Рушанє на першим месце

автор сас
1.3k Опатрене

Гваря же чловек створени же би жил у природи, бул физично активни, костирал ше зоз швижу поживу и уживал у амбиєнту своєй фамилиї. Медзитим, шицки зме шведкове же ше нашо околїско вше швидше меня. Преважно ґу сучасному, а ридше ґу природному способу живота. Сучасни способ живота менєй активує чловеково физични способносци, та ослабуює його моторику. У тим найвецей ощербени дзеци, окреме пре часте хаснованє телефонох, таблетох и компютерох. Прето ше професор Марко Радишич унапрямел на ришованє тей проблематики, бо твердзи же дзецом барз часто нєрозвита моторика, а окрем того дзеци маю проблеми зоз социялизацию, маю подле  триманє цела цо пошлїдок частого нєправилного розвою похребцини. Конєчно, шицко спомнуте ше одражує на їх особни характер.

Прето ище док студирал у Дюрдьове основал Школку спорта за дзеци од штири по дзешец роки. Тренинґи отримує двараз до тижня по єдну годзину, кажду стреду и пияток у спорсткей сали Основней школи у Дюрдьове. Уж у другим року школки обачел же єст потреби акцентовац вежби з котрима би ше дзецом виправело похребцину, криви ноги и лєпше тримали талпи. Намага ше зацикавиц дзеци за физичну активносц, прето през бависко, бавенє, робя коректвни вежби, а базую ше на розвою моторичних способносцох, а през бависко и социялизацию дзецох.

– Велька гришка родичох хтори дзецом допущую же би ше длуго бавели на компютеру, телефону, лєбо таблету, бо теди преважно подло шедза, угавним ше скруца и спуща главку. Було би добре кед би дзеци, а и родичи прилапели шлїдуюце, а то же кед ше дзецко бави на телефону, наприклад, най му вон будзе у висини очох, алє най нє шеда. Най ше на нїм бави докля витрима стац на ногох – гварел Марко Радишич, професор спорта и физичного воспитаня.

Дзеци значне унапрямиц на спорт, бо ище вше важи присловка – у здравим целу, здрави дух. З другого боку, дзеци котри активни нє маю проблем з килограмами, зоз кревову слику, диябетесом, рухомши су, розположенши, а кед их родичи од малючка науча же би ше здраво костирали, дзеци буду мац лєпши  кревово судзини и менєй можлївосци же би  охорели у будуцим живоце. Треба ше костирац зоз цо природнєйшу поживу, зоз нєпреробеним месом и другима инстант єдлами и додатками єдлом котри преважно полни з масцу и цукром, спозорює професор Марко Радишич. 

ДЗЕЦИ УЧИЦ ЖЕ БИ ПОЛЮБЕЛИ СПОРТ

Найчастейши деформитети при дзецох кривенє похребцини, хторе настава  пре подле и нєправилне триманє цела. Тиж так, иста причина и за подлу моторику, ха снованє рукох и ногох, пальцох и мускулох. То пошлїдок нєрушаня, нєхаснованя цо векшого числа мускулох, обидвох рукох, ногох, талпох, и вообще у цалим целу. Найлєгчейше их активовац зоз цо рижнима рухами, зоз активним рушаньом цалого цела. Прето дзеци треба учиц же би полюбели спорт.

У Школки спорта професорови Маркови Радишичови помага Аександар Боґданов зоз Дюрдьова, студент Електротехнїчного факултету котри одмалючка фодбалер, прихильнїк спорта и здравого живота.

– Крашнє ми сотрудзовац з Марком. Задовольни зме же дзеци на наших тренинґох розположени и нашмеяни. Важне же дзеци напредую. Поряднє провадзиме розвиванє каждого дзецка. Даєдни обачлїво комуникативнєйши, даєдни маю лєпши рухи, лєгчейше бегаю, або ше рушаю. Важне же робиме добре, а позитивни резултати обачлїви – гаврел Александар Боґданов.

На тренинґох ше намагаю же би дзецом тримали увагу, даваю им задатки, а дзе можу подучую их у креативносци и уча их же важне послухац цо други гуторя, алє так же би им було прилаплїве.

– Родичи нє треба же би дзецко унапрямовали лєм на єден спорт, алє на вецей. Же би воно розвивало цо вецей схопносци, з тим ше лєгчейше пренайдзе у єдним, кед будзе знац вецей спортски схопносци. Бо важне же би були цо баржей моторично „писмени”, теди лєгчейше найду свой напрям – гварел Марко Радишич.

Александар Боґданов и Марко Радишич

Александар Боґданов и Марко Радишич

КИНЕЗИ ТЕРАПИЯ – ЛЇЧЕНЄ З РУХОМ

По закоконченю Електротехнїчней школи у Новим Садзе, Марко Радишич мал жаданє уписац Соло шпиванє и Академию уметносцох. Медзитим, превагла друга любов – спорт. Насампредз же вше почитовал дисциплину и прецизносц. На штвартим року на Факултету спорта и физичного воспитаня у Новим Садзе, дзе и дипломовал, вибрал напрям кинези терапия и корективна ґимнастика, бо обачел же вше векши тренд присутносци нєправилного триманя и хаснованя мускулох при людзох, а цо за пошлїдок ма рижни деформитети  цела.

– Почал сом робиц з меншима дзецми, бо их жадам научиц же би любели спорт и були физично активни, теди ше сиґурно буду лєпше чувствовац як кед би шедзели. Добре буц вонка на швижим воздуху и бавиц ше, алє анї нє страшне побрудзиц ше, а то треба же би знали и родичи – гварел професор Марко Радишич. 

ЗА РУКУ И ВЄДНО ДО ПАРКУ

Марко толкує же любиц дзецко нє значи побочкац го и дац му телефон же би ше бавело, алє вєдно з нїм пойсц до парку, бавиц ше, оганяц, звладовац цо вецей и розлични препреченя. Бо, и родичи гриша.

– Бавиц ше з дзецком, шмеяц ше и помагац му звладац рижни препреченя, то барз здраве и за родичох. Спреведаю ше же думаю же ше баржей одпочиню опрез телевизора. З рушаньом у природи им будзе вшелїяк лєпше. Окрем того, мускули ше почню лєпше опущовац и розвивац. Шицким нам потребна физична активносц. То у природи чловека – гварел професор Марко Радишич.

Окреме визначел же ше после физичней активносци вилучую велї гормони котри злєпшую розположенє и даваю лєпше чувство у целу и глави.

Уключени є до проєкта „Спорт до школох” у новосадскей ОШ „Иво Лола Рибар”, дзе тренира з дзецми од першей по осму класу. Активни є и у Спортским союзу Општини Жабель, та у малей сали спортскей гали у Жаблю каждей соботи од 9,30 до 10,30  годзин трима безплатни годзини спорта за шицки заинтересовани дзеци. Окончує препатрунки положеня цела при старших и младших, дияґностикує и дава совити яки треба робиц вежби, препоручує менянє подлих звикнуцох, а роби и як особни тренер.

ВОДУ НА ДРУГИ КОНЄЦ ПРОСТОРИЇ

Здраве цело тото котре лєгко може поднєсц напруженя з котрима ше стретаме кажди дзень.

– Нашо цело мудре, алє глупе. Воно себе зна олєгчац, алє теди друга часц цела церпи. У нашей популациї єст вельо болю у долнєй, лумбалней часци похребцини. Док ше шедзи, велї з нас ше намесца до єдного положеня и звикню ше на ньго. Мускули котри теди нє активни ше скрацую, та ше зоз випросцованьом похребцини чувствує боль. За нїх мам совит – най положа фляшу з воду на други конєц просториї дзе робя. Най кажди пол годзини, годзину станю попиц води и розцагнуц ше на цо вецей способи, посовитовал – Марко Радишич, професор спорта и физичного воспитаня.

DSCN6894

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ