fbpx

Русини су препознатљива и поштована национална заједница у Србији

автор апм 19. януар 2015

На Свечаној академији свим Русинима празник су честитали заменик председника Општине Врбас Милан Глушац, генерални секретар председника Републике Србије Недељко Тењовић, потпредседник Народне скупштине Републике Србије Игор Бечић, амбасадор Словачке у Београду Јан Вашо, отправница послова Амбасаде Украјине у Београду Евгенија Филипенко, потпредседница Скупштине АП Војводине Ана Томанова Маканова, председник Националног савета Русина Славко Рац и апостолски егзарх кир Георгиј Џуџар.

На Академији су присуствовали и народна посланица Олена Папуга, председница СО Врбас Марјана Мараш, Љиљана Бероња из Куле, као и председница СО Кула Снежана Мркаић.

Посебно су поздрављени и гости: делегација из Свидњика из Словачке, на челу са градоначелником Јаном Холодњаком, делегација Русина из Хрватске, директор Завода за културу војвођанских Русина мр Сергеј Тамаш, директорка НИУ “Руске слово” Мартица Тамаш, уредници – “Руског слова” Борис Варга, русинског програма Радио Новог Сада Златица Њаради и русинске редакције ТВ Војводине Мирко Кањух.

–  Управо разноврсност и квалитет културног стваралаштва наших суграђана разних нација и вероисповести, највеће су богатство и вредност коју локална самоуправа у Врбасу с посебном пажњом чува, помаже и подржава – рекао је заменик председника Општине Милан Глушац.

Генерални секретар председника РС Недељко Тењовић, који је скуп поздравио у име председника Томислава Николића, истакао је да је од досељавања Русина па до данас одржана традиција неговања и чувања националне културе и идентитета, а Русини у Србији и Војводини данас су препознатљива и поштована национална заједница, нарочито захваљујући и доприносу који њени истакнути припадници дају у уметности, науци и другим областима живота и стваралаштва.

Потпредседник Народне скупштине РС Игор Бечић рекао је да војвођански Русини, после 270 година живота на овим просторима, где су признати њихова национална припадност и језик, Србију држе за своју државу, а истовремено су веза Србије са државама средње и источне Европе, где су њихови историјски корени и некадашња отаџбина.

– Дани попут Националног празника Русина служе да бисмо се познавали боље, живели заједно, а не једни поред других – закључио је Бечић.

Амбасадор Словачке у Београду Јан Вашо, који је овом приликом причао шаришки, обзиром да му је, како је рекао, мајка из Шариша, истакао је да је велики успех што су се русинска, словачка и друге националне заједнице одржале тако дуго у мултинационалном и мултиконфесионалном окружењу.

Отправник послова у Амбасади Украјине у Београду Евгенија Филипенко потсетила је да су први досељеници на ове просторе дошли из најзападнијег региона некадашње Украјине – Закарпатја и, честитајући празник, у име Амбасаде свима пожелела здравље, мир и у земљи и у фамилији, веру и наду.

Потпредседница Скупштине АПВ Ана Томанова Маканова, која је и председница Националног савета Словака у Србији, рекла је да су после толиких година заједничког живота на овим просторима две заједнице ближе, деле исте потешкоће, али се такође и заједно радују и славе своје празнике.

-Животне проблеме данас делимо са свим грађанима Србије, али ми имамо још једну велику обавезу – не заборавити где су нам корени и, као и генерације пре нас, чувати културу и идентитет за генерације које ће доћи после нас – истакла је Томанова Маканова.

Честитајући празник, председник НС Русина Славко Рац нагласио је да стечено морамо чувати, да о њему не бисмо мислили тек када га изгубимо.

– Данас можемо бити поносни на то како су кроз генерације Русини уткали своју нит у живот на овим просторима. Јер су остварили права и слободе које ми имамо обавезу да чувамо – рекао је Рац и позвао Русине и Русинке да уписују децу у русинске школе, причају русински, читају русинска издања и оно што данас имамо – чувају за будућа поколења.

Апостолски егзарх за гркокатолике у Србији владика Георгиј Џуџар нагласио је да је Црква увек била и данас је незаобилазни део русинског бића, која нас учи да се воли своје и живи у слози са ближњима.

– Свесни смо одговорности за наслеђе које смо добили и ове дубоке корене Русина на овим просторима морамо чувати, развијати и волети – истакао је владика Џуџар.

Национални празник у суботу означен је и са свечаном литургијом у цркви Покрова Пресвете Богородице у Старом Врбасу коју је предводио апостолски егзарх кир Георгиј Џуџар, као и о. Владислав Варга, о. Михајло Режак, о. Владислав Рац, о. Михајло Малацко, о. Јулијан Рац, о. Дарко Рац, домаћи о. Алексиј Худак, о. Платон Салак, о. Владимир Еделински Миколка, о. Игор Вовк и о. Михајло Шанта.

 

(Опатрене 179 раз, нєшка 1)