Дзе находза инспирацию?

автор Иван Лїкар
536 Опатрене

Инспирация (лат. inspiratio, in + „spiritus” = живот, душа, Дух), означує обще поняце, менталну творчосц и креативну моц котра нас водзи до нових идейох. Вона ше находзи вшадзи коло нас, лєм ю мушиме знац пренайсц.

Нашим литературним уметнїком, двоїм младим, Михаели Еделински и Жаркови Остоїчови, як и двоїм афирмованим писательом, Асї Папуґа и Сашови Сабадошови инспирация/порив за писаньом лєгчейше виповеданє (презентованє) думкох и чувствох, лєпше упознаванє себе самих, як и других людзох и шицкого цо ше коло нїх находзи. През писане слово жадаю виражиц свойо попатрунки на швет, замеркованя и свою правду. Тиж так, порив за писаньом можу буц чувства, наприклад, смуток, гнїв, щесце… „Spiritus” кнїжовносци жиє у наших собешеднїкох, з часу на час ше пребудзи, а потим наставаю прекрасни дїла.

Михаела Еделински

Михаела инспирацию находзи: „На роботи под час ноцней змени, кажде рано после снох, док ше туширам, модлїм и медитарам, кед слухам класичну музику, у ноцних виходох, под час испиту, кед опатрам слики на Пинтересту, под час Дньовки и кед патрим аниме.”

Як настала приповедка „Любов медзи квитками”: „…под час студентских дньох, инспирацию сом достала кед сом учела за испит зоз Ботанїки. Тот испит бул барз допити, та сом себе на дакус цикавши способ олєгчала ученє рошлїнових характеристикох, котри мож пречитац у єдней часци приповедки.”

Жарко Остоїч

 „Инспирация ми приходзи на рижних местох, напр. док ше шпацирам по варошу, або док сом у виходзе з пайташами. Вельо раз, кед ми ше то случи на местох дзе сом нє у можлївосци хасновац папер и клайбас, стихи хтори здумам записуєм до телефона. Накадзи достанєм инспирацию, намагам ше такой вихасновац тот момент и такой написац дїло док сом у „залєту”, медзитим, єст дакеди и ситуациї кед охабим най тоти думки „дозрею” даскельо днї, пред тим як их претворим до стихох.”

Инспирация нє вше озбильна: „Раз зме ишли до пайташох на друженє и понеже то було под час шветох, сцел сом пофрантовац дакус, так же сом у драже здумал кратку рецитацию хтору зме им одрецитовали на уходзе до квартелю, таке як кед бизме пришли по шпиваню до нїх.”

Ася Папуґа

Ася свою инспирацию находзи вшадзи дзе ше находзи, вше ма даяки думки у глави: „Нєт одредзени места, лєм ше збудзе же ше думки формую, настаню стихи и такой их треба записац, прето же после скапу. Нїґда нє забудзем слова проф. Владимира Бесерминя: И кед ше купаце, и кед робице дацо, и кед шпице, кед ше дацо интересантне по глави почнє мотац, такой запишце. Бо думаце же запаметаце, алє то нє так. Випари. Прето, кед наидзе, енки записац!”

Ранше нєсподзиванє ноцней инспирациї: „Наприклад, у сну. Точнєйше, у полу сну. И нє мержело ме ставац зоз кавча, записац и лєгнуц назад. Рано кед сом станула, аж скоро же ме нєсподзивало тото там написане, забула сом же сом вноци ставала.”

Саша Сабадош

Сашо вше ридше придава увагу тому дзе ше його инспирация зявює, медзитим: „Дакеди давно, знало ше то случиц, поведзме, у карчми, у моментох кед сом баржей роздумовал як комуниковал з людзми. Вше то баржей питанє духовного стану як локациї.”

Як му пришла инспирация за писанє писнї у карчми: „Ознова ше врацим на локацию єдней карчми. Нє будзем уходзиц до позадини цалей приповедки понеже то можебуц и пребарз особне питанє, алє сом, шедзаци за шанком, просто вжал єден забрудзени папер и пенкало и за барз кратки час написал єдну писню. Вона подарована, нє мам други прикладнїк и нє верим же сом ю годзен ознова написац.”

Хто ше ище нє одшмелєл писац най нє чека ютре, час лєци, а хто уж пише, най предлужи же би ше усовершел. Тот текст закончим зоз словами сербского писателя, поету и новинара Славишу Павловича, хтори инспирацию дефиновал так:

„Инспирация нїґда нє приходзи сама од себе. Вона ше находзи у нас, алє ю сами нє можеме порушац. Як цо єден камень нє може запалїц огень покля го зоз другим каменьом нє вдериме, так и инспирация нє придзе кед нам дахто други нє помогнє же бизме створели тоту искру.”

 

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ