Паприґа добре випатра, треба мерковац на чкодлївцох и вируси

автор зам

РУСКИ КЕРЕСТУР – Фаховци з вербаскей Польопривредней фаховей служби, хтора задлужена и за Руски Керестур – Катарина Радонич и Емилия Баяц,  вчера нащивели вецей поля под паприґу у керестурским хотаре – и тоту цо перша и цо є остатня пресадзована и визначели же векшина паприґи, коло 80 одсто, у барз добрим стану, а лєм на менших поверхносцох є слабша.

– Паприґа ше добре укоренєла, даґдзе уж ма и квитки и на векшини парцелох шицки потребни роботи и мири добре одробени – гварела за Рутенпрес Катарина Радонич, надпоминаюци паприґаром же треба померковац на „совици” – чкодлївцох хтори грижу лїсце, аж и пупча, и тих дньох су актуални на паприґи, та ю потребне охранїц.

Як важне у терашнїм и будуцим третману паприґи, кед вона почина квитнуц, продукователє муша померковац и на ткв. „трипси”, а ґу тому, поряднє и прихраньовац, додавац и микроелементи, нє лєм азот. Цали час ю треба чувац и од коровча, хторе преноши уши, а уши вец преноша дзепоєдни вируси барз опасни за паприґу, од хторих ю нє мож охранїц.

– Керестурци искусни паприґаре и верим же превежню потребни мири у пестованю паприґи, а за шицки совити можу ше обрациц и нам у Польопривредней фаховей служби Вербас – гварела Радоничова.

Початком того тижня, 16. юния, Здруженє паприґарох орґанизовало и нащиву Польопривредней корпорациї Беоґрад, дзе бул 21 член Здруженя. Паприґаре видзели пестованє паприґи у завартим и на отвореним, як и других заградкарских рошлїнох и з домашнїма вичерали искуства у продукциї желєняви.

Паприґа у керестурским хотаре, у ґалериї Катарина Радонич и Емилия Баяц, як и з нащиви паприґарох ПК Беоґрад

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ