Ґереґи сладки як мед, а зоз дюрдьовских польох

автор апа
1.3k Опатрене

Польопривредна продукция того року, як ше указує, полна нєсподзиваньох. Вельки климатски пременки – горуца яр зоз досц дижджу, тому нєсподзиваню вельо допринєсла. Якошик шицко скорей сцигло, урожай дакус менши пре части бурї и каменєц, та шицко скорей и прешло. З другого боку и нашо польопривреднїки вше порихтанши за вчасну продукцию и предаванє продуктох по висших ценох.

На першим месце думаме на овоц – черешнї, вишнї и кайси. Но им тераз час, алє ґереґом ище нє. По даяким календаре перши ґереґи би требали сцигнуц, у найлєпшим случаю, штредком лєбо аж и концом юлия. Скорей часу, як зме звикли, зявйованє ґереґох на пияцу и тарґовищу при велїх виволало подозривосц. Прето ше велї з нас питали же: чи то ґереґи зоз дюрдьовскохо хотару, чи зоз даєдного другого, чи аж зоз Грческей, лєбо Македониї!?

– То нашо, дюрдьовски ґереґи. Сладки су як мед. Випродуковани су по рецепту велїх наших сушедох, у такволаним „тунелу”. То єдна файта пластенїку. Дакус нас и хвиля потримала, та сцигли скорей як зме звикли. Було досц дижджу и слунка, та нам ше пощесцело же би и ми позберали дакус шметанки кед слово о цени. З оглядом на тото же сцигли дакус скорей, маю и векшу цену. Звичайно потераз на ґереґох екстра зарабяли Греки и Македонци хторим ґереґи сцигую скорей. Ми маме посадзено ґереґи на 3 гольти. Затераз предаваме тоти хтори випродуковани у пластенїку на мало, а познєйше кед сцигню и други на велько. Ту зме у центру валала предавали и прешлого року, лєм же цена була 50 динари за килограм и ґереґи познєйше сцигли. Тераз предаваме по 30 динари – гварела Стоянка Гарди зоз Дюрдьова.

Дакус иншаку приповедку о ґереґох нам виприповедал Лаза Караш зоз Жаблю. Вон предава ґереґи и динї на авто-драги до Зренянину.

– Я накупец. Тоти ґереґи хтори предавам сом купел у Ярковцу у Сриме. Випродуковани су у „тунелу” та дакус скорей сцигли за предай. Нашол сом себе заробок, бо сом купел ґереґи од продукователя туньше, ураховал сом трошки транспорта, та ми цена вишла на 30 динари за килограм. З дасчого ше муши жиц – гварел Жабельчань Лаза.

Прейґ драги од Лази на тезґи бостан предавала и Марина Виславски зоз Дюрдьова.

– То нашо домашнї, дюрдьовски ґереґи. Випродуковани су по рецепту схопних польопривреднїкох у „тунелу”. Бостан предавам по 35 динари за килограм. На тим месце зме уж роками и добре нам идзе. Маме посадзени 3 гольти зоз ґереґами. То лєм початок сезони, а будземе мац по септембер, бо маме и ґереґи хтори випродуковани на класични способ „под мотику” – гварела Марина Виславски.

Дилеми зме ришели. Ґереґи нашо, а кед вам уж пахню – просто на пияц.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ