У заградкарстве лєжи заробок

автор люр
1.1k Опатрене

После шейсцох рокох занїманя зоз заградкарством, Иґор видзел же мож добре заробиц, алє треба вельо рескирац. Кед би ситуация у нас була стабилнєйша, гвари же би ше пошвецел лєм тому конару польопривреди.

Новоораховчань Иґор Бесерминї ма 28 роки, одроснул у фамелиї хтора ше углавним занїма зоз польопривредду, а и його троме браца з родичами добре спознали парастски живот. После штреднєй школи Иґор почал озбильнєйше роздумовац же би и вон остал на валалє и обрабял жем, алє ше и радзел зоз родичами же би дацо пременїц. Видзели же жито и кукурица нє приноша даяки векши хасен. Садзели и доган, з тим же з нїм барз велька робота, и кед ше пораховали, нє оставал заробок спрам уложеней роботи. Прето Иґор одлучел почац зоз заградкарством.

СОВИТОВАЛИ МУ ПРОДУКОВАЦ ЦЕСНОК

Пред шейсцома роками почал продуковац цибулю, перше на менєй, а вец и на векшей поверхносци. Бул нови у тей роботи, та ше совитовал зоз пайташами зоз других местох, хтори мали искуства у заградкарстве уж длугши час и вони му совитовали же би продуковал цеснок, дзе векши заробок и лєгчейше предаванє.

– През шейсц роки сом велї ствари випробовал, експериментовал сом и учел на своїх гришкох – гварел Иґор. – Було хасну, а и утрати, алє сом бул упарти и свидоми же гоч кельо поробим, кед хвиля нє одвитуюца, урожаї буду слабши. Медзитим, оптимистично сом очековал же нарок будзе лєпше.

По його словох, прешлого року першираз садзел паприґу. Перше вифуровал студню на полю, же би обезпечел воду. Нашенє набавел зоз Руского Керестура, у чим му помогли родзина и пайташе. Купел систему за наводньованє „капка по капка” и почал продукцию.

ПАПРИҐА ШЕ ДОБРЕ УКАЗАЛА

Влонї мал гольт паприґи и понеже ше то указало як добре, того року ма два гольти. Цо ше дотика предаваня продуктох, ту нєт проблеми, бо ма стаємних купцох за шицко цо випродукує, так же на пияц нє ходзи, а дацо ше преда и зоз дому.

Затераз му паприґа добре випатра и дума же дас о два тижнї почнє и оберац. Ма и ґрупу наднїчарох хтори уж даскельо роки робя у його фамелиї, совисни су и нє треба вше буц коло нїх. Того року мал 450 кили по гольту и кед ше прераховал, заробок бул вельо векши як, наприклад, од жита. Випродуковал и сладку кукурицу на пол гольта, хтору и предал, а остаток будзе за силажу.

– За шейсц роки, кельо ше занїмам зоз заградкарством, мам таке искуство же мож добре заробиц, алє пре ситуацию у польопривреди, муши ше вельо рескирац, якош вше у страху, бо нєт сиґурносци, та нє мож и плановац на длугши час. Мам стаємну роботу, заняти сом, а кед би ситуация була стабилнєйша, вшелїяк бим ше пошвецел лєм заградкарству – твердзи Иґор Бесерминї.

КРЕДИТ ЗА ПЛАСТЕНЇК

Потераз углавним ґаздовал зоз своїма средствами, родичи му тиж помогли, а того року конкуровал за средства и достал од покраїнского фонду кредит за пластенїк на 800 квадратох, хтори будзе поставени концом авґуста. Цо ше дотика жеми, ма свою, дацо достал од родичох, а ма и под аренду и то углавним загради.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ