Кед будземе пестовац наш язик, увидзи ше и плоди

автор тамара салаґ
1.5k Опатрене

Студийна ґрупа за руски язик и литературу на Филозофским факултету у Новим Садзе основана 1981. року. Од теди по нєшка вишколовала велїх наших фаховцох.

Того року, як и остатнї даскельо роки, отримана промоция Катедри за руски язик и литературу у Руским Керестуре, а планує ше отримац ище у даєдних наших руских местох.

З тоту промоцию ше пробує облапиц цо вецей нашо места и заинтересовац младих будуцих студентох же би ше записали на Оддзелєнє за руски язик и же би дознали яки маю можлївосци на тим напряме.

– Видзи нам ше же Оддзелєнє за руски язик єдна важна институция на котрей нашо млади студенти можу достац добре знанє и образованє котре им може хасновац далєй у роботи.

То насампредз, по законченю тих студийох, можлївосц же би ше робело у образованю, у основних и стреднїх школох, алє тиж так и у руских медийох. Зоз тим ше нє закончує число можлївих фахох, понеже на Оддзелєню за руски язик єст предмети котри нє тельо вязани за русинистични студиї, як цо наприклад педаґоґия, информатика, рижни литературни и културни предмети, итд. – толкує мср. Александер Мудри.

Студенти русинистики маю можлївосц пойсц на студиї до иножемства у рамикох Еразмус плус програми.

У тей хвильки то Ґданьск и Краков у Польскей, а до пред двома роками могло пойсц и до Прешова до Словацкей. Можу пойсц и до Заґребу до Горватскей, алє и нє лєм до тих местох з котрима Катедра ма директне сотруднїцтво, алє и до других котри ше понука на факултету, у цалей Европи єст универзитети з котрима факултет подписал сотруднїцтва.

– Думам же то барз добра нагода нашим студентом упознац ше зоз културу єдней странскей жеми, окреме хасновите кед ше учи даяки страни язик, наприклад польски, то можлївосц же би ше го лєпше научело.

На концу студийох, то можебуц и перпектива за даяку дальшу роботу.

Ми таку програму черанки маме и зоз професорами, тиж у рамикох Еразмус плус, так же нашо професоре можу пойсц до иножемства и преподавац, т. є. представиц Руснацох у Сербиї. Тиж так можеме и поволац професорох зоз других универзитетох. Потераз нас нащивел професор Душан-Владислав Паждєрски зоз Ґданьского универзитету у Польскей котри нам представел Кашубох и професор др Томаш Квока зоз Яґелоньского факултету у Кракове котри нам представел два теми у вязи зоз Руснацами – Лемками у Польскей. Окрем того нашо студенти можу слухац и других професорох котри нащивя Филозофски факултет – приповеда мср. А. Мудри.

Шицки котрих интересує язик, литература, култура – Катедра за руски язик праве место же би пришли и же би ше записали, познєйше же би були часц нашей рускей заєднїци и же би нашли свойо фахове роботне место, а зоз тим же би помогли и розвою нашей заєднїци, цо барз важне.

– Кельо студент назбера знаня и кельо го укаже под час студийох, тельо и у нашим малим стредку буду знац за ньго, а ми як мала заєднїца, мушиме ше бориц за тото же би квалитетни и школовани кадри мали можлївосц робиц, а тиж так же бизме мерковали на свойо институциї, медзи иншим, ту и наша Катедра за руски язик – гвари мср. А. Мудри.

Оддзелєнє за руски язик и литературу ма и мастер студиї, а мож предлужиц и докторски студиї, гоч их нєт на нашей катедри, то докторски студиї язика и литератури на Филозофским факултету, алє постої можлївосц же би ше вибрала тема котра ма вязи зоз руску литературу, або културу.

– Щиро ше наздавам же Оддзелєнє за руски язик и надалєй будзе исновац и же ше будзе розвивац. Нє можеме обчековац же будземе мац барз вельке число студентох и же будзе вельо занятих, алє думам же треба же бизме робели на тим же бизме свойо место потвердзели и доказали же зме як заєднїца узрети мац институцию, як и шицки други – закончує мср. Александер Мудри. 

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ