Знанє и язики нам нїхто нє може вжац

автор Ясмина Дюранїн
986 Опатрене

Александар Гербут зоз Руского Керестура, там закончел Основну школу и Ґимназию по руски, а потим у Суботици дипломовал на Економским факултету. Гоч є нєшка реґионални менаджер у америцкей компаниї Лексмарк, драга му анї кус нє була лєгка. А, як гвари, руски и українски язик и сербски пасош му барз помогли у професийней кариєри, гоч до того можебуц мало хто вери.

Александар Гербут єден з тих младих особох хтори свойо школованє почали у керестурскей школи, и нїґда ше нє обавал кадзи после – уписал ше до Ґимназиї. А, теди ше анї нє бешедовало чи ше треба школовац по руски, чи нє. Одкеди дипломовал пременєл даскельо роботи, а нєпреривно ше усовершує:

– Тераз робим на релациї Будапешт–Беч. Ище на факултету єдна професорка на напряме маркетинґ ме замерковала и понукла ми же бим робел у єй приватней фирми. Тота робота була баржей вязана за тарґовину, хтору сом вше любел. После двох рокох сом пременєл ище даскельо фирми у Сербиї, а потим, кед супруга достала роботу у Словацкей, и я пошол зоз ню. Теди сом мушел чекац цали рок же бим достал допущенє за роботу, а кед и тото покончене, супруга премесцена на роботу до Будапешту. И сами зме нє знали цо робиц, алє одлучели зме ризиковац. На щесце, швидко и я там достал роботу у єдней нємецкей интернационалней фирми хтора предавала рижни наставни средства у медицини, физики и биолоґиї и бул сом заступнїк за шицки бувши держави СССР (окрем Русиї) и дакедишнєй Югославиї – гвари Александар.

Дзекуюци тей роботи Гербут обишол скоро шицки держави бувшого Совєтского союзу. У Азербейджану, Казахстану и Єрмениї почал витворйовац перши проєкти углавним зоз медицинскима факултетами, а тиж и у Таджикистану хтора єдна з найнєрозвитших державох бувшого СССР.

– Там сом мал бриґи зоз визу а, кед ми ю предсидатель тей держави подписал, проєкт уж бул готови. Продукти сцигли скорей  як цо сом достал визу. А векшина з тих проєктох вредзели на милиони евра – бешедує Александар о своєй роботи.

Гвари же зоз сербским пасошом ма одредзену предносц у роботи, бо му нє треба виза до Русиї, Билорусиї або Казахстану. У медзичаше достал и мадярски пасош, алє прешол и на другу роботу на хторей є и тераз – реґионални менаджер предаваня у америцкей интернационалней компаниї Лексмарк. Вони продукую и предаваю друковачи (принтери), однєдавна лєм корпорацийом и вельким подприємством, та найвецей сотрудзує зоз дистрибутерами по державох бувшого Совєтского союзу. Вельо часу препровадзує у путованю и то найчастейше на Балтик – до Литваниї, Латвиї и Естониї, бо там шедзиска дистрибутерох, як и до Казахстану, Билорусиї, Ґрузиї и Азербейджану. Стара ше и о проєктох у Узбекистану, Туркменистану, Таджикистану и Кирґистану, алє у меншим обсягу. Мешачно 10-12 днї путує, а другу часц роботи окончує зоз канцеларийох у Будапешту, або Бечу.

22 Ukraine - Lexmark ppt 2015

 ЗНАНЄ ЯЗИКОХ НАЙВЕКША КОМПАРАТИВНА ПРЕДНОСЦ

 – Интересантне же сом под час школованя у керестурскей Ґимназиї мал добри оцени зоз скоро шицких предметох, алє нє и зоз анґлийского, а тераз ми то урядови язик хтори сом мушел звладац. Супруга ме научела бешедовац по словацки, а я ю по руски, а и нашо дзецко учиме бешедовац и по руски, и по словацки, а и дома так бешедуєме. Медзитим, гоч випатра же медзи тима двома язиками нєт велькей розлики, окреме у каждодньовей бешеди, у бизнису розлика ище яка велька. Там ше по руски (русински) нє бешедує о бизнису и на урядовим уровню.

– Вредзи знац вельо язики. Ниа, кед сом ше врацел зоз супругу до Мадярскей як цудзинєц, нїкого сом нє познал и нє знал сом бешедовац по мадярски, мал сом лєм диплому. Вона у швеце лєм уходнїца.  И гоч ше нам видзи же ше руски язик нїґдзе нє бере до огляду, вон єден з найвекших предносцох. Кед знаме по руски, лєгчейше нам розумиц и научиц други славянски язики, а важне  научиц и розлики медзи тима язиками. Знанє язикох то нєшка найвекша компаративна предносц. Кед бим нє знал тельо язики, нє робел бим роботу хтору робим. Без огляду на закончени факултет и фаховосц.

 УЧИЦ ШЕ НЄ ШМЕ ПРЕСТАЦ

 Знаме же єст вельо младих школованих Руснацох та, бешедуюци о тим же як ше мож знайсц у нєшкайшим бизнис швеце, Александар гвари:

– Нєшка, кед пойдзеце на розгварку за роботу до даєдней интернационалней фирми, перше ше вам опитаю цо знаце  робиц и яке маце искуство. Нє питаю ше цо сце дипломовали, алє цо точно знаце робиц. А же би сце дацо знали робиц, мушице пойсц на одредзени курс, лєбо едукацию. Я можем наприклад повесц же знам забивац гвозди, алє мушим мац папер же сом закончел обуку як ше забива гвозди. Кед го нє мам, то значи же ме можу туньше купиц, лєбо ми вообще нє даю роботу, алє тому хто ма тот папер.

Но, и у самей роботи Александар ма бриґи, бо пре войну у України криза ше розширела и на други жеми бувшого СССР, та шицким зменшани буджети и проєкти нє можу буц закончени у рамикох догварених средствох. Вон тоту розлику муши надополнїц на други способ, и резултат муши указац.

Александар Гербут и у будучносци планує робиц тоту роботу, бо ю люби, за тото ше школовал и вязана є за його гоби. И далєй планує остац у тей сфери и усовершовац ше.

– Кед престанєм учиц, други ме обегню, а кед ме обегню, вец превежню и мою роботу. З ученьом ше нє шме престац. У живоце велї ствари мож страциц, алє знанє и язик нїхто нїкому нє може одняц. Вони нє препадаю.

ВАЖНЕ ЦО ЗНАШ РОБИЦ

 – Нєшка ше фирми нє барз питаю цо ши закончел и дзе, алє цо знаш робиц, яку маш праксу и кельо язики бешедуєш. Дзекуюци мацери, научел сом чисти українски язик цо ми найбаржей и помогло же би ме прияли на терашню роботу, а знам добре и по русийски.

Kiev - sajam 2014

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ