Задовольна у швеце, з думками у родимим краю

автор М. Афич
626 Опатрене

Дружтвени мрежи маю свойо и добри и подли боки, а кед слово о тих перших, нєт од нїх лєпше видумство од повязованя людзох котри жию далєко, роздзелєни на рижних континентох. Интернет оможлївел же би ше лєгчейше и чули, и видзели. Так зме на Фейсбуку замерковали и Гелену Йоцич зоз Мелбурну, з Австралиї, котра родом з Руского Керестура, та вше активно провадзи цо ше случує и у єй валалє, и у рускей заєднїци.

Геленка народзена у Руским Керестуре 1943. року у Чижмаровей фамелиї, и ма ище рок и пол старшу шестру Марчу. Гвари нам же ю старши буду познац по тим же, нажаль, була инвалид одмалючка.

– Кед ми було рок и пол похорела сом ше од дзецинскей парализи, та ме так шицки познали же храмем. Но, до школи сом ходзела поряднє, а кед ми було 12 роки родичи ме одведли на операцию до Беоґраду. То було чежке лїченє, так же сом прето єден рок заостала у школованю, та прето мам аж два ґенерациї школских товаришох – розпочала свою животну приповедку вше нашмеяна панї Гелена.

Уписала ше до штреднєй економскей школи у Новим Садзе, алє кед була на другим року залюбеносц була моцнєйша. Гвари, таки були роки, старша шестра уж була одата у Србобрану,  а Геленки ше спачел їх сушед и так ше млада одала.

АВСТРАЛИЯ БУЛА ОДЛУКА ПРЕ ЧЕЖКИ ЖИВОТ

Дознаваме од нашей собешеднїци як ше и кеди одлучели пойсц до далєкого швета.

– Ту нам було досц чежко жиц. Супруг нє барз могол найсц роботу, мали зме уж двойо дзеци, а я нє барз могла робиц.  Було то 1970. року кед сом мала 27, син Велимир – Мишо мал седем, а дзивка Марча – Мая пейц роки.

Дзеци такой почали ходзиц до школи и гоч спочатку було чежко, швидко вони звладали язик, а ми були млади, и гоч нам як було чежко, лапали зме ше до живота у новим швеце, глєдац роботу и бориц ше за фамелию – памета Геленка.

– Спочатку док зме жили у прилапююцим центру, робела сом у фабрики дзе ше шило, а познєйше зме од держави достали трохижови квартель, та сом и роботу пременєла у фабрики дзе ше правело кекси и торти. Зато сом од теди и така розширена – толкує нашмеяно наша собешеднїца.

РУСНАЦИ ШЕ ПОНАХОДЗЕЛИ И У ДАЛЄКИМ ШВЕЦЕ

На питанє з ким ше дружели и кого мали за приятельох, Геленка гвари же спочатку нє знала  чи у Австралиї єст Руснацох. Вец єй мац писала же хто там пошол, або же уж жиє у Мелбурну, та ше нє лєновали зоз супругом и поглєдали одредзени руски фамелиї.

– Кед зме раз упознали єдну руску фамелию, прейґ нїх ше нашло и другу и трецу, а и сербски тиж так. Почали зме ше сходзиц и дружиц ше, и нє було нам чежко, бо зме були млади. Паметам же зме 1988. року орґанизовали сход Руснацох у Мелбурну на котрим було скоро сто людзох, коло 30 руски фамелиї, и з Керестура, Дюрдьова, Петровцох…

А потамаль, док зме ту були без тих познанствох, знаже же сом дакус и забула наш руски язик, бо зме дома бешедовали по сербски. Кед сом нашла своїх, шицко ми ше врацело – памета Геленка з котру цали час бешедуєме по руски. Ходзели вєдно и до грекокатолїцкей церкви дзе векшина були Українци, алє паноцец знал и по руски, стретали ше и на свадзбох, а тераз уж вше менєй и, нажаль, найчастейше на хованьох.

ФАМЕЛИЯ ШЕ ПРЕШИРЕЛА

Гвари нам наша собешеднїца же єй дзеци руски язик забули, гоч пред одходом дакус жили у Керестуре, алє по сербски дзивка зна и читац и писац, а син лєм бешедовац и так з мацеру комуникую. З часом ше и дзеци пристановели, та Геленка од дзивки Марчи ма унуку Ясмину, а од сина Миши, Ешли и Натали котри нажаль, вчас остали без мацери. Од Ясмини Геленка постала млада прабаба, бо ту уж и дзевецмешачни Макс, велька радосц шицким.

– Кед Ясмина придзе з нїм до мацери и я пойдзем там на цали дзень, та ше их налюбим. А Ясмина барз сце и учи ше по сербски, гоч ю родичи нє научели. Учела прейґ єдней пайташки з факултету з Беоґраду, а и я єй помагам, и слуха кед ми з єй мацеру бешедуєме – толкує Гелена.

До старого краю ше лєм раз врацела 1983. року, а мац ю з Керестура була опатриц у Австралиї ище 1978. и була задовольна яки там живот ма єй дзивка. Син Мишо бул у Керестуре кед мал 21 рок, а дзивка Мая нажаль, анї раз нє була. Сама Гелена гвари же уж анї вона нє годна присц, гоч би любела нащивиц шестру, алє роки и хороти то уж нє допуща. Прето єй барз значи же є уж 10 роки активна на Фейсбуку. Так провадзи шицко цо ше у Керестуре случує, провадзи и Службу Божу з катедрали, уж зна же були и у Водици прешлей нєдзелї…

– Кед наволам шестру, та єй приповедам, вона гвари же я вецей од нєй знам цо ше ту случує, бо вона уж нє барз даґдзе ходзи, а нє сцела ше научиц на интернет. То ми барз жаль, бо бизме ше гоч кеди могли чуц и видзиц – банує Йоцичова.

Гелена з унуками

Панї Гелена уж давно жиє сама, алє змирена, як гвари, стабилизована, поготов одкеди хижу заменєла за менши квартель зоз двориком.

– Ту у Австралиї обично ше три хижи пременї, першу купиш яку можеш, другу купиш векшу, бо маш дзеци, а кед остариш, вец ци знова треба менше. Кед ши уж стари и хори держава ци помага так же ци уж спрам твоєй способносци, да рочну суму и менаджерох котри ци помагаю у набавки намирнїцох и анґажую дакого хто ци отримує обисце. То ми велька помоц. Добре ище док можем гонїц авто и ходзиц зоз ходалку, та кажди тидзень пойдзем до Клубу „Славик” лєбо „Наше жене”, або до сербского пензионерского клубу – потолковала нам Гелена. Барз єй вельо значи тота дружтвена активносц, бо у славянским клубу жени рижних ґенерацийох и славянских народох, алє ше складаю и нїґда о политики нє бешедую, вєдно славя родзени днї и други подїї. З  людзми у обидвох клубох Геленка мала нагоду препутовац велї места по цалей Австралиї, а з дзивку даскельо раз нащивела и острова Бали и Фуджи.

– Живот прешол и було и чежко, а мали зме и красни хвильки. Нє роздумовала сом чи ми жаль же зме ту пришли, лєм ми дзеци нєшка прето подзековни. И я задовольна зоз шицким, прилапюєм и свойо роки и дзекуєм же ше ище вше можем сама обисц, же дзеци нєдалєко, и же мам вельо пайташки, друженя. А наймилше ми тераз же можем буц повязана и з моїм родзеним валалом и моїма Руснацами и там, и ту у Австралиї – задовольно заключела наша собешеднїца.

НАШО ШЕ ТРИМАЮ ВЄДНО

Геленка и нєшка ма блїзки и части стретнуца зоз двома керестурскима пайташками з котрима вєдно росла, а то Меланка Романова и Марча Провчийова, одата Ондерова. Жию нєдалєко, та кед ше зиду, опатраю на Фейбуку цо ту нове, Романова ма и „Руске слово”, та и так вше знаю цо ту, а и там, медзи нашима людзми, нове.

– Маме уж и младши фамелиї, ту Паланчайово, Таня и Владо, и тераз нас волали шицких най ше стретнєме на родзеним дню їх наймладшого сина. Нєдалєко од нас бива и Сенка Гардийова хтора ту нєдавно пришла жиц – шорує  Геленка Руснацох у Мелбурну.

Красни памятки на друженє з найблїзшима

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ