Там дзе вона, там вешелє

автор апм
1k Опатрене

През свой богати роботни вик шпивала соло, у дуету, у хору, танцовала, вежбала аеробик, ґимнастику… шицко тото нє чувала лєм за себе, дзелєла знанє и нєсебично учела других коло себе.

Славка Тамаш народзена у Коцуре, дзе закончела основну школу, а потим и Ґимназию у Вербаше. Уписала ше на Висшу педаґоґийну школу у Новим Садзе,  на напрям за физичне воспитанє, бо теди ище нє Факултет нє бул отворени.

– Було то кус и нєзвичайне пойсц з валалу на школованє у тот час, алє я то любела и була сом упарта – памета Славка и додава же ше шицко добре закончело, а вона свою жадану школу за два роки и закончела.

ПРЕПОДАВАЛА ЛЄМ КУС МЛАДШИМ ОД СЕБЕ

Такой после Висшей школи достала роботу у истей тей Ґимназиї дзе ше школовала.

– Понеже мойо школованє тирвало лєм два роки, я ище стретала школярох з хторима сом ходзела до школи, лєм кус младших од себе, та сом и им почала преподавац, цо було досц нєзвичайне. Правда, и други мойо школяре були лєм 4–5 роки младши одо мнє – приповеда Славка о першей роботи, а кед пришол час же у стреднїх школох муша робиц професоре зоз факултетом, достала премесценє до Основней школи „20. октобер” дзе препровадзела цали свой роботни вик.

– Барз сом любела свою роботу, уживала сом у нєй, окреме з дзецми, задовольна же можем робиц  тото цо любим. Двацец роки сом нє мала салу за физичне возпитанє, та сом наисце мушела вихасновац шицки свойо схопносци, од танцованя по шпиванє – приповеда наша собешеднїца и гвари же и сама перше мушела нащивйовац курс танцох, же би после могла пренєсц на дзеци, а през кариєру робела лєм з дзивчатми.

– Перши дзешец роки зме учели народни кола, так же шицки у  школи знали танцовац, а вец кед то допило и мнє и дзецом, прешли зме на класични и модерни танци. Дзеци були барз задовольни и барз любели мойо годзини, нїхто з нїх  нє сцекал – поцешена  Славка хтора тоти знаня щиро дзецом пре ношела у рамикох физичного воспитаня. Хлапци свойо физичне у тих часох мали на дворе з лабду, а Тамашова за роботу з дзивчатми мала меншу просторию, ґрамофон и касети…

ОДМАЛЮЧКА ЗОЗ ШПИВАНКУ

Уж у трецей класи основней школи, наставнїца музичного ю замерковала же зна шпивац, та теди одшпивала свой перши дует.

Такой ю вжала и до хорского шпиваня, дзе була наймладша. Шпивала под час цалей основней у хору, а вец и у стреднєй,  та и  висшей школи, но, тото цо велї знаю, шпиванє  Славку провадзи през цали єй живот.

Славку и Михала як дует препознал о. Ириней Тимко

– Кед паноцец Владимир Тимко почал робиц зоз хором у Вербаше, дознал же крашнє шпивам, та ме поволал. Пошла сом, и там сом єден час шпивала. У медзичаше сом ше и одала, народзели ше нашо двоме синове, я ходзела на хор, а мой супруг Мижо чувал дзеци. Медзитим, паноцец чул же и вон крашнє шпива, та волал и його. Од теди шпиваме вєдно у хорох, а о. Тимко од нас справел и перши дует – здогадує ше Тамашова, як и їх перши заєднїцки наступ на „Червеней ружи”.

Кед ше хор у Вербаше розишол, члени були поволани до хору до Руского Керестура, дзе Тамашово шпивали тиж и як дует, и то нє лєм рок–два, алє 15 роки.

– То були найкрасши часи хорского шпиваня,  кед з нами робел покойни Ириней Тимко, хтори знал цо роби, як роби и барз зме го любели. 

Дзеци росли, а пара Тамашово шпивала дзе ґод их волали: у Коцуре, вец и у „Карпатох”, часто и путовали, а наймилша драга им и нєшка одход на Фестивал до Свиднїку дзе ше вше чувствую як дома.

– Я на тим вельким Фестивалу у Свиднїку, на тей велькей сцени, влонї одшпивала соло писню зоз хтору сом ше одпитала од соло шпиваня. Но, нє зарекам ше же нє будзем вецей нїґда шпивац, бо шпивам и далєй, алє як солиста думам же досц. И тот город, тото красне место з добрима людзми, бул праве место же бим закончела свою соло кариєру – приповеда Славка, хтора зоз супругом Михалом шпива у Мишаней шпивацкей ґрупи у Дружтве „Карпати”. Вона ше упарто намага и же би после нїх млади дзивчата предлужели шпивац, та зоз фолклору пренашла даскельо дзивчата и прицагла их до шпивацкей ґрупи. Роби з нїма, и то єй нова активносц у хторей барз ужива. А понеже и Славков супруг Михал люби шпивац и танцовац, тоту енерґию вєдно преноша, и добре ше зна: там дзе Тамашово – там музика, там танци, там вешелє… .

ЗАПОЧАЛА З АЕРОБИКОМ

Под час роботного вику Тамашова часто тримала и школи за танци (такв. „плесни” школи) у Вербаше, за одроснутих, и за дзеци, шицко задармо, и шицко з дзеку.

– Перша сом у Вербаше робела зоз женми, а то бул и початок аеробику у нашим городзе – гвари Тамашова, хтору велї Вербащанки добре паметаю по годзинох аеробику.

У „Карпатох” членох учела танцовац сиртаки…

ПОЗНАТА ПО РИТМИЧНЕЙ ҐИМНАСТИКИ

Славка роками водзела ритмичну секцию и рихтала дзивчата за кажду векшу манифестацию у Вербаше.

– У каждей класи сом мала ґрупу хтора знала танцовац, а поправдзе, тоту часц роботи сом и найволєла. А кед зме достали салу у школи, вельку увагу давали зме ґимнастики, кошарки, одбойки и рукомету.

Медзитим, и ту сом найволєла  ґимнастику и вежби на партеру – гвари Тамашова, хтора з дзецми наисце знала.

И ШПИВАНЄ И ШТРИКАНЄ ОПУЩУЮ

Тамашова и у пензиї  роби тото цо люби. Як гвари: перша любов у живоце єй було шпиванє, вец єй робота, на трецим месце робота у дружтвох, а на штвартим  – штриканє.

– Мустри берем з интернету, започинам роботу и уж лєдво чекам закончиц ю, и такой роздумуєм цо далєй, цо наютре почнєм. Барз ме опущує – приповеда Славка хтора зошицким у цеку з модернима технолоґиями дзе находзи идеї, алє ше и дружи, комуникує зоз своїма синами од хтори єден у Канади, а други, у тей хвильки, у Новим Садзе.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ