Стари сецер

автор Юлиян Пап
1.4k Опатрене

Петро и Микола роками робели у истей задруґи, у машинским парку на концу валала. Петро бул младши по рокох, алє мал вецей стажу у задруґи. Микола бул стари валалски майстор за машини, пришол до фирми познєйше, a любел франту и дружтво.

Задруґа ше модернизовала, та до машинского парку сциговали нови машини, а тоти стари завадзали на дворе, або их давали до одпаду. А вец ше хтошка здогаднул же би тоти машини могол дахто ище хасновац, та орґанизовали за нїх интерну лицитацию. На предай бул єден стари сецер. Нїхто з нїм уж нє садзел, бо пришли гет новши шеячки. Алє, як гварели, сецер заш лєм ма якуш вредносц, та спрам того, и цену.

Позберал  ше колектив, вибрана комисия и одредзена символична цена, тисяч динари. Петро давал сто динари вецей. Микола звекшал за двасто. Петро вшелїяк сцел тот сецер, та звекшал на два тисячи. Микола видзел же цо младши колеґа сце, та одлучел же будзе гнац, гоч упрекосц, та звекшал на три тисячи. Петро давал пейц тисячи. Микола заш звекшал, дзешец тисячи! Петро уж видзел же то драго видзе, алє нє сцел попущиц; додал ище тисячку.

– Раз, два раз, треци раз! – кричал предсидатель комисиї. – Предане за єденац тисячи динари!

Микола ше цешел: „Так сом и сцел, победзел сом го!”.  Петрови було дакус нєправо. Теди за тот пенєж могол купиц нову шеячку, ище би му и остало! Заш лєм, и вон ше цешел:  „Алє сом го победзел!”

Предсидатель комисиї винчовал обидвом. Спомнул лєм тельо же ше могли напредок порадзиц хто купи сецер, а нє упарто ше надмудровац. 

Алє вец би ше нє знало же хто победзел…           

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ