Бориме ше отримац свою виру

автор м. горняк кухар
956 Опатрене

У Епархиї св. Миколая влонї 121 особа покресцена, умарли 266, а повинчани 32 пари. Треба мац у оглядзе и же ше нашо людзе виселюю до иножемства. Младих нє барз єст, алє треба буц оптимиста же ше, заш лєм, отрима нашу традицию и виру.

Парохия св. оца Миколая у Руским Керестуре у 2019. року мала 37 покресцени дзеци, 12 повинчани пари и 87 поховани особи. У покресцених ту ураховане и єдно дзецко покресцене у парохиї св. Михаила у Суботици, хтора нє ма свойо матрикулни кнїжки, алє ше податки водза у керестурскей.

Як коментарує парох керестурски и суботицки о. Михайло Малацко, число покресцених и повинчаних подобне остатнї даскелї роки, док число умартих опадує, понеже єст и вше менєй старих людзох. Млади, нажаль, вше вецей одходза, алє ше велї врацаю ту покресциц свойо дзеци, та и прешлого року єдна фамелия цо тераз жиє у Будапешту, у Керестуре покресцела свойо дзецко.

ВАЖНИ ДУХОВНИ СТРЕТНУЦА

– У нєшкайшим материялистичним швеце фамелия барз загрожена и обтерхована, та нє мож од нєй обчековац же будзе преношиц, нє знам яку духовну глїбину, своїм дзецом. Прето думам же барз важни духовни стретнуца за шицки ґенерациї, а окреме за дзеци и младих, яки и ми отримуєме у нашей Водици, бо то єдини способ же бизме их приблїжели ґу Богу, и унапрямели их найсц себе щесце и смисел живота.

Цо ше дотика парохиї у Суботици, там зме того року мали єдно кресценє, а у цалей заєднїци хтора приходзи на богослуженя, гоч є нє велька и могла би буц и численша, маме даскельо фамелиї цо поряднє приходза зоз своїма дзецми, цо дава надїю у будучносци. Любели бизме тоти дзеци дакеди привесц и до Керестура, праве на даяке стретнуце же би дожили и видзели ширшу заєднїцу хторей припадаю – закончел о. Малацко.

У КОЦУРЕ ИСТЕ ЧИСЛО ПОКРЕСЦЕНИХ И ПОХОВАНИХ

У коцурскей парохиї 2019. року покресцени 22 особи, повинчани 9 пари, а поховани 22 особи. Як гварел парох коцурски о. Владислав Рац, од вкупного числа покресцених – 20 дзеци до першого року (11 хлапци и 9 дзивчата), а 2 дзеци од 1–7 рока (1 хлапец и 1 дзивче). Умарли 10 хлопи и 12 жени. Найстарши од хлопох котри умар то Янко Иван (81 рок), а найстарша од женох то Павлина Ходак, нар. Маґоч (93 роки) и Марґита Салонтаї нар. Ходак (93 роки). Концом прешлого рока коцурска парохия мала коло 2 410 парохиянох.

– Добра векшина вирних ше намага зачувац и розвивац и духовни живот, а и участвує у церковним живоце – прекоментаровал Рац.

У парохиї св. Йосафата у Кули у 2019. року було 8 покресцених, єдна пара повинчана и 33 особи поховани. Прировнуюци тоти податки зоз тима у 2018, влонї було дзевец менєй похованих, исте число покресцених, и єдна пара вецей повинчаних.

По словох капелана кулского о. Платона Салака ЧСВВ, статистика подобна уж даскельо роки, понеже и у тим штредку вше менєй єст младих. Як замеркованє кулски священїки визначую и благаю младих родичох же би ше нє подали под вше укоренєнши обичай же ше дзеци приноши покресциц аж кед им прейдзе рок живота. У нашей Церкви, та и у шицких других восточних нє случайно обдумана традиция кресценя дзецох у цо скорейшим чаше од народзеня, точнєйше хлапцох ше покресцовало 8. дзень, а дзивчата 40. дзень живота. Кед родичи потупюю тоти правила робя вельку духовну чкоду свойому дзецку, потолковал о. Платон.

– Ґу тому, кед ше кресци рочне дзецко, воно ше уж однїма и так доживює вельки шок. Тото неґативне дожице ґу церкви и ґу Богу го зна провадзиц цали живот, з чим ше му очежує глїбше стретнуце з Богом.

Пракса кресциц дзецко аж кед наполнї рок преширела ше и до нашей Церкви зоз Православней, гоч є и там нєприлаплїва пре исти спомнути причини. А до нєй пришло, нажаль, пре цалком нє духовни, алє материялни причини. Гоч крашнє же ше пре кресценє дзецка повешелї и подзелї радосц зоз родзину, у тим ше часто и превершує, та то родичох обтерхує зоз велькима трошками. Прето ше велї опредзеля нараз преславиц и кресценє дзецка, и його родзени дзень. А приоритет би требал буц духовни хасен зоз материялну скромносц – гварел о. Платон.

ВЕЛЬКА РОЗЛИКА МЕДЗИ ЧИСЛОМ НАРОДЗЕНИХ И УМАРТИХ

У Новим Садзе влонї покресцени седем особи, повинчани пейц пари, а умарли аж 20 особи. Коментаруюци тоти статистични податки и огляднуце на духовни живот у тим месце, парох новосадски о. Юлиян Рац такой акцентовал вельку розлику медзи числом новонародзених и умартих, на цо зме уж и звикли.

– Цо ше дотика пестованя духовного живота, у одношеню на прешли роки, мож повесц же ше нормално ходзи до церкви, споведа и причаща, односно нєт вельки розлики – гварел о. Рац. – Вирни активни у церковним живоце, стараю ше о своєй души и християнских потребох и то найбаржей характеристичне за одроснути, старши особи.

Число и присутносц младих то окремна тема, а особнє можем повесц же ми треба помоц. Треба висц вочи младим. У друженю и роботи з нїма потребне уключовац вироучительки и монахинї, цо уж маме, алє мож находзиц и нови змисти.

По парохових словох, потребне и анґажованє родичох же би їх дзеци були баржей у церкви.

– Зоз заєднїцкима моцами, єст надїї за церковнєйши живот. Наприклад, колядованє у тим року з вироучительками у Новим Садзе и Руским Керестуре добре орґанизоване. Можлїве и интензивнєйше медзипарохиялне сотруднїцтво и нащиви, окреме у Керестуре и Коцуре, дзе єст вецей дзеци и младих. Маме добри искуства у Водици и з паломнїцтвох – заключел о. Юлиян Рац.

У Сримскей Митровици влонї покресцени седем особи, два пари повинчани и 17 особи поховани. Зоз тима податками парохия страцела дзешец особи и тераз ше трима же ма 1 098 вирнїкох, алє нє рахуюци тих котри ше прешлих рокох одселєли до Нємецкей, Америки и Австралиї, та вец статистика вшелїяк иншака. До составу парохиї Сримскей Митровици спадаю ище Латярак, Чалма, Стара Бинґула, Ердевик, Мартинци, Рума, Шашинци, Ярак, Врдник, Ириґ и Прхово.

У Новим Орахове у 2019. року була 1 покресцена особа, 1 повинчана пара и 3 поховани особи. У Бачкей Тополї зазначена лєм 1 похована особа. Парох у тих парохийох о. Владислав Рац гвари же ше и там вирни намагаю зачувац церковни и духовни живот.

– Зоз доходзеньом два раз до мешаца и на векши швета, намагаме ше зачувац и церковносц, и традицию. Там наша заєднїца барз мала у одношеню на други заєднїци, алє єст нас – заключел о. Рац.

У Старим Вербаше, у парохиї 2019. року покресцени 9 особи, нє повинчана анї єдна пара, а поховани 16 особи. Парох старовербаски о. Алексий Гудак гвари же людзе у тей парохиї пестую церковни и духовни живот.

– Людзе ходза до церкви, и гоч и умераю од тих котри ходза, вше ше зяви дахто хто нє ходзел, а тераз є порядни – толкує о. Гудак. На вельки швета церква вше полна.

– Учиме людзох же, гоч буду розошати по цалим швеце, кед приду дому на вельки швета, най приду до церкви подзековац Богу на шицким – визначел о. Алексий.

Парохия Святого Владимира у Новим Вербаше у матрикулох за 2019. рок зазначує 7 покресцени особи, 1 винчану пару и поховани 21 особи. Нововербаски парох о. Иґор Вовк, котри тиж водзи грекокатолїцку парохию у Змаєве, як и римокатолїцку у Змаєве, Равним Селу и Кулпину, гвари же статистика бешедує за себе.

– Вирни ходза до церкви и можем повесц же су досц активни у церковним живоце. Кус проблем зоз младима особами, прето же су нє зацикавени за духовни живот. Вецей су обрацени ґу сучасним технолоґийом и дружтвеним мрежом – толкує о. Вовк и додава же и паноцове муша буц упарти и пробовац уключиц младих до церковного живота.

– Понеже сом парох у вецей парохийох, можем повесц же ситуация вшадзи иста. Там дзе родичи нє ходза до церкви, нє ходза анї їх дзеци. Алє, ми мушиме буц оптимистични, модлїц ше и вериц же ше духовно анґажую и родичи, и дзеци – заключел о. Вовк.

У ДЮРДЬОВЕ ПОКРЕСЦЕНИ 12 ОСОБИ

У Дюрдьове у 2019. року покресцени дванац особи, у року пред тим седемнац, док у предпрешлим року покресцени тиж дванац особи. Пред пейцома и вецей роками у тей парохиї углавним покресцени медзи шейц и єденац особи.

Влонї повинчана єдна малженска пара, а у року пред тим три, док у предпрешлим року два пари. Тота статитика указує опадованє, понеже даскельо роки пред 2016. роком, рочнє ше узвичаєно повинчали пейц-шейсц пари.

У прешлим року поховани двацец три особи, у року пред нїм осемнац, а у предпрешлим трицец, цо найвецей у остатнїх пейц рокох. Роками пред тим штреднє поховани двацец до двацец пейц особи.

– Було мало винчаня, та нє мож обчековац анї вельо потомки. Зменшує ше и число хованьох, нє так давно углавним було медзи трицец пейц и штерацец хованя. Алє маме менше число грекокатолїкох у валалє, так же єст шицкого менєй. У прешлим року нє була така велька розлика медзи покресценима и умартима – гварел о. Михаил Холошняй.

У ПАРОХИЙОХ ОПШТИНИ ШИД НЄ БУЛО ВИНЧАНЯ

У општини Шид, у парохиї у Шидзе, у прешлим року нє було винчаня, осем особи покресцени, а осем особи поховани. У Бачинцох нє було винчаних, було єдно кресценє и шейсц особи поховани. У парохиї у Беркасове винчаня и кресцини нє було, лєм єдно хованє. У Бикичу нє було винчаня и кресценя, а три особи поховани.

У ҐОСПОДЇНЦОХ ШЕ ОБАЧИ КАЖДУ ПРЕМЕНКУ

У Ґосподїнцох, у 2019. року було єдно кресценє, нє було винчаня, а поховани пейц особи.

– Кед векши швета у Ґосподїнцох на Служби єст красне число вирнїкох. Теди ше чловекови враци оптимизем, роздумує же єст будучносци, парохия жиє. Як умераю старши котри маю звикнуце и потребу приходзиц до церкви, так приход до церкви обачлїво опаднул. У тим и прешлим року поумерали тоти цо поряднє приходзели до церкви. Тото ше окреме обачує у Ґосподїнцох, бо у меншим штредку кажда така пременка приходзи до вираженя – гварел о. Михаил Холошняй.

 

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ