Еґзотични файти древкох у загради Папуґових

автор С. Фейса
350 Опатрене

У Дюрдове, у загради за обисцом Владимира и Любици Папуґових з Нового Саду, роками рошнє овоц хтора нєзвичайна за войводянску ровнїну. Место шлївкох и яблукох посадзели японски каки яблука, китайски урми, сибирски лимун, овоц и древка з далєких крайох, хтори и у наших условийох мож добре пестовац

Пред седем, осем роками, кед ище и по дутянох ридко дзе могло найсц каки яблука, Папуґово з розсаднїка у Петроварадину принєсли дому перши младїк тей овоци. Була позна єшень, а конарчок у черепу високи лєм 30-40 центиметри, та им совитоване же би го аж наяр посадзели до загради.

Красне и сладке, а роботи нєт

– През жиму сом младе древко тримала на тераси, з часу на час сом го залївала, а наяр уж росло за хижу у Дюрдьове, дзе маме и досц вельку заграду. З єднєй часци древо заклонєне од витру, алє ма досц слунка и так там роками рошнє. Пробовали зме и таку овоц запатиц, прето же така файта яблука може витримац и моцнєйши мрази, аж и до минус 15, а барз добре же коло нєй нє було роботи кед слово о защити, бо инсекти нє нападали древо, нє требало го пирскац, лєм уживац у його квиткох. А квитки були наисце интересантни, нє верела сом же випатрали як єдно желєне випупченє, коло хторого доокола як кед би бул калапчок. Теди сом ше нєсподзивала же як плод нагло рошнє, и после 7 рокох зме на столє мали красни плоди тей овоци – гвари Любица.

Понеже на єдним конарчку було по даскельо яблука, Владо такой вжал ножнїчки и орезовал, и зохабял лєм по єдно яблуко же би плоди були векши, алє и же би ше од чежини яблукох конари нє поодламовали.

И попри тим же на интернету пречитали же плоди на древе можу стац по перши мрази, вони их оберали скорей же би сами дозрели и змегчали, а познате же японски каки яблука барз сладка овоц, у себе маю барз вельо ґлукози, и моцну лупу под хтору як кед би бул смачни желатин, або пудинґ.

Лєгко их допатрац, и барз су хасновити

Два млади саднїци тей овоци Папуґово купели у розсаднїку у Качу, а теди, пред даскельома роками, ше млади древка увожело зоз Словениї. Китайски урми як саднїци нє були тунї, алє анї плоди, бо ше их пред 5-6 роками у Беоґрадзе на пияцу предавало по 500 динари за килограм.

У Папуґових, треци рок як ше их посадзело, почали квитнуц як жовти гвиздочки, а влонї ше почал формовац плод таки як грушка и то перше желєней фарби, же би ґу єшенї почал буц кафови.

– Китайски урми рошню и до штири метери до висоти у черяку, а маю барз вельо хасновити состойки, витамини, мож их єсц сирови, алє и упечиц их. Даєдни их суша, даєдни з нїх варя маджуну, а я их положела до води и на цихим огню ше варели коло пол годзини, баржей прето же би зишла з нїх целулозна лупа. Можем повесц же су барз смачни, а смак баржей „цага” на уварене, або упечене яблуко. Мойому чловекови ше, заш лєм, видзи же маю смак як уварени бишалми – гвари наша собешеднїца. Исто так як и при каки яблукох, китайским урмом нє потребни окремни условия за пестованє, и нї зоз чим ше их нє муши пирскац.

Сибирски лимун

З централного Китаю и Кореї и до наших крайох сцигол сибирски лимун, найскорей пре вельку одпорносц на нїзки температури (и до минус 25 ступнї целзиюсово), алє и друге… Ма дробни, округли плоди, спочатку су желєни, а вец жовти, и нє ма смак як обични лимун хтори ше хаснує ту у нас, так повесц, каждодоньово, алє є баржєй горкаво квашни. Хаснує ше го за преробок, кед слово о етеричних олєйох, а понеже древко барз крашнє випатра, частейше ма праве тоту, декоративну наменку як и даєдно красне квеце.

– Прекрасне древко, полне з плодами лимунох, сом видзела опрез єдней хижи и, як и вше, пожадала сом же бизме го мали. Удало ше нам запатиц и тоту файту лимуна тиж з розсаднїку, швидко роснул, а дознала сом же плод барз богати з витамином Ц. Но, тото цо ме одушевело то же барз пахнє, и кед старгнєм даскельо плоди и унєшєм нука, цале обисце раз-два ошвижи зоз своїм приємним пахом – гвари Любица хтора єднак так як у еґзотичних овоцох, ужива и у ридких файтох древкох и прекрасних квиткох квеца. У дворе за родительску хижу, дзе дакеди були обори, засадзена албиция, медитеранске древо, з Медитерану ше у загради шири розмария, а ту и смокви, бишалми, кактуси… Супруг Владимир ту велька помоц и потримовка у роботох од яри по позну єшень, окреме тераз кед плоди даєдних спомнутих овоцох дозреваю.

– Нєт красше чувство, гваря Папугово, як кед старгнєцє плод о хторим сце ше сами старали. А крашнє знац и тото же цошка цо еґзотичне може роснуц и ту на ровнїни, а окреме у нашим Дюрдьове.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ