РОЧНИ У СЕПТЕМБРУ

автор ясмина дюранїн
1.2k Опатрене

Кед старши син почал ходзиц до першей класи основней школи, випадла сом наймудрейша на швеце. Так ми гварела нє єдна мац. А прецо, сиґурно вас корци… Ша, прето же сом вжала рочни одпочивок концом септембра! Теди кед уж дзеци почню дацо и учиц у школи, а нє лєм ше бавиц… Єдини кому ше то нє пачело бул мой син…

И так то тирва уж єден час. Медзитим, кед сом гевтого року варела айвар, сушеда до чийого двора ше уцагнул дим, гварела ми же сом шалєна на рочним таке робиц. Гвари: Ја, комшијка, на годишњем уживам! Дигнем ноге и блејим! Нема шансе да кречим и риљам! Пать ти ше ю! Ґосподя! А думала сом же знам шицко добре натемпирац.

Но, добре, кед спреведам саму себе, нє мушим и вас… Дакеди у мнє настанє блокада… Колапс… Знаце тото чувство кед ше на дески за пейґланє громада пендра до небеса, кед нє маце идеї цо вариц, праху на палєц, а живот коло вас лєм чече… Я була влєце така. Понеже сом уписала у фирми же на рочни пойдзем єдного позного дня у септембру, риляла сом цале лєто. И – пукла. Гайде тото же обисце церпело, дакус подудреш на дзеци и мужа, позасцерюєш, та… Алє мойо ягоди… Як сом их лєм сцела у загради, а тераз, патрим на нїх, зароснути су да те Боґ сачува. Джунґла! Ганьба! А знам же ми ма присц шестра, та зосце на нїх закукнуц, а нє увидзи их, од коровча. Волам ю я, та ше єй поносуєм на вельки дижджи хтори падали. Ша, я би, знаже, шицко виплєла, алє блато у загради, а вец кед ше дакус пресушело, та трава барз почала роснуц. И з єдного краю сом дакус розчисцела, алє, дармо кед нє мам кеди… Ище єй, през франту гуторим же, гат, най принєше ґумово чижми и рукавици зоз собу, та перше поплєєме, а вец попиєме кафу. Га гей. А вона мнє: „Ясминко, очи ше боя, а руки поробя. Маш кеди по конєц авґуста… Ти себе направ розпорядок – од тельо до тельо ше одпочиваш, од тельо до тельо робиш по вонку, од тельо до тельо ши нука. И кед ше кажди дзень притримуєш того, шицко ци будзе у шоре, а и заграда препатри…”

Окей, роздумуєм у себе, а цо будзем на рочним у септембру? Блеяц вєдно зоз сушеду?

www.zenoblogija.com

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ