Рекреативец посцигує професийни уровень

автор сас
986 Опатрене

Дюра Мудри зоз Зренянину – оцец, дїдо и почитователь природи и спорта, у штреляцтве, гоч му то гоби, зазначує барз добри резултати, а же би цо вецей бул у природи, лапа риби, помага ловаром и гонї моторку.

Любителє спорта почитую способносц Дюри Мудрия же би других заинтересовал за рижни спортски дисциплини, з єдним словом – за здрави живот. Вон и його супруга за спорт заинтересовали и своїх синох, та обидвоме и Владимир и Саша, були успишни у фодбалу.

Наш собешеднїк уж даскельо роки у пензиї, дочекал ю на першим роботним месце, як електромонтер у „Електровойводини” у Зренянину. З ошмихом на твари припознава же одкеди є пензионер нє роби вельо, алє анї вельо нє геверує, бо нє одустава од того цо люби и за цо ма дзеку. Роби у обисцу и у овоцнїку, помага супруги и дзецом, а активни є член и у Ловарским здруженю „Дюрдьов” у Дюрдьове и у Штреляцким здруженю „Бечкерек 1825” у Зренянину. У своїм гобию нашол тото цо любел  – дружтво и мир. Вше любел лапац риби на рики и штреляц до мети. Одкеди є у пензиї, ситуация ше преобрацела.

– Тераз мам векшу потребу за дружтвом, та сом ше опредзелєл и за ґрупни спорт. Кед ми оцец умар, место нього сом ше учленєл до Ловарского дружтва у Дюрдьове. Почитуєм дзивину, природу, любим ше шейтац, алє нє и штреляц на животинї. Мнє важни контакт з природу и друженє, прето ше дзечнє одволуєм кармиц животинї, правиц и оправяц цо потребне за нїх – гварел Дюра Мудри зоз Зренянину, родом зоз Дюрдьова.

КАЖДИ СПОРТ НАУКА ЗА СЕБЕ

За дзешати родзени дзень Дюра од оца достал пушку. Теди мац воздушну пушку було популарне, алє аж о трицец пейц роки, односно пред петнац роками кед вжал пушку до рук почувствовал цошка окремне. Дзекуюци колеґовом котри го поволали же бим им ше придружел у штреляню, одкрил же ма способносц за прецизне штрелянє и же му специфичносц того гобия одвитує, бо му приноши мир и сцерпезлївосц. Такой теди, на першим тренинґу го безецовали же би бавел з їх тим. Пошвидко ше учленєл до зреняниского Штреляцкого здруженя „Бечкерек 1825” дзе и далєй поряднє тренира. Од теди бавел як поєдинєц, алє и часто представял свойо подприємство „Електровойводину” на змаганьох ширцом Сербиї и Войводини. Од фирмових турнирх, рижних купох, та по Першенства Войводини и Державне першенстве. Гоч є рекреативец, зазначує високи поєдинєчни и ґрупни пласмани.

Вежба и змага ше зоз серийну воздушну пушку, хтора чежка коло два колограми и длугока метер и двацец центи. Вон ше змага у дисциплини штреляня зоз воздушней пушки, хтора найзаступенша, бо зоз ню починаю учиц штреляц шицки возрости. Пробовал и други дисциплини и пушки, алє ше одлучел остац на тим цо му найвецей одвитує и „лєжи”.

Змаганє тирва годзину и петнац минути, за тот час змагателє маю виштрелїц штерацец кульки до мети, нарисовани круг котри розподзелєни по бодох. Потрафени центер мети ноши найвецей боди, а праве пре ньго од шицких змаганьох у найлєпшим паметаню му Сретенски турнир пред осем роками, дзе ше змагала елита того спорту.

– Мал сом ше змагац поєдинєчно, медзитим мойо пайташе ше змагали екипно и єден медзи нїма нє пришол, та ме замодлєли же бим го одменєл и то пред самим штреляньом. За мнє то була велька одвичательносц, бо мойо штрелянє уплївовало на резултат цалого тиму. Анї кус ми нє було шицко єдно. Штрелял сом як нїґда по теди. Поцигнул сом 371 круг, односно поени – гварел Дюра, котри теди мал пласман яки посцигую найлєпши бавяче на професийним уровню. Максимум у тим змаганю 400 боди. Мета велькосци дванац зоз дванац центиметри оддалєна дзешец метери, а з линиї за штреляня випатра як же є велькосци два зоз два центиметри.

ЦО МЕНЄЙ РУХИ И ТВАРДИ СТАВ

Штреляцтво вимага физичну и менталну витирвалосц. Значне буц сконцентровани и чувствовац шицки мускули котри активни док ше виштрелює кульку. Перши петнац минути пред змаганьом ше пробує и „зогрива” за змаганє. Теди ше намесца пушку и находзи найлєпше положенє цела. Под час змаганя барз важне буц змирени и добре одмерац мету и нє правиц нїяки рухи. Важне затримац оптималну позицию за штрелянє, а нє виштрелює ше такой шицки метки. Медзи виштрельованьом ше прави паузу, по чувстве. Углавним ше прави єднаки паузи и єднаки рухи. 

– У чловековей природи рушац ше, алє у штреляцтве треба мировац. Змаганя и тренинґи ме опущую, розберу думки, бо шє вимага максимална концентрация у тим цо робим. Часто после телього станя и мированя нє можем преложиц ноги, алє тото нє зменшує ужиток котри вше барз вельки. Каджи раз кед дзвигнєм руку бо мам штрелїц, або сом уж штрелєл, мам окремне чувство задовольства. Намагам ше вше посцигнуц найлєпши резултат, алє вон нє таки важни, гвари Дюра котри у тим спорту нашол мир и задовольство.

ВАЖНЕ МАЦ ДОБРУ ОПРЕМУ

Кундак ше опера вше на исте место на плєцо, а вец ше опре на твар. Опрема за штреляцтво помага же би особа твардейше стала. Таргнуце од штреляня ублажую  рукавица, виндякна, панталони з твардейшого материялну и ципели зоз ровну сподню часцу. Прецизносц при штреляню барз важна, бо ше пре єден милиметер руху кулька барз оддалює од мети. На пушки єст два мушки. На змаганю у тей дисциплини ше штреля у завартим просторе. Єст правило кельо простор за змаганє муши буц ошвицени, алє на таку малу мету, кед мушка кущик слабше або моцнєйше ошвицена, вельо уплївує на резултат. Прето змагателє дакеди хасную диоптрию за око на котре патра на мету.

– Нашо око ше нє може концентровац на обидва мушки на пушки и на мету, ґу тому кажде око иншаке. Я ше концентруєм на предню мушку и нє до штредку мети, алє на сподню часц. Кед сом починал, нє думал сом же у тим єст вельо тактики. Час указал же гришим. Пачи ше ми тот гоби, шицко ми у нїм одвитує – гварел Дюра, котри о своїм гобию гутори з вельким почитованьом, з намиру  же ше ище длуго зоз нїм будзе ”дружиц”.

КАЖДЕ ЗМАГАНЄ ОКРЕМНА ПРИПОВЕДКА

Кед починал Дюра нє знал нїч о штреляню, но пошвидко було видно же є талантовани. Гоч тренирац почал на штерацец пейц роки и учел зоз трицец роки младшима од себе, вообще нє розумовал же тот гоби нє за ньго. Бул свидоми же му характеристики того спорту одвитую.

Спорт и унуки му вше приноша позитивни думки

– Нїґда сом нє плановал посциговац високи пласмани, жадал сом уживац у тим, цо у согласносци зоз моїма потребами и роками – гварел Дюра. Визначує же тренинґ барз важни. Сам их себе орґанизує, концентрує ше на гевто цо сце злєпшац же би бул прецизнєйши.

– Кажде змаганє иншаке, як пре простор, так и пре чловеков здравствени стан и чувства того дня. Нє вше исте. Тренинґи пред змаганьом служа праве прето же би ше пушка и змагатель услоглашели, були єдно – гварел Дюра.

УЖИВА ГОНЇЦ МОТОРКУ У ҐРУПИ

Пред дзешец роками склопел, оправел и реґистровал оцову моторку „,Яву спорт” 175 кубики, котру купел 1970. року. Док ю оправял дзечнє му помагали унуки. Нє мал амбициї буц член Мото клубу, алє люби гонїц у ґрупи з моторкашами, та го моторкаше вше волаю на дефиле. 

– Зоз жену сом на тей моторки путовал на дальши дестинациї. Видзел сом и почувствовал природу, єй красу и пахи. А буц часц дефилеа з моторками окремне чувство, рошнє адреналин, тот позитивни, бо вше вожиме помалки, як и найволїм – гварел Дюра.    

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ