Путованє з мисию

автор оленка живкович
979 Опатрене

Селин Кан и Александр Будурович ше покус случайно, а можебуц и нароком, застановели у Руским Керестуре на своєй драги з Ренсу по Констанцу. Селина зоз Французкей и народзена є у Ренсу, а Алкес з Румуниї  з Чарноморского места Констанца. Упознали ше у Лондону, у Анґлиї, дзе обидвойо робя у своїм фаху.

Селин и Александр надумали направиц паузу и одпочинуц ше од роботи котра их прицискала, та понеже обидвойо любя гонїц бициґли, надумали же праве на бициґлох злуча два городи зоз котрих су. Селин, котра ма 25 роки, орґанизаторка спортских збуваньох, а найчастейше орґанизує спортски змаганя з коньми. Алекс, 27-рочни инжинєр информатики, и заняти  у ИТ сектору.

– Рушели зме зоз Ренсу у Французкей и путуєме по державох до Констанци у Румуниї. Препутовали зме уж 3 200 километри. Тераз зме у седмей держави. Рушели зме од Фанцузкей, потим зме були у Швайцарскей, прешли през Лихтенштайн, Нємецку, Австрию, Словацку, Мадярску, а тераз зме у Сербиї. Маме ище пойсц до Болгарскей, та вец до Румуниї, до Алексового родимого места на Чарним морю. Шицко вєдно маме прейсц през 10 држави – почина бешеду Селин.

Селин и Алекс углавним путую коло Дунаю, або даяких других рикох котри у його злїву, же би ше могли кед то мож и окупац у тих рикох, вирайбац дацо, алє и одпочинуц на побрежю. Нє шпя у готелох, алє под шатром, та им так вельо туньше и практичнєйше, а и шлєбоднєйши су.  На бициґлох нє путую по главних драгох, алє путую през мали городи, валали, през природу, коло рикох, же би могли видзиц мали места, озера або даяки будинки, здания на котри наиду на своєй драги и упознаю звичайних людзох.

ТРАҐЕДИЯ ИХ ПОРУШАЛА

Нє могли зме ше нє опитац як им пришло на розум рушиц на таку драгу? Приповедка анї кус нє приємна и красна як цо би велї подумали. Напроцив. Нагода за тото путованє смутна и траґична, алє и гумана, едукативна и спозорююца.

Як Селин приповеда, влонї мала траґедию у фамелиї. Єй шестра траґично страдала, леґинь ю забил. После хованя ше длуго нє могла помириц зоз тим цо ше случело. Почала робиц, алє и далєй була барз смутна, депресивна и видзела же ше цошка нє добре случує зоз єй животом, же ше нє нє може присподобиц так як би требало. Сцела цошка иншаке поробиц, вискочиц зоз рутини котра ю прицискала, таргнуц ше…

 – И пред тим як ше случела тота траґедия, обидвойо зме жадали реализовац идею и путовац на бициґлох, же бизме злучели нашо родими городи, алє нє знали зме кеди ше то збудзе. А вец сом предложел же то праве тот момент за таку драгу. Маме ище єден циль, окрем того цо зме спомли, а то назберац средства за жени котрим ше случела даяка файта насилства над нїма, чи були физично малтретировани, чи дацо инше, без огляду яка файта насилства ше над нїма случела. Средства зме назберали по драги у Французкей и Швайцарскей. Тераз путуєме же бизме у стретнуцу з людзми обрацели увагу на насилство над женми, же бизме и цале окруженє освидомели о таких страхотох – предлужує приповедку Алекс.

То мисия котру себе поставели двойо млади людзе же би спозорели и сензибилизовали дружтво на тот проблем котри ше зявює у шицких жемох. Направели тот крочай же би людзе були свидоми же ше о насилстве у дружтве нєдосц бешедує. Тиж так, Селин жадала же би на тот способ и  сама превозишла у себе тото цо ше случело и направела крочай далєй, рушела зоз власним животом напредок.

ШВЕТ НАИСЦЕ МАЛИ

До Керестура сцигли так же Селинова покойна шестра була найлєпша пайташка дзивки власней шестри малей шестри Мартини. Понеже малу шестру Мартину того лєта шестра нащивела у Руским Керестуре, згварели ше и випатрало им интересантне зайсц и до Керестура.

– Мали зме потераз барз красну хвилю, раз зме  лєм були хори пре цошка цо зме поєдли. За два мешаци кельо зме путовали, лєм єдно дополаднє падал диждж, а слунко нас провадзело цалу драгу. Увидзиме як будзе тераз у позней єшенї.

Кажди дзень гонїме бициґли 50–80 километри. Барз нам одвитує же можеме путовац як сцеме. Кед слунко зайдзе, розпрестреме шатор даґдзе при даякей води и шпиме, а накадзи слунко швитнє, збераме ше далєй на драгу. Шлєбодни зме, нїч нас нє огранїчує – визначує Селин.

 – Бизовно же  бизме тото нє могли зробиц кед бизме нє вежбали. Так каждодньово вежбаме же бизме могли витримац тот темпо. Сцеме робиц и на себе, нє лєм путовац. Маме окремни вежби диханя котри помагаю и при екстремним купаню у ляду вжиме, а котри ше практикує у нордийских жемох. Шицко то помага же бизме мали достаточно енерґиї – толкує Алекс.

Обидвойо су барз задовольни як их людзе прияли у каждей держави през котру прешли. Дакус маю проблем зоз автами на драги котри на нїх нє барз меркую. Без огляду дзе були, кому ше явели, людзе им сцели помогнуц.

Пред тим як пришли до Керестура були у Зомборе, дзе ше им тиж барз пачело, визначую же то барз приємне место и же людзе барз отворени и госцолюбиви. Витворюю прекрасни диялоґ зоз людзми котри упознали  и барз ше збогацели зоз стретнуцами. После пребуваня у Зомборе и Керестуре, Селин и Алекс предлужую свою драгу до Нового Саду, та далєй, до Констанци на Чарним морю. На тварох им видно же су задовольни.

– Задумовали зме же тота авантура будзе красне искуство, алє уж зме достали вецей од того цо зме задумали. Упознали зме велїх людзох з котрима зме черали искуства и зоз велїма останєме у контакту. Як випатра нашо путованє мож видзиц на Фейсбуку и Инстаґраму под меном Touring Monkeys – гваря и Селин и Алекс.

На концу жадали барз крашне подзековац Мирославови Ковачовому з Керестура котри им помог оправиц бициґлу, бо ше им драгом погубела. Затераз им окреме мило же ту нашли барз добрих людзох и наздаваю же и надалєй буду стретац добри особи пре їх гумани циль.

СЦЕМЕ БЕШЕДОВАЦ О НАСИЛСТВЕ

– Маме ище єден циль, окрем того цо зме спомли, а то назберац средства за жени котрим ше случела даяка файта насилства над нїма, чи були физично малтретировани, чи дацо инше, без огляду яка файта насилства ше случела над нїма. Средства зме назберали по драги у Французкей и Швайцарскей. Тераз путуєме же бизме у стретнуцу з людзми обрацели  повагу на насилство над женми, же бизме и цале окруженє освидомели о таких страхотох –предлужує приповедку Алекс.

У ВАЛАЛЄ

До Керестура сцигли так же Селинова покойна шестра була найлєпша пайташка дзивки власней шестри малей шестри Мартини. Понеже малу шестру Мартину того лєта шестра нащивела у Руским Керестуре, згварели ше и випатрало им интересантне зайсц и до Керестура.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ