Очкодована Шевченкова биста, послате протестне писмо

автор я. дюранїн
520 Опатрене

БЕОҐРАД/НОВИ САД – Внєдзелю, 3. априла, вецей универзитетски професоре, новинаре и други визначни особи, послали протестне писмо Министерству за людски и меншински права и дружтвени диялоґ з нагоди очкодованя бисти Тарасови Шевченкови у Новим Садзе, на котрей виписана буква З на латинки, з чим ше дава потримовку русийскому войску у войни процив України. Писмо преношиме у цалосци꞉

„ У име представника украјинске и русинске националне мањине у Србији, као и у своје лично име, изражавамо снажан протест против вандалског чина скрнављења спомен-бисте Тарасу Шевченку у Новом Саду, на којој је непознати починилац исписао латинично слово З ‒ знак којим се даје подршка руској војној сили у рату против Украјине.

Спомен-биста украјинском песнику Тарасу Шевченку представља симбол украјинске националне културе, симбол братског јединства и вековног пријатељства украјинског и српског народа. Тарас Шевченко није само генијални песник, чије су стихове преводили Стојан Новаковић, Десанка Максимовић, Љубомир Симовић, Јованка Хрваћанин, Лука Хајдуковић, Миодраг Сибиновић и много других надарених српских књижевника и преводилаца, песник, чије име дуги низ година носи Украјински културни центар у Новом Саду, као и Културно-уметничко друштво русинске националне мањине  у Ђурђеву, већ народни трибун, чије се име слави као име националног пророка.

Дани рођења и смрти Тараса Шевченка ‒ 8. и 9. март,  постали су  у целом свету, па и у Србији, дани традиционалног окупљања Украјинаца и Русина, организације свечаних академија, манифестација и научних скупова.

Скрнављење спомен-бисте Тарасу Шевченку, међутим, представља само врх леденог брега, одраз медијске хајке и сатанизације украјинског народа, која не јењава од почетка руске агресије над Украјином. Навијачки ставови којима се у појединим српским медијима, у духу ратнохушкачке пропаганде, настоји да оцрни украјински народ одишу нетолеранцијом и дискриминацијом.

Представници украјинске националне мањине су изложени говору мржње, који се не санкционише у српским јавним гласилима, а о било ком цензурисању коментара, који у електронским медијима сеју  мржњу према свему украјинском, нема ни помена.

Говор мржње против народа чија национална мањина вековима представља саставни чинилац српског друштва, чији су представници равноправни грађани Републике Србије, скрнављење културних добара те мањине, представља чин грубог кршења Оквирне конвенције о заштити националних мањина и Европске повеље за регионалне или мањинске језике, које је Република Србија потписала и ратификовала.

Захтевамо да Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије предузме све неопходне мере како би се спречила даља дискриминација украјинске националне мањине, што првенствено подразумева јавну осуду скрнављења споменика украјинском песнику Тарасу Шевченку и медијске политике оних радио-телевизијских станица и новинских издавачких кућа које подгревају атмосферу нетолеранције према украјинском народу.

Верујемо да ће овај протест наићи на позитиван одговор. ”

Писмо потримовки подписали др Людмила Попович (порядни професор Филолоґийного факултету у Беоґрадзе, предсидателька Асоцияциї українистох Сербиї, член Комитета експертох Европскей повелї за реґионални лєбо меншински язики у Совиту Европи), Мирослав Хочак (член Националного совиту Українцох, подпредсидатель Европского конґреса Українцох), академик Юлиян Тамаш (иножемни член Националней академиї наукох України, порядни член ВАНУ), Михал Рамач (писатель, член Союзу писательох України), Микола Шанта (писатель), др Янко Рамач (порядни професор Филозофского факултету у Новим Садзе, др Юлия Драґойлович (доцент Катедри за славистику Филолоґийного факултету у Беоґрадзе), др Борис Варґа (политиколоґ и новинар), мср Александар Мудри (асистент на Оддзелєню за русинистику Филозофского факултету у Новим Садзе) и Ана Римар Симунович (асистент на Оддзелєню за русинистику Филозофского факултету у Новим Садзе).

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ