spivom rukuju i ja musju ity.
S rodičmi, s bratom i so sestrou sja rozlučity.
O mene sja mamko nestarajte, len vy mi na milu pozir dajte.
Ja vam z vojny listočok napišu, dobri sja majte.
 
A po roku milá mňa sklamala sja mi vydala.
Že ty za mnou išči tot druhyj rik dovho čekala.
Ďakuju ty mila, že bys znala, ty i tak pro mene byla stara.
Teper ľubľu tri roky molodšu, toto moja prava.
Марек Мохнач и Григорий Суханич

Марек Мохнач и Григорий Суханич

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ