Од дзепоєдних путованьох и авантурох, нє раз оставаме без слова. На путованьох упознаваме себе, учиме меняц швет, одкривац, шнїц… Гваря же путованя єдине цо ше купує, а цо чловека збогацує. Кед ше ґу тому додa нагоду одпутовац до найнащивеншей шветовей держави, до Французкей, и буц там кед Олимпийски бависка – щесце нєпреповедзене
Романтични городи, идилични вароши и валали, познати будинки, стредньовиковни каштелї и катедрали, алпски предїли, цепли води медитарану, бреги, винїци и поля у квицу, културни и спортски подїї, смачна домашня кухня.., шицко то доприноши тому же би Французка була права туристична сила на планети. У єй главним городу, Паризу, того року ше отримує и Олимпийски бависка.
ОЛИМПИЯДА – ОКРЕМНЕ ДОЖИЦЕ
Татяна Буила зоз Коцура ше находзи на мастер студийох у Французкей. Перши семестер препровадзела у Лилу, а тераз
є у Ненсию. Як нам гварела, зоз цалим искуством у Французкей є барз задовольна, а тото же була на Олимпийских бавискох єй було наисце окремне дожице.
– Французка барз красна жем, и гоч нє бешедуєм по французки, людзе барз приємни и сцу помогнуц кед треба. На мастер студийох ми було кус чежко, понеже су цалком иншак орґанизовани як у нас, та ми требало часу же бим ше звикла на шицко – гвари Таня и предлужує – а барз ми мило же ше нам удало и буц на змаганьох на Олимпийских бавискох, и дожиц таке дацо.
Таньова пайташка достала карти за кошаркашске змаганє у Лилу, та волала Таню же би пришла зоз ню, цо вона з одушевийом прилапела.
– Провадзели зме змаганє женскей кошарки, а мали зме щесца же теди бавела наша репрезентация и праве теди и победзели. Искуство наисце красне, и гоч главни случованя у Паризу, и у Лилу була барз фина енерґия, окреме же було вельо наших навиячох, а атмосфера була барз весела. Найвекши упечаток на мнє охабело тото же яка добра орґанизация. Вшадзи по варошу були людзе хтори помагали туристом дойсц по стадион, хтори розвешельовали масу, сликовали людзох и подобне. Наисце єдно окремне и нєзабутне дожице – потолковала Таня.
ПАРИЗ И ДРУГИ ПАМЯТКИ
Теди до нащиви ґу нєй пришли ище двойо млади зоз Коцура, єй братняк Марко Буила, дипломовани учитель, и шестринїца Наташа Тамаш, студент фитомедицини на Польопривредним факултету. Седем днї препровадзели у тей жеми, нащивели главни варош, як и други знаменїтосци.
– Єден дзень зме були у Паризу, праве у периоду кед були Олипийски бависка. Гоч зме нє могли буц на отвераню, нашли зме ше там и почувствовали цалу тоту атмосферу и возбудзенє яке тоти бависка виволую – бешедує Марко и додава – зоз Паризом сом одушевени, можебуц є и найкрасши варош котри сом нащивел. Заш лєм, думам же тераз нє була найлєпша хвилька за обиходзенє, понеже шицко було позаверане. Наприклад, ми сцигли на 8 годзин рано и рушели зме ґу Айфеловей турнї, и понеже зме сцигли вчас, могли зме ю обисц, поопатрац, висц горе, алє иншак шицко требало пред тим резервовац. Шицко таке забарикадиране, як у даяких енклавох, просто ше так чувствуєш. Вшадзи контроли, полиция… Кед ше сце войсц лєм до двора, аж анї нє на Айфелову турню, там дзе ше иншак уходнїцу нє наплацує, тераз требало резервовац. Алє, резервовали зме и поспишело нам ше пойсц на Айфелову турню, а од горе зме видзели шицки терени котри предвидзени за рижни змаганя на Олимпийских бавискох, и крашнє видно цали Париз.
Марко и Наташа видзели и Триюмфалну капуру, Луксембурґски парк, а нащивели и Стразбур и Луксембурґ вєдно зоз Таню. Парк нєвироятно крашнє ушорени, желєна оаза мира, на Марка охабел окремни упечаток. А яки швет мали, шведочи и тото же ше у стред Луксембурґу упознали зоз леґиньом, котри ма нам блїзки коренї.
– Вон там народзени, алє оцец му зоз Чарней Гори, а мац зоз Босней. Чул нас у автобусу кед зме приповедали, та пробовал одгаднуц яки то язик, понеже му бул познати. Одушевел ше же зме зоз Сербиї, а мнє тото кед нам потолковал же у Луксембурґу три язики официйни – французки, нємецки и луксембурґски, та их одмалючка и зна, а зна и сербски, понеже так дома бешедую, як и польски, бо там студира, а английски бо учи у школи. Гваря же цалу Французку мож обисц за два днї, алє на каждим крочаю це провадза лєм красоти, интересантносци, и останю памятки котри нїґда нє забудзем.
ЛЄМ ДУМКА – КАДЗИ ДАЛЄЙ
Наташа на тим путованю першираз лєцела на авиону, и як припознала, було єй барз цикаве путовац, и анї кус нє страшне.
– Путованє нам почало кус ,,дирґацо”, понеже зме лєцели на авиону по Нємецку, и вец зме мали резервовани автобус по Французку, а авион нам пожнєл. Кед зме сцигли там, мали зме годзину часу сцигнуц потамаль, а нє знали зме точно анї одкадз маме рушиц, дзе станїца, а тельо часу требало и за тоту драгу. И теди зме случайно чули леґиньох котри бешедовали по сербски, та зме их замодлєли за помоц. Так ше потрафело же вони двоме були з Вербасу и Кули, и случайно ишли у истим напряме як и ми, та нас одвезли на авту, и на щесце, сцигли зме. Кед би нам вони нє помогли, на автобус бизме найвироятнєйше запожнєли, а то бул остатнї по розпорядку за тот дзень, та нє знам як бизме прешли – през шмих бешедує Наташа и додава – алє щесце нам ше, заш лєм, ,,ошмихло” и ище раз зме видзели яки швет наисце мали.
Найвекши упечаток на Наташу охабел Париз и Айфелова турня, и гоч потераз нє вельо путовала до иножемства, наздава ше же ше у будучносци тото пременї.
– Барз ми мило же сом була у Паризу, и же сом була блїзко при Олимпийских бавискох и цалей тей атмосфери. Попатрунок з Айфеловей турнї нє мож анї описац, прекрасни варош и наисце превельки. Барз ми ше пачел и Луксебурґски парк, як є ушорени, чувство яке у нїм, людзе котри ше крашнє шейтаю, шедза на пикнику, тренираю йоґу… И гоч нас спозорйовали най будземе порихтани же Французи нєлюбезни и нєприємни, тоти з котрима ше ми стретали нам дзечнє помогли, потолковали цо требало, були любезни и приємни и маме лєм красни искуства – бешедує Наташа и предлужує – барз красни и варош Ненси, там дзе Таня змесцена. Там єст два рички, и таке дацо цо здабе на Штранд у Новим Садзе, дзе ше мож подружиц, людзе танцую, вше якаш позитивна атмосфера. Покоштовали зме и специялитети зоз французкей кухнї, як и їх сладоляд и познати французки кроасан, и шицко було барз смачне. То ми перше таке векше путованє, потераз сом нє мала нагоди обиходзиц швет, алє шицко було прекрасне, и вельо того нам ше послучовало, як и тото же зме постретали и наших людзох у швеце. Дому сом ше врацела з ошмихом, велїма памятками, и думку же кадзи бим далєй любела одпутовац – закончела приповедку наша млада собешеднїца, а зоз тим ше зложели и други млади шветово путнїки з Коцура.



