Єден семестер у Заґребе

автор Aнa Римар
1.1k Опатрене

Велї студенти под час студираня сцу вихасновац нагоду же би прейґ рижних стипендийох и програмох голєм єден семестер були студенти на даяким другим универзитету у иножемстве. Найчастейше вибераю факултети у ЗАД, або у Заходней Европи, а Ивана Медєшова зоз Руского Керестура вибрала Ґрафични факултет у Заґребе.

Ивана студентка штвартого року на Факултету технїчних наукох у Новим Садзе, на напрямe Ґрафичне инженєрство и дизайн. Достала стипендию за черанку прейґ програми Erasmus Mundus, так же у жимским семестру школского 2014/15. року була студент Ґрафичного факултету у Заґребе. За тоту програму Ивана дознала цалком случайно и то уж дзешка кед ше мало заврец конкурс. Такой подумала же би було интересантне видзиц як ше студира даґдзе индзей, позберала потребну документацию и приявела ше на конкурс.

 ВАЖНИ МОТИВ

 – Вибрала сом Ґрафични факултет у Заґребе прето же на основи того факултета основани напрям на ФТН-у на хторим я студирам, та сом праве тото сцела поровнац. Було напарте док сом нє дознала чи ми стипендия одобрена, окреме прето же од хвильки кед сом придала документи, по резултати конкурсу, прешли даскельо мешаци. Кед сом дознала же сом достала стипендию була сом барз щешлїва − гвари Ивана.

Окрем обовязней документациї, за доставанє тей стипендиї найважнєйше мотивацийне писмо и препорученє од професорох з вашого факултету, а нє просек оценох. Ивана гвари же наисце сцела пойсц пре студиранє, а нє пре сам пенєж хтори достала, бо стипендия 1 000 еври мешачно, за тельо мешаци кельо тирва семестер, односно кельо студент на черанки. Писанє мотивацийного писма Ивани нє було проблем, а професоре ю потримали и такой достала препорученє.

Ивана Медєши

Ивана Медєши

ПРАКСА, НЄ ЛЄМ ТЕОРИЯ

Було ми лєгчейше студирац у Заґребе як ту, бо там єст вельо вецей практичней настави, а ту маме вельо вецей теориї, а думам же ше на тим напряме знанє лєпше здобува у пракси. Окреме ми було интересантне же зме з єдного предмета оцену „заробели” так же зме през цали семестер мали оценьовац рижни сайти и толковац прецо ше нам видзи же су ґрафично добре обдумани, або нє, и то нам розвивало креативносц. То барз велька розлика у одношєню на студиранє ту, дзе ше часто случує же студенти нє можу повесц свойо думанє, алє лєм так як професор пове − толкує Ивана.

Вона гвари же єй олєгчанє було тото же преподаванє слухала на горватским язику, та єй було лєгчейше и учиц, як кед би слухала по анґлийски. Преподаваня и вежби мала три раз до тижня, а гевти днї кед нє ходзела на факултет пошвецела ученю и писаню семинарских роботох. Дакус єй було нєзвичайне же факултети нє на єдним месце, алє розруцани по цалим варошу.

− Ґрафични факултет на хтори я ходзела у Заґребе, на самим концу вароша. То ми було дакус чудне бо сом звикла на Нови Сад дзе скоро шицки факултети вєдно, у кампусу, та ту маце и мензи, амбуланту за студентох, шицко на єдним месце. Там нє так, та ми одход до мензи одберал досц часу. Но, я жила у виєднаним квартелю з пайташку отадз, так же ми шицко тото було вельо лєгшейше, бо зме вєдно вшадзи ходзели. Цо ше дотика єдзеня у мензи, там є вельо квалитетнєйше и рижнороднєйше, а иншаке и тото же можеце вжац цо сцеце и кельо сцеце, а держава плаци 50 одсто од вкупней цени каждого оброку − гвари Ивана.

Вона єдна од студентох, з цалого швета, хторей ше тот єден семестер, праве прейґ спомнутей програми удало там буц, и то наисце будзе паметац, бо тераз ма и познатих у велїх державох. Ивана планує цо скорей закончиц основни студиї и такой глєдац даяку подобну програму прейґ хторей би могла пойсц до иножемства на мастер студиї, а младим поручує:

− Нїґда нє одуставайце од гевтого цо сце задумали. Будзце шмели и витирвали у тим цо сцеце посцигнуц. Жийце свой живот, нє люцки!■

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ