Нєт цо нє мож з чесну роботу

автор маф
1.3k Опатрене

Животна драга Гелену з керестурскей майсторскей фамелиї одведла на роботу до Нємецкей, вец до Нового Саду, ознова на Заход, вец кус дому… Нєшка є пол рока у Новим Садзе, а пол рока на Флориди, и нє жиє звичайни пензинерски живот.

Гелена Радич, народзена Надьова, або як ю у Руским Керестуре дзе є народзена по дїдовим и оцовим ремеслу познаю  Сарачовa,  барз вязана и за свой родни валал як и за Нови Сад, дзе єй дом вєдно зоз фамелию сина Ненада. Остатнї 16 роки по пол рока жиє ту, и у Америки на Флориди,  у своєй дзивки Сенки.

Нєодлуга ше там знова враца, а док пребувала у тих крайох здогадли зме ше на єй занїманє и роботу як шивачки и дознали як ше знашла у новим швеце.

Гелену велї и упознали як схопну и добру шивачку, бо вельо шила и приватно за свойо муштериї у Керестуре и у Новим Садзе, и за бутики, а тиж и у текстилней индустриї  у Нємецкей дзе даскельо роки там пребувала зоз фамелию. Єден час у Керестуре з братом мали и мини-фабрику дзе ше шило роботни шмати за єдного Нємца. И, после шицких роботох, Гелена нєшка пензионерка, алє ище вше активна, нєвистата и нє мирує.

ШИЛА, НАКАДЗИ МОГЛА ДОЛАПИЦ ПАПУЧКУ НА МАШИНИ

На питанє же як ше опредзелєла за шице Гелена ше здогадує свойого дзецинства.

– Виросла сом у такей фамелиї дзе були приватнїки, дїдо и сарач и тапетар, а вец и мой оцец з нїм, та у заєднїцким обисцу вше була велька циркулация людзох, муштерийох, а я, як дзеци, там вше забеговала. И баба була шивачка, та сом коло нїх одмалючка шедала за машину, накадзи сом могла долапиц тоту папучку, гоч ме домашнї плашели – бали ше да нє погубим машину.  Познєйше ми, спочаку, баба дацо скрала, най нє погубим материял, а я би вец ушила, алє уж ми допило за ню чекац та сом ю раз виведла з хижи, влапела материял и сама скрала и доґод сом нє ушила нє пущала сом ю нука.– приповеда Гелена о своїх шивацких початкох.

– Кед зме уж були дзивочки, так исто сом и пайташком шила кой цо. Теди були били маїци за физичне воспитанє, а шорци червени з ґумку коло ноги, та сом пайташком шила. Тиж и брусхалтери, єдна мала купчи, та сом з нього препатрела и шила им, а теди сом ходзела до 6-7 класи – приповеда о своєй шмелосци и одлучносци наша собешеднїца.

РЕМЕСЛО ВИПЕКЛА У НЄМЕЦКЕЙ

Живот ю далєй одведол до Нового Саду, а отамаль, кед ше седемдзешатих рокох одходзело до Нємецкей, и вона ше з братом пущела до швета. Там упознала и свойого супруга котри бул родом з Босней, и засновали фамелию, там ше им народзели и двойо дзеци. Потрафело ше же жили у варошу дзе була найрозвитша текстилна индустрия.

–  Перше сом шила лєм споднї шмати, а я сцела и дацо инше. Там нам на адресу посилали и модни каталоґи зоз готовима шматами. Опатрала сом алє и шнїла же бим сама таке любела ушиц. Як гваря, кед дацо барз жадаш, та ци ше и витвори. Указала ше ми нагода уписац курс хтори тримала єдна модисткиня цо мала и свою конфекцию и шила за тоти каталоґи. Барз ми добре ишло, а на законченю ме похвалєла же мой ушити костим бул найкраши. — памета Гелена. — И вец сом купела машину, и шицко за бебку свою шила, за обисце и за себе. А лєм сом глєдала часу шеднуц за машину, бо сом вше зоз любову тоту роботу робела.

Познєйше, як приповеда,  мала нагоди шиц и у конфекциї, та научела и други операциї, шила и тренерки, маїци и нєпреривно ше усовершовали так здобула вельку праксу. Кед ше врацела з фамелию до Нового Саду,  и у кризних рокох дочасово одходзела робиц до Нємецкей дзе ю вше дзечнє прияли до даскелїх фабрикох. Гвари през шмих же по нєй аж и норму мерали, бо знали же вше найшвидше ушиє, а колеґинї ю опоминали: „Меркуй да помали шиєш”.

– Вельо сом робела и преправки а то цо чежше як ушиц нове, алє у Нємецкей було специялни салони цо ше лєм тото робело. И кед сом першираз пошла до Америки чувац унука,  о даскельо мешаци сом го водзела до оводи, звикла сом ше, а мала сом кеди, та гварим дзивки:

– „Найдз ми даяку роботу”

– „Як, кед нє знаш бешедовац?” – гвари вона.

– „Лєм ти мнє шицко основне погутор по английски, я себе попишем, та нє май бриґу”.

– Но, та, нє лєм же зме ше з ґаздиню розумели, алє зме ище до конца и плєтки водзели — франтує Гелена.

Гелена з унуками Андрейку и Вукашином Радичовима у Новим Садзе

НЇҐДА НЄ ПОЗНО УЧИЦ ДАЦО НОВЕ

Наша собешеднїца,  як сама гвари, фамелийно талантована лєгко учиц язики, бо и дїдо и оцец знали по даскельо, а и вона уж три бешедовала кед пошла до Америки. Гоч єй було 54 роки шмело ше влапела и до анґлийского.

– Мушела сом кед сом сцела чувац унучка хтори нє знал иншак бешедовац, бо и родичи му иншакого походзеня. Понаписовала сом себе до єдней теки шицки слова цо ми з нїм требало бешедовац и так, кус по кус. Кед сом пришла дому дзивка ми заплацела тримешачни курс та сом и там вельо научела и вец кажди раз за тельо роки цо сом у Америки пребувала. Покладала сом и вожацки испит, половку на анґлийским а половку з прекладом, и ходзела на други курси цо ме интересовало у єдней гуманитарней орґанизациї. Думам же нїґда нє позно кед чловек ма дзеку же би научел дацо нове. – дума Гелена, хтора успишнє звладала и сучасни технолоґиї.

До Америки одходзела буц на помоци дзивки Сенки Ґрамайо, хтора мала трох синох Адрияна, Джулияна и Даниєла, а медзи каждим дзевец роки розлика. Мацер требало, бо Сенка зоз супругом водзи свою аґенцию за поштредованє, и ма 16 заняти особи.

Кед приходзела дому, и ту була зоз унуками, синовима дзецми,  та як гвари у франти, гоч думала же оддихнє кед єй дзеци вирошню,  за мацери, односно бабу, випатра, нєт пензиї.

Нє було вше и шицко лєгко, Гелена у живоце прежила велї почежкосци, алє як гвари, вше мала моци за далєй.

– Мала сом и инстикт прежиц, отримац ше, удало ше ми зоз чесну роботу и своїм знаньом цошка посцигнуц. Кед ше то так уда, треба буц щешлїви и подзековни, бо и на тот способ отримуєш чистоту свойого духа яки нам Бог дал – заключує Гелена Радичова з керестурских Сарачових.

У НЄМЕЦКЕЙ НАУЧЕЛА ДЗЕЦИ ПО РУСКИ

— Кед ши млада мац, вец якош природно же з тебе виходза слова и  чувства ґу твойому чаду на твоїм мацеринским язику. Супруг ше спочатку бунєл, алє я му гварела, ти по сербски, я по руски. Та перше так научели. Ненад паралелно и нємецки, бо там закончел и першу класу.

Сенки було лєм рок и пол кед зме пришли до Нового Саду, та нємецки научела познєйше кед уж пошла як дзивка. Нєшка и вона зна шейсц язики. З моїма дзецми и нєшка по руски бешедуєм. Уж и жец и унукове знаю по дацо.

Познєйше сом дознала же яке важне же би кажди родитель з дзецком док є мале, бешедовал вше лєм на своїм язику, а нє мишал нараз на обидвох  – прешвечена Гелена.

И НА ФЛОРИДИ ЄСТ НАШИХ

– О якиш час у Америки ми хибело з даским ше стретац, любела бим найсц ище дакого окрем нашей родзини з Коцура цо там жию. Пошли зме до сербскей церкви, та нас паноцец упознал з єдним Руснаком з Нового Саду.

А було интересантне кед зме раз були у робней хижи зоз Сенку, а кажда заглїбена медзи штелажами. Раз вона кричи, мамо гибай, ту Руснаци. Були то млади Футово зоз Швайцарскей цо мали тройнятка. Поволали зме их на руски полудзенок з рейтешами и аж ше зоз слизами розишли – здогадує ше Гелена. 

Геленка зоз Сенкову фамелию у Америки

 

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ