Безпомоцна

автор я. дюранїн
807 Опатрене

Гварим хторишик дзень мойому, крашнє и умилно, з напредок здуманим планом у глави.

– Обачел ши, сиґурно, яки ми масни власи! Интересантне же и я обачела же кед ше поряднє фарбим, та ше ми нє так масца.

Мозоґ му роби пошвидшано, а понеже тераз нє ма богзна о чим роздумовац, видзим же ришел пущиц приповедку и припатрац ше кеди потонєм.

– Якей я мам вязи зоз твоїма маснима власами?

– Га, тераз… Питаш ше якей… Га, маш вязи зоз моїм розположеньом кед су нєофарбени.

Спущел окуляри на пол носа, и постава ми ясне же ми будзе бааарз чежко нагвариц го най ме офарби.

– Нач ше вец фарбиш? Престань ше фарбиц, та нє будзеш нервозна!

– Нє можем така ходзиц! Уж ми шиви видно!

– А дзе же би ши пойсц, кед нїхто нє шме нїґдзе ходзиц? Якей ма вязи яка ходзиш по обисцу?

– Алє, ти нє розумиш! Кед сом офарбена и кед крашнє вигидрирам твар, и кед налаґирам нохци, та ше лєпше чувствуєм. Озда сом жена, нє?

– Айде, опущ ше. Кед ше сцеш лицкац, та ше лицкай! Мнє охаб на миру!

***

Два годзини познєйше.

У купатилу шицко порихтане: фарба розправена, рукавици и щеточка порихтани, стари ручнїк заруцени прейґ плєцох, а гребень у рукох. Роздумуєм з хторого боку почац. Прешли раз кед сом ше сама фарбела, та ме фризерка швидко превалєла. Од задку остало тельо нєофарбеного, же нє могло нє обачиц. Но, цо будзем?

–Яй, яй, пече, пече! – почала сом кричац зоз купатила.

Дзеци такой прибегли, сцели швидко помогнуц, а и мой рушел.

– Мамо, цо ше случело? Добре ши?

– Нє, зачухала сом себе фарбу до ока. Яй, як пече!

Вимивам око зоз жимну воду, дакус и фучим. Пан стої на дзверох и нацагує рукавици.

– Цо же було?

– Га, нїч, нїч. Вошла ми фарба до ока.

– Цо ти шицко здумаш и надумаш… Шедай ту!

Офарбел ме. Шорово, а я нє була нервозна. Барз зме ше крашнє складали. Аж сом го и одменєла, та сом така задовольна пошла по хлєб.

Док прейдзе корона, такой себе закажем у фризерки. А тераз випадло так як випадло. То часто треба у живоце да будзе и так – мушиме ше правиц безпомоцни и пущиц нашо моцнєйши половки най нас виратую.

www.zenoblogija. com

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ