Кед дзецко здраве у обисцу мир

автор олж
1k Опатрене

Мария Макаї закончела медицинску школу, и як козметична технїчарка робела три роки у салону за украшовнє, но, по правдзе, то нє єй занїманє. Од початку помага родичом у їх пекарнї. Та заш лєм, то нє будзе статя анї о козметики, анї о пекарским ремеслу, гоч обидва барз добре звладала. Мария мац двох хлапцох и жадала подзелїц искуства з того часу кед одлучела буц родитель, и кед на початку з дзецком нє пошло так як очековала.

Мария жиє зоз супругом Илийом, з котрим маю двох хлапцох – Луку и Павла. Проблеми настали кед страцела першу бебу. Друга ваготносц зоз Луком була високоризична, зоз велїма компликациями, та прето у шпиталю препровадзела длуги час.

НЄ ШИЦКО ТАКЕ ЯК ВИПАТРА

Лука народзени у трицец першим тижню, а Марийово здравє ше викомпликовало пре бактерию ешерихия коли, цо барз ослабло єй имунолоґийну систему.

– Цали седем мешаци були стресни, длуго сом лєжала, мировала, а кед ми гварели яки Лука ма симптоми, нє знала сом кадзи зоз собу. Кед го зоз породзилїща на Бетаниї у Новим Садзе ношели на Институт за дзеци и младих, бо з нїм нє було добре, приведли ми го указац на дзвери, и анї сом го добре нє видзела, а уж го однєсли назад. Конєчно пришол час пойсц дому, пошли зме на Институт опатриц го. Паметам же мал жовту штрикану шапочку, а интересантне тото же и нєшка барз люби жовту фарбу.

ПОЧАТОК БОРБИ ЗОЗ ХОРОТУ

Теди борба започала. Лукови цали метаболизем стал, нє могол ше порушац, бул нєрозвити и мал хематом на главки, односно на мозґу хтори прицискал нерви. У возосту кед беби котри ше розвиваю дзвигаю главку, Лука могол дзвигнуц лєм ґузу. Просто бул у якимшик корчу.

– Потим зме почали ходзиц на вежби на Институт же би ми указали и научели ме як мам вежбац зоз нїм дома. Тот период бул барз чежки. Власи ми повипадовали, алє сом знала же мам кратки час же би тоти вежби указали даяки резултат, бо ше вони робя лєм док дзецко нє наполнї рок. Три раз на дзень сом з нїм робела и гоч то лєм даскельо вежби, то були наисце велька обовязка и прицисок. Барз ми було чежко, бо други мами свойо дзеци положели до кочика и вишли з нїма вонка, а я лєм шедзела дома и чекала кеди ше Лука пребудзи же бим з нїм вежбала. Заш лєм, була сом упарта и витирвала, и удало ше нам полєпшац ситуацию.

Имунитет му бул барз слаби, понеже бул длуго у инкубатору, щесце же сом мала млєка дзевец мешаци и за тот час зме вежбали и ришовали тоти проблеми. Кед сом страцела млєко, Лука достал барз високу горучку и ознова зме мушели буц у шпиталю. Пренашли же Лука ма бактерию ешерихию коли и зоз ню ше нє могол вибориц. Имунитет му бул таки слабучки же зме ше вше становели у шпиталю зоз антибиотску терапию. Горучки були таки же зме их нє могли збиц и по годзину. Прето зме го окруцали до влажней посцелїни, вец ознова и ознова… Потим му преписали лїки зоз иножемства, цо була превентива з котру звладал ешерихию коли.

ГЛЄДАНЄ АЛТЕРНАТИВНИХ МЕТОДОХ

У медзичаше Лука бул ровно єднак хори, вше мал даяку инфекцию и лїкаре уж нє знали цо му давац од лїкох. Прето родичи ришели опробовац дацо природне, нє знаюци анї сами цо. Лїкаре старшей ґенерациї на Институту Мариї препоручовали коже млєко, цеснок, сланїну, мед и полен…

– Хтошка ми препоручел инулин, пребиотик за добри бактериї, цо у сущносци свойофайтова покарма добрим бактерийом, помага им же би ше розвивали, же би черева добре робели и имунитет ше окрипел. Инулин ше екстрахує зоз чичовки и синтетизовани є до чоколадових кулькох котри ше дава дзецом. Була сом барз упарта и нє преставала сом му их давац два и пол рока.

З оглядом на тото же Лука бул дзецко котрому требала и физична и психична стимулация, и вежби и бешеда, вон мушел буц здрави же би могол напредовац, а то у його случаю нє було можїве. И далєй бул часто хори и барз ше чежко окрипйовал. Кажди мешац родичи з нїм мушели ходзиц на конторолни препатрунки ґу неурогирурґови, неуролоґови, алє и ґу другим лїкаром, а вон нє напредовал. Фаховци им нєпреривно гуторели же би нє опущели вежби и кед на два роки Лука станул на ноги, кед го неурогирурґ видзел, повинчовал мацери на упартосци.

 – У медзичаше, кед Лука станул на ноги, ми закончели зоз контролами у Новим Садзе, бо тото лїченє неонатолоґа тирва лєм до рока, остало провадзиц лєм розвой главки. Нєшка є по медицинских дияґнозох здраве дзецко. Лука ма 5 роки, и без антибиотикох є. 

ПОРАДА МАЦЕРОМ

– Барз велька гришка мацерох кед дзеци кладу под „склєняни дзвон”, защицую их, бо ше дзеци муша зочиц зоз бактериями и з людзми. Велї мами виноваца оводу, же овода виновата пре хороту дзецка, а я тримам же добре дзецом дац шлєбоду, же би ше дружели зоз другима, же би ше стретали зоз бактериями. Та и теди кед маю малу горучку коло 37 ступнї, то знак же ше орґанизем бори и нє треба им давац лїки за знїжованє температури, бо орґанизем треба звикнуц на нове стретнуце зоз тоту бактерию. Окреме то важне за дзеци котри термински здрави, нормално напредую и рошню и нє треба реаґовац зоз вельку застараносцу – толкує Мария и надпомина же з єй власного искуства барз значне у таких ситуацийох роздумац и, як гвари – „зредзиц власну главу”. Окреме мац, алє и шицки коло нєй муша остац позитивни  и оптмистични.

– За Луку нам психолоґ часто гуторел же бизме го ґуцкали, и вельо ше шмеяли з нїм. Позитивна енерґия и нашмеяносц, без огляду на шицки виплакани слизи и чежину ситуациї, наисце значна. Як гварел психолоґ – ґуцкайце го лєм най ше шмеє, одшмелюйце го на каждим крочаю, гоч яки мали ствари дзецко добре зроби, треба го похвалїц, потримац же би видзел потримовку, та ше резултати укажу.

Будуцим мамом бим совитовала же би уж при планованю ваготносци дзвигали имунитет, та и сама ваготносц лєпше прейдзе, швидше ше жена окрипи, а и дзецко будзе здравше. Дзецку треба тиж змоцньовац имунитет. Кед дзецко здраве, теди и у обисцу мир.

Тераз зме конєчно шлєбодни од терхи хороти – закочує свою приповедку Мария Макаї.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ