Метеор

автор я. дюранїн
732 Опатрене

Вельо ше бруєло тих дньох о наиходзацим дижджу метеорох. Окрем основних податкох о тим, нїхто нє забул наглашиц же тота подїя прекрасна, же випатра велїчезно кед метеори, док ше падаюци гаша, охабяю швицаци шлїд.

Я анї нє мала у планє припатрац ше на нїх, алє баба препомла дзецом. Розуми ше, такволани диждж метеорох мож видзиц лєм вноци, лоґично, та сом дакус штудирала же цо мам робиц – я вчас лєгам, а ноц длуга. Но, нє сцела сом анї дзеци випалїц, а нє сцела сом анї саму себе увалїц до аналитичних спатраньох позитивних и неґативних бокох цалого спектаклу. Озда сом нє така розмазана! Претаргла сом думки и гварела: Идземе на двор!

Вечар бул наисце цепли, аж дакус и витрик дул, та после дньових горучавох, шицки зме були опущени и запатрени до нєба. Розправяло ше о шицких можлївих темох вязаних зоз планету, вселену, демони, други цивилизациї з других ґалаксийох, сателитох хтори нас провадза, авионох цо нєпреривно прелєцую наш видокруг.

Коло дзешец ше нам видзело же даскельо метеори скончели свой вселенски живот. Таман зме карки повикривяли як треба, думаюци же представа почина. Мало морґен.

Дас о годзину почало живканє и попатранє на годзинку. Га, верабоже, аж сом и датум преверела, бо ше на нєбе нє случовало нїч под милим богом.

После єденац дзеци ше позберали и пошли спац. Я нє сцела. Думала сом себе же витримам, бо була идеална нагода за таки дожица – и хвиля, и атмосфера, Луна (наша сука) ужива у дружтву, швекра и я ше церекаме, мой на родзеним дню кумови. А анї ше ми нє спало.

Кед вибило полноци, моя витирвалосц ше помали преточела до ровнодушносци. Уж и мой пришол, и таман сом го сцела зезац же после пейц пивох увидзи пейц раз вецей метеори одо мнє. Но, вон нам лєм гварел же зме нєнормални и пошол спац. За нїм пошла и швекра. Остали лєм сука цо спала як нїґда потераз и я.

Помали сом почала роздумовац цо ми милше – отримац свой каждодньови биоритем, чи ше придац хвильки и уживац у тим природним феномену. Но, я уживац сцела, лєм нє було у чим. На шветла авионох сом уж анї нє патрела.

Уж прешла годзина по полноци кед сом ше таргла у карсцелю и зрозумела же сом задримла. Попатрела сом на нєбо, шицко таке як цо и було.

Од шицких нас цо зме цалого вечара нарадовани патрели до нєба, метеор видзел лєм мой мили – кед сом зоз собу тресла до посцелї.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ