НИЯНСИ

автор ясмина дюранїн
918 Опатрене

Одкеди паметам, од дзецинства, нїґда сом нє любела даєдного одредзеного ґлумца, ґлумицу, ґрупу, филм, лєбо дацо цо зме уписовали док зме пополньовали лексикони. Вше сом писала тото цо було теди популарне, тото цо и векшина любела. Нє барз сом ше знала ношиц зоз свою нєодлучносцу, бо сом ше нє сцела розликовац од других. Лїпкали зме зоз шестру по муре постери New kids on the block у природней велькосци и вец виберали хтори наша ♥. Припатрала сом ше нїх дзень а ноц, задумовала як би було кед бизме ше стретли… А кед ше ми шестра опитала за хторого бим ше одала, хтори ми най, най – нє знала сом одвитовац. Єден крашнє шпивал, други танцовал, треци мал наааайкрасши ошмих на швеце, гевтот белави очи… Понеже шицки пайташки повиберали, мнє остал Джонатан. Свашта… Нєдавно сом видзела як нєшка випатра… Свашта… Шалєна…

***

Длуго сом нє знала анї яки крой шматох ми найлєпше стої, модел обуї пре широку талпу, лєбо фризури пре ценки власи… Нє знала сом анї хтору фарбу найволїм. А тераз, кед сом уж дацо у своїм живоце и прегирмела, видзим же ше то нє муши любиц анї фарбу, анї музику, филми, спортски клуби… Тераз наисце видзим же сом вше любела – ниянси.

Ниянса то тото цо одредзує чи похмарене, чи зме щешлїви, чи нас болї. Ниянси то ми, то наша перцепция швета коло нас и одраз нашей души у тим швеце. И тото прецо зме таки єдинствени. Шицко друге то конформизем, потреба припадац дружтву, потреба пачиц ше другим и пре тото приставац на койдзеячини.

***

Нєшка уж знам же себе мушиме допущиц же бизме ше меняли. Нє пре других, алє пре себе. Природа ше коло нас меня, а нам, як єй состойней часци, пременка потребна. Затримовац у себе дацо цо би висц вонка, цо сце пойсц од нас, нє треба сперац. Кед дацо сце пойсц, значи же вецей од нього нє маме хасну. На тото место придзе дацо лєпше и тото цо нам потребнєйше. Прето ше од пременкох нє треба бац. Пременки нам принєшу тоту ниянсу котра злєпша наш живот. Ниянсу пре котру ше будземе лєпше чувствовац, будземе задовольнєйши и з вецей дзеки будземе ставац кажде рано.

***

Тераз ми лєгчейше кед знам же нїч нє мушим. Же кажда моя пременка умножи мойо ниянси. Прекрасне чувство… :)

www.zenoblogija.com

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ