Цудзина, заш лєм цудзина

автор злк
1k Опатрене

Живот наисце нє мож предвидзиц. Зоз собу принєше и таке же чловек у своєй младосци о велїм нє може анї шнїц. Марча и Раде Костичово у младосци анї предпоставиц нє могли же ше єдного дня стретню и свойо пензионерски днї препровадза вєдно у Коцуре.

Марию Костичову, народзену Сендерак, живот у Коцуре нє гласкал, та заш лєм ше у нїм успишно виборела зоз шицким цо пред ню исти тот живот нєпреривно накладал. Ище як дзивче остала без мацери, оцец ше оженєл, а потим велї роки после його шмерци жила з мачоху. У медзичаше, концом осемдзешатих рокох народзела дзивче Александру, робела и оставала без роботи, окреме  дзевадзешатих рокох, алє якош вше крачала напредок. Сама виховала, вишколовала и одала дзивку, постала баба, а вец ше и одала до Нємецкей дзе єден час и робела. Найвекшу потримовку вше мала у приятелькох. Нєшка, уж седем роки у Коцуре жиє зоз супругом Радетом.

– Нє було лєгко без родичох, брата, шестри, алє анї сама нє знам як сом витримала у тих „бурйох”. Озда и прето же ми познєйше дзивка Сандра давала моци, а верим же и я єй була велька помоц и потримовка. Кед ше и вона одала, я нашла свойо щесце и мир зоз Радетом. Його сом познала од младосци, понеже бул оженєти зоз мою пайташку Фемку зоз сушедства и часто зме ше стретали и дружели кед приходзели до Сербиї. Теди сом анї нє могла подумац же ше єдного дня за ньго одам. Алє, живот  так понамесцал  – гвари Марча.

ПРОБОВАЛИ ВЄДНО ЖЕ БИ НЄ БУЛИ САМИ

Радетова супруга Фемка умарла, синове ше поженєли и вон Марчи предложел же би пробовали вєдно жиц у Нємецкей. Перше ше обавала, понеже го познала як супруга своєй пайташки и нє знала як би вообще могол випатрац їх живот, алє одлучела дац шансу и себе, и йому. Раде, Сримец, котри до Нємецкей за лєпшим животим пошол ище у младосци.

– Зоз Фемку мам двох синох, старши Саша, добре бешує по руски, вон аж зна и руску азбуку. Младши син Драґан якошик ше менєй интересовал за Сербию и вон слабо бешедує по руски. А, я Сримец, ниа роботни вик сом препровадзел у Нємецкей, а пензионерски днї зоз супругу Марчу у Коцуре. Пред трицец роками ми нє бул таки плани, алє так випадло – гвари Раде.

НОСТАЛҐИЯ МОЦНЄЙША ОД ШИЦКОГО

Кед Марча пошла до Витену до Нємецкей, же би могла там робиц и жиц, мушела закончиц курс нємецкого язику, а ходзиц до школи и учиц язик нє було лєгко.

– Мала сом огромну дзеку и жаданє и витирвала сом у тим. Положела сом испити з язика, почала робиц як колполтер зоз Радетом и була сом задовольна зоз животом, гоч сом чекала дзень кед ше ознова врациме до Сербиї, до Коцура дзе сом охабела дзивку, жеца и унучата. Помали зме оправяли хижу у валалє и после шейсц рокох зме ше дефинитивно врацели ту, теди кед Раде пошол до пензиї – приповеда наша собешеднїца.

Гоч вецей як трицец роки жил у Нємецкей, Радета вше цагало до Сербиї.

– Одроснул сом у велькей фамелиї, було нас шесцеро дзеци, браца и шестри остали ту, а я єдини пошол „до швета”. Нє можем повесц же бануєм, алє заш лєм, ту мойо коренї и  сцел сом ше врациц. Мойо синове народзени у Нємецкей и їх живот там. Пристановени су, єден оженєти зоз Сербкиню, а други зоз Нємицу, а мам уж и пецеро унучата – гвари Раде.

ВОНИ ПРИШЛИ ТУ, А ДЗЕЦИ ПОШЛИ ДО НЄМЕЦКЕЙ

Пред Марчовим и Радетовим приходом до Коцура, Марчов жец ту остал без роботи, та  надумал пойсц ґу нїм до Нємецкей и пробовац там найц роботу. Марча и Раде им у тим помогли.

– Так випадло же, кед ми уж мали у плану присц ту, мой жец пришол на даскельо мешаци ґу нам и почал робиц у фабрики за правенє фейдерох. О даскельо мешаци придружела ше му и моя дзивка, а влєце ґу нїм пошли и дзеци,  та там почали ходзиц  до школи. Пошли з идею же пробую жиц там, маю ту хижу, маю ше дзе врациц кед им ше нє будзе пачиц, а понеже ше крашнє знашли за початок, гоч, як и шицки, маю кризи и лапа их носталґия, там заш лєм можу вецей заробиц як ту, нажаль – гвари

Марча и Раде зоз дзивку, жецом и унучатми пред шейсцома роками

Марча.

Раде до Нємецкей пошол седемдзешатих рокох и гвари же и теди, як и тераз, кед ше пойдзе даґдзе важне ше интеґровац и прилагодзиц там дзе ши, а ученє язика може лєм олєгчац живот у цудзини.

– Кед сом пошол до Нємецкей трудзел сом ше научиц язик, интеґровац ше до дружтва и знайсц ше там дзе сом. Нєшка жиєм у Коцуре, окружени сом зоз Руснацами, любим людзох коло себе, пачи ше ми ту и кед сом окружени зоз  валалчанами, любим бешедовац по руски. Сиґурно и гришим, алє вец франтуєм на свой рахунок. Кед слово о роботи у Нємецкей, кед я починал робиц, робел сом як ремеселнїк, у ґазди, а нєшка ше роби найчастейше прейґ аґенциї котра одредзує дньовнїцу, та можебуц теди було лєгчейше упартим и вредним, бо ґазда могол наградзиц кажди труд.

ЖИЛИ СКРОМНО, АЛЄ ЗЛОЖНО

Раде, у одношеню на Марчу, котра одросла як єдинїца, познєйше сама,  одроснул у фамелиї дзе жили родичи и шесцеро дзеци. Шицки осмеро спали на двох посцельох, жили у єдней просториї и од того цо заробел их оцец, каждодньовосц була наисце скромна.

– Кед сом почал робиц у Нємецкей у ґазди, барз сом ше трудзел же бим цо скорей напредовал, бул сом порихтани робиц дзень и ноц и послац своєй фамелиї яки-таки пенєж. Ґазда то пошвидко замерковал, напредовал сом и нєодлуга сом постал ґаздова права рука. Раз ми гварел же идзе на путованє, та би зашол до моїх родичох и однєсол би им пакет кед им жадам дацо послац. Жадал сом, алє сом себе штудирал же дзе будзе Нємец, ґазда фабрики, там спац кед вони шицки вєдно шпя, та ми було нєприємно, алє сом заш лєм послал пакет, писемко и оцови и мацери  по сто марки, кельо сом могол. А ґазда, наисце бул вельки чловек и окрем мойого пакету, моїм родичом дал ище по пейцсто марки, нахвалєл ме и гварел им же ме присвої, бо сом му як син. У тим подприємстве сом робел длуго, а ґаздови сом окрем у фабрики, велькапомоц бул и у обисце, дзе сом му отримовал будинок и помагал у велїх роботох – памета Раде.

Остатнї роки свойого роботного вику Раде препровадзел зоз Марчу, робели вєдно и тераз ужива у заслуженей пензиї. Оправяю хижу у Коцуре, дружа ше и обновюю контакти зоз людзми з котрима ше дакеди дружели. Дзецом „дали кридла” же би жили свой живот, же би сами одлучели дзе жадаю жиц и цо сцу робиц, а вони им вше буду потримовка и дочекаю их кеди ґод надумаю присц их обисц.

Живот у Нємецкей вельо того дава, оможлївює, алє и одбера… Раде нє зна чи би ознова пошол по истей драги.

– Цудзина, заш лєм цудзина. Гоч сом вельо того достал, вельо сом и страцел. Страцел сом блїзкосц зоз своїма людзми, потаргали ше вязи зоз приятелями, а чловек аж у позних рокох тото похопи… Медзитим, з другого боку живот и робота у Нємецкей ми оможлївели же бим мирно и крашнє, тераз з Марчу, препровадзовал свойо пензионерски днї.

НАШЛА РОЗВАГУ

Мария (треца з правого боку) у представи „Виберна”

Марча у стреднєй школи ходзела на фолклор и ґлумела у наших руских представох. 

– Любела сом ґлумиц, танцовац и дружиц ше, як и шицки млади, медзитим, после стреднєй школи сом престала буц активна у нашим дружтве. Вично ми останє у паметаню улога у представи „Виберна”, понеже зме зоз тоту представу обишли велї места и упознала сом велїх добрих людзох. 

Аж у тих моїх узретих рокох сом одкрила же любим мальовац. Кед сом була перши рок у Нємецкей, носталґия ме барз трапела и мальованє ми була єдна файта вентилу през котри сом могла виражиц свойо чувства – щира Марча.

ПАМЯТКИ ЗА ЦАЛИ ЖИВОТ

– Кед Александара мала путовац на екскурзию до Нємецкей, и праве теди, цалком случайно сом ше чула зоз Фемку и гварим єй же рихтам дзивку, бо путує до Келну дзе тедишнї папа Бенедикт мал тримац службу.  Вона ми гвари же то нєдалєко од нїх, та най єй дам телефон же би ю вони там нашли и вигосцели. Понеже єй праве под час путованя  мал буц 18. родзени дзень, вони єй там пририхтали праву госцину, спаковали рижни лакотки за приятельох котри були з ню на тей екскурзиї так же и вона, алє и я, тото вично будземе паметац – гвари Марча.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ