30. АПРИЛ – Нєшка Медзинародни дзень джезу.
313 – Римски цар Константин I Вельки видал Милански едикт з хторим леґализоване християнство у Римским царстве.
1777 – Народзел ше нємецки математичар и науковец Йоган Карл Фридрих Ґаус (Брауншвайґ, 30. април 1777 – Ґетинґен, Нємецка, 23. фебруар 1855). Ґаус охабел шлїди у теориї числох, диференциялней ґеометриї, ґеодезиї, електростатики, астрономиї, оптики.
1789 – Джордж Вашинґтон вибрани за першого предсидателя ЗАД.
1876 – Першираз виведзена Шекспирова траґедия Ромео и Юлия у театре у Беоґрадзе.
1883 – Народзел ше чески писатель Ярослав Хашек (Прага, 30. април 1883 – Липнїце на Сазави, 3. януар 1923), автор гумористично-сатиричного романа Дожица доброго вояка Швейка.
1895 – Отворена Перша интернационална вистава у Венециї, котра з часом постала найвекша смотра сучасней подобовей уметносци на швеце, позната як Венециянски биєнале.
1945 – У поджемним бункеру у Берлину окончели самозабойство Адолф Гитлер и Ева Браун.
1948 – Основани Завод за защиту природи Сербиї.
1953 – У Беоґрадзе отворени Желєзнїцки музей, перши таки музей у Югославиї.
1993 – ЦЕРН (CERN) обявел же World Wide Web (WWW) доступни шицким задармо, з чим поставени фундаменти модерного интернету.
1999 – У воздушних НАТО нападох на Югославию потрафени будинки Министерства одбрани и Ґенералштабу Войска Югославиї у узшим центре Беоґрадa.
Нєшка Медзинародни дзень джезу, преглашел го УНЕСКО.

