Паприґаре нєзадовольни

автор мар
878 Опатрене

Осиґуранє польопривредних културох ґарантує парастови голєм яку-таку сиґурносц уложеного, окреме средствох котри знаю буц наисце вельки, окреме у заградкарстве.

Керестурски парасти, та и паприґаре маю широки вибор осиґуруюцих хижох котри на яр понукали осиґуранє польопривредних културох. При шицких могло осиґурац и на одложене плаценє до єшенї, покля ше нє знєє урожай з парцели. Ґу тому, ресорне министерство польопривреди прейґ Управи за аґрарни плаценя субвенционує осиґуранє зоз врацаньом одредзеного проценту котре польопривредне ґаздовство уплацело по основи осиґураня. Так патрене, наисце нєт причини чом нє осиґурац свойо поля. Медзитим, вельки бриґи наставаю праве теди кед спаднє каменєц и кед би ше параст пре тото нє требал старац, бо його польо осиґуране. А вон ше праве теди зочує зоз преценьованьом чкоди.

З ЄДНЕЙ „ХИЖИ” И ОСИҐУРУЮ И ПРЕЦЕНЮЮ ЧКОДУ

Тоти цо преценюю чкоду то фаховци з обласци польопривреди, а заняти у матичней осиґуруюцей хижи. Цо то значи? Значи же нєт нєзависного, обєктивного спатраня ситуациї. Нє раз ше при преценьованю чкоди парастови видзи же є очкодовани и же його чкода векша, док з другого боку представанїк осиґураня ше обава цо написац на папер и у яким проценту преценїц чкоду?

Перши каменєц у керестурским хотаре падал початком юния, алє теди нє замеркована чкода. На други завод з моцним дижджом и бурю, каменєц падал пред двома тижнями. Теди претаргнул жатву, а озбильнєйши чкоди мож и тераз обачиц на векшини заградкарских културох, зависно од часци хотара дзе ше находза. Падал каменєц у векшини хотара, алє з розличним интензитетом, а найвекши чкоди зазначени на Косцелїску.

Приоритет за осиґуруюци хижи и їх преценьовачох бул же би вишли цо скорей на терен опатриц чкоду на житох котри остали нєвитлачени, а то чкода котру ше такой преценьовало на коло 30 одсто.

Заградкаре остали у другим планє, затераз векшина преценьовачох з осиґуруюцих хижох, окрем з єдней, були на терену, керестурски заградкаре нє барз задовольни.

– Роками у валалє нє було векшей чкоди од каменцу, и тераз ше чкода розликує од часци до часци хотара. Медзитим, велї паприґаре нєзадовольни зоз способом на котри ше преценює чкоду. Ридко єст паприґарох котри знаю и котрим ше чкоду преценєло у процентох. Векшина преценьовачох затераз правели лєм записнїки, у котрих назначовали же єст очкодованя, на лїсцу, стеблу або плоду, алє лєм описно, шицко зоз толкованьом же приду у авґусту, та ше шицко конєчно спатри. У тим периодзе, паприґа будзе векша и питанє кельо и чи годно видзиц спричинєту чкоду – толкує предсидателька Здруженя паприґарох „Капсикум анум” Душица Орос.

ЧКОДИ ПОДОБНИ, А ПРЕЦЕНЬОВАНЄ НЄ СИҐУРНЕ

Слово на паперу и подаєдна слика, а процент чкоди будзе писац хтошка дзешка у канцелариї, нє факти котри обецую же керестурски паприґаре можу буц на мире.

– Паприґу мам на Косцелїску, и уж по други раз ю збил каменєц. Першираз було барз мало, и теди у записнїку написали же чкода минимална, менша од пейц проценти, цо осиґуранє нє надополнює. Тераз направели записнїк же єст очкодованя на плодох, на лїсцох, на конарчкох, на стеблу, гварели ми же то предпреценьованє, нє гварели ми кельо то у процентох. Чул сом же на парцелох дзе наисце чкода стопроцентна, та ю так и преценєли, алє зоз условийом же тоту паприґу потребне потарупирац – гвари нам Микола Винаї, та ше наздава же нє будзе очкодовани.

– Паприґа красна, од каменцу нєт дзири, алє очкодованя видно на шицких конарчкох. Пред початком оберачки ми обецали же приду ознова опатриц паприґу, а тераз остало лєм на записнїку же очкодованє штреднього интензитету. Прешлого року сом мал неґативне искуство зоз другу осиґуруюцу хижу, дзе преценьовач троїм з валалу медзи хорима бул и я, на истей табли преценєл цалком иншак, та сом того року пременєл осиґуровача – толкує Мария Надь, котра садзи паприґу у загради, а прешлого року мала на малим Селищу.

З осиґураньом ше осиґурує свойо укладаня, полиси осиґураня векшини парастом менши од реалного урожаю и цени по котрей ше предава паприґу, так дознаваме же дзепоєдни преценьоваче зауважовали же нє мож обчековац припознаванє чкоди на плоду котри дозреє и будзе задовольовац квалитет другей, а нє першей класи, понеже векшина осиґурує лєм квантитет, а нє и квалитет. Ище єден арґумент преценьовачох то и мали квантитет урожаю наведзени у полиси осиґураня, цо ше обгрунтовало  зоз фактом же на парцелох будзе сиґурно тельо роду кельо наведзене у полиси. Таки и подобни оначеня медзи преценьовачами и парастами, у дзепоєдних ситуацийох здабали аж и на класични вашарски єднаня.

НА ЗАЩИТУ ШЕ НЄ ПАТРИ

Защиту после каменцу и крегкосц рошлїни од охореньох тиж ше нє патри на преценьованю чкоди, а як гваря фаховци, адекватна и благочасова защита найважнєйша. Так же и каменєц вимага дополнююци трошки защити.

– Защита рошлїни єден з найважнєйших факторох за успишну сезону и добри урожай. Правда, цо ше дотика самей защити вона важна през цали циклус розвою, так повесц од нашеня и шаца у пластенїкох, та по початок оберачки. Подєднак важне хасновац фунґициди за защиту,  средства за прикармойванє, та и рижни биостимулатори котри ше добре указали. После каменцу обовязно треба защициц, понеже теди рошлїна очкодована и найшвидше охорює, а хороти як цо то бактериоза на паприґи ше швидк розвиваю – толкує Олґа Попович, мастер инжинєр польопривреди, занята у польопривредней апатики „Юарбис”.

Бактериоза на паприґи єдна з найчастейших хоротох на паприґи, а каменєц може буц єдна з причинох єй наставаня, гоч вплївую и велї други фактори. Мушиме надпомнуц же єст паприґарох котрим ше заш лєм, удало зачувац здраву паприґу през цалу сезону.

– Зоз адекватну превентивну защиту, одробену на час мож зачувац паприґу од хоротох. Ми на нашей паприґи уж превозишли страх од наставаня охореньох, тераз пред нами остава знїщованє кукурицового пламеньчка – толкує паприґар Иван Медєши.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ