Дакус до Русиї, дакус на пияц

автор влдї
1.3k Опатрене

Oдкупйовач зоз Тополи приходзи до Гнаткових, алє и други продукователє му можу предац брескинї хтори ше потим вивожи до Русиї. Часц ше преда на Кванташским пияцу и на пияцох на мало.

Бикичанє дакеди були познати по продукциї млєка и продуктох з млєка, а остатнїх рокох су вше познатши як добри продукователє овоци, окреме брескиньох. Ґу Гнатковей фамелиї, кед слово о продукциї брескиньох, придружели ше ище даскельо фамелиї у валалє и хвильково Бикичанє маю коло 30 гектари овоцнїки з брескинями. Медзитим, тото цо ше випродукує, треба благочасово и предац и достац пенєжи.

Познати продукователь овоци и фаховец, дипломовани инженєр овоцарства Звонко Гнатко, вєдно з братовим сином Далибором, стара ше о осем гектарох брескиньох. Слово о италиянских сортох. Звонко нам начишлює першу вчасну сорту „мария лучия”, хтора узрела коло 20. юния, потим, ту и „калдези”, „бик топ” и „роял ґлори”.

ПРЕДАВАНЄ НА ВЕЛЬКО

Гнатково нє маю нїяки проблем кед слово о пласованю брескиньох, прето же их придаваю єдному одкупйовачови зоз Тополи (город у централней Сербиї), а тоту можлївосц вихасновали и други продукователє з валалу.

SID ZVONKO HNATKO U VOCNJAKU– Нашо же бизме порихтали брескинї до ґайбох на палети, а на єдну палету станє 80 ґайби – приповеда Звонко Гнатко. – Муша буц твардейши, же би могли витримац транспорт. Опрез нашей хладзальнї дзе порихтаме палети, приходзи камион одкупйовача з Тополи и вон их вожи до себе. Там их класує и пакує. Брескинї хтори оценї же су подлєйши нам враца назад. Перше одкупна цена була 60 динари по килограме, а вец почала падац на 50 та и 40 динари. Медзитим, нам найзначнєйше же их маме кому пласовац на велько – наглашує Гнатко и додава же добрей цени допомогло звекшане поглєдованє брескиньох и у Сербиї, а дзекуюци слунку и вигодней хвилї, овоц добре зродзела.

ПРОДУКТИ НА ТРОХ ТЕЗҐОХ

Окремну продукцию брескиньох тиж роками ма и Звонков власни брат Янко. Вон зоз супругу Єлєну и старшим сином Дамиром на пияцу предава брескинї на трох тезґох.

TOTU SID JANKO HNATKO PRODAJE BRESKVE– Думам же брескинї зродзели добре як и влонї, лєм же того року вигоднєйша цена. Єдну часц брескиньох „нектаринох” предаваме у валалє кед придзе на камиону одкупйовач, хтори их потим предава до Русиї. Тиж зме присутни на пияцу у Шидзе. Купцох єст, а окреме добре же приходза купци зоз Горватскей, хторим нашо брескинї нє драги. Брескинї мам за каждого купца по класох, од 25 по 80 динари потим „шерсцати” брескинї од 30 по 100 динари, а досц глєдани и „винїцарки” по 50, 60 и 80 динари – гвари нам Янко Гнатко.

Єден з познатших продуковательох брескиньох у Бикичу и Мирко Майхер, хтори ше тиж остарал же би попредал свой добри урожай.

I TOTU SID MIRKO MAJHER-BIKIC– Влонї брескинї лєпше родзели, алє була нїзша цена, а тераз урожай дакус менши, алє вигоднєйша цена. На пияцу у Шидзе ше попреда по 60 и 80 динари по килограме. Слово о „нектаринох”, потим сорти „ред хевен”, хтору ше хаснує до дунцох, а ту и „ґлок хевен” и „винїцарки”. Я ше опредзелєл же бим векше количество вожел на квантажски пияц до Шабцу, по 40-45 динари. Нє ношел сом до валалу на одкуп, бо ше бере лєм першу класу, а на квантажским пияцу нє патра лєм першу класу – гварел Мирко Майхер.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ