Вибрац прави сорти

автор люр
1.1k Опатрене

У новоораховским хотаре ярнї роботи на полю почали концом марца и цали април, а красна хвиля допринєсла же би ше жем цо скорей пририхтало за шатву. Уж початком априла почало ше садзиц слунечнїк, та и даєдни файти кукурици.

Валалчанє ше здогадую же лєпши диждж у ораховским хотаре спаднул ище влонї у октобру, а жима була тварда и шнїгу, так повесц, нє було. Прето парасти попонагляли положиц зарно до жеми цо скорей, док ище було кельо-тальо влаги.

Польопривреднїк Ґабор Калмар садзи кукурицу пионир ранку уж вецей роки и задовольни є.

– Кукурицу садзим на 20 цм оддалєносци, а кед сушни рок и кед думам же годзен буц слабши рок, вец правим силажу – гварел Калмар. – Од познєйших сортох садзим кукурицу ЗП 666, на 28 до 30 цм, так же гоч през лєто горучави и мало дижджу, кукурица лєгчейше поднєше таки условия.

Ґабор роби зоз сином и уважує совити фаховцох, алє ше операю и на длугорочне ососбне искуство. Слунечнїк посадзели такой после першого априла и то сорту КВС.

– Тоту сорту першираз садзим и то прето же нашенє других файтох барз драге. Засадзели зме двацец гольти, шицко купуєме за готови пенєж, та вец того року пробуєме и нову сорту. Часц, точнєйше полу кукурици зме посадзели 30. марца, а другу половку коло 10. априла. Од статку тримаме лєм швинї, так же зме примушени хасновац вельо штучного гною, цо зменшує трошки – потолковал Калмар.

Вон ма пошато и жита и ярцу, по дванац гольти, и потераз добре випатраю, з тим же ше длуго чекало влажнєйшу хвилю. Окрем того шицкого, Ґабор каждого року садзи и два гольти догану, а контракт ма з єдну фирму у Бачкей Паланки.

Други Новоораховчань Дежи Тари ма уж 75 роки, алє ище вше обрабя жем.

– Мам два крави, дзешец гольти обрабям сам, а друге сом дал под аренду. Мам и трактор, та поорем и порихтам жем сам, а сушед ми посадзи и пошеє. Углавним садзим кукурицу, бо ми треба за покарму за статок. Садзим ю коло 15. априла, и то уж роками сорти БЦ 582 и ЗП 606. Робим сам кельо можем и док ми здравє дошлєбодзує, за свойо потреби и за дзеци – гвари Дежи.

По його словох, млєко предава держави, а ма и даскельо овци и баранчата за предай. Прето му пришли накупци и понукли найвецей 240 динари за килу живей ваги. На вашаре кила печеней баранчецини була 1 400 динари и шицко то виволує нєзадовольство примарних продуковательох.

У новоораховским хотаре посходзели ярнї шаца, ширя ше шори слунечнїку и кукурици, шицки ше наздаваю же конєчно будзе и досц влаги.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ