Ґитари розрушали допите валалске лєто

автор злк
1.2k Опатрене

Перши звуки рокенрола у Коцуре, почали одгуковац уж початком шейдзешатих рокох прешлого вику, а першу екипу, познєйших „Нєщешнїкох”, формовал Стеван Турински.

Як ше здогадує Павле Байор зоз Коцура, „учашнїк и шведок” того, нєшка уж далєкого лєта 1962. року, перши состав у тим валалє котри грал новши такти, односно музику на ґитари оформел праве Турински, так же позберал хлапцох котрих видзел на центру же ше забавяли у шлєбодним чаше на ґитари. 

– През розпуст, после законченей осмей класи, кед нам було допито, Мишка Киш и я на центру коло тедишнєй општини у Коцуре, пробовали дакус заграц на ґитари котру Мишка вжал од свойого брата. Коло нас преходзел Турински и чул же так поцихи цошка пошпивкуєме, дакус як да граєме, та ше нам питал же чи бизме сцели научиц грац на ґитари, на цо ми пристали и так зме почали ходзиц на проби до Стеву – здогадує ше Павле.

Понеже млада коцурска екипа мала лєм єдну ґитару, Турински их порадзел же би купели акустични ґитари, та можу почац приходзиц на проби. Павле свою ґитару очерал у сушедним Савиним Селу, так же за ню дал свойо заяци…

– Учел нас цихи шпиванки, финеси, а першу шпиванку, здогадуєм ше, учели зме „Ла Палому“ и крашнє зме ю увежбали. Медзитим, Турински о даяки час, о даскельо мешаци, думам же, достал роботу у другим месце и пошол з Коцура, а ми вец пробовали грац тото цо зме уж дзешка чули. Так зме вежбали и пришли на идею наступиц на „иґранки” и младим ше то попачело. У медзичаше, набавели зме и „поячало”, т. є. змоцньовач, алє  було таке „моцне” як кед би єден з нас дакус гласнєйше шпивал, алє нам теди було добре и таке – гвари Байор.

МЕНО ИМ ОДРЕДЗЕЛО КАРИЄРУ, ЛЄБО БУЛО ОБРАТНО

Ґрупа достала мено „Нєщешнїки“, а праве по тим же ше им нїяк нє дало, у ґрупи вше дахто хибел „пре оправдани причини” – або мушел до войска, або ше оженєл, або ше одселєл… У тим першим составе були Яни Молнар на соло ґитари, Миґуш грал таке як терца, Мики Киш бул ритам ґитара, бубняр бул Силвестер Иґрачки Иґи и Павле Байор бул на басу.

– На початку зме грали у младежским доме, почали зме зоз тима цихшима шпиванками котри зме навежбали добре зоз Туринским, а вец зме помали почали грац и тоти швидши. Знам же зме ше обавали же чи нє погришиме, алє вец зме похопели же и кед дацо дробне погришиме, нє будзе страшне, бо ше младим пачело и нє слухали вони то так осторожнє – припознава Байор през шмих.

Як час преходзел, а „Нєщешнїки“ забавяли младих у Mладежским доме и поставаливше старши, сцели мац и даяки гонорар за свойо гранє, удало ше им, та так почали зарабяц и перши пенєж зоз своїх наступох.

– Були то дробни пенєжи, алє нам барз значели, уж зме мали и дзивки та нам ше добре здало же зме могли заробиц и одвесц дзивку на сладоляд. А интересантне було, же зме после иґранкох, кед зме ишли дому коло „Билих дзверох”, дзе ше зберали старши, вше заграли дацо по „наруджбини” та нам госци плацели за кажду шпиванку. Здогадуєм ше же зме ту шпивали теди популарни мексикански шпиванки, дакус веселши и то нам добре ищло, можем повесц – гвари бас-ґитариста „Нєщешнїкох”.

Як Павле далєй приповеда,  шицки члени шпивали и грали шпиванки на вецей язикох, а найинтересантнєйше од шицкого було же вони тоти шпиванки анї нє розумели, нє знали анї о чим шпиваю, лєм научели слова и музику. Тото цо було ище интересантнєйше, анї публика нє знала тоти язики та им було шицко єдно, важне же музика була приємна и же уживали.

Павле Байор зоз свою першу ґитару

Павле Байор зоз свою першу ґитару

ИНСТРУМЕНТИ  СВОЄЙ РОБОТИ

Як „Нєщешнїки” поставали вше популарнєйши, и глєданши на иґранкох, так же зявела потреба же би були цо гласнєйши. Понеже члени того составу поставали вше старши, ходзели уж до стреднїх школох, Павле Байор ше, медзи иншим, школовал за електричара и почал свойо знанє зоз школи применьовац и у наприяме напредованя у своєй ґрупи – почал правиц „поячала” за ґитари.

– Розумел сом ше до того, и зоз часцох за бициґли, дроцикох и ґрамофона, направел сом „поячало” од 9 вати зоз котрим зме ше служели на наступох. Познєйше зме купели и „прави”змоцньовач – здогадує ше Павле. Иншак, инструменти у тот час нє були таки доступни младим, а окреме у малим штредку як  Коцур, та були примушени и импровизовац, и сами их правиц.

– Перши бубни нам були шерпенї, векша менша и так зме вежбали, а потим зме достали зоз Младежского дому бубни. Ґитари зме после набавяли зоз Чехословацкей, а тоти перши зме и правели. „Поячала” сом правел сам, свою ґитару сом сам и котирал, вихасновал сом знанє зоз школи, а ґитари других членох бенду сом котирал у майстра у Суботици. Кажди член групи правел свою електричну ґитару, а видзели зме их на фотоґрафиї дзе були Битлси зоз своїма ґитарами. Пошли зме до бачика колєсара Дороказия и питали зме древо – сухе котре ше нє будзе кривиц, а моцне, бо сцеме правиц ґитари, да можеме и дроти нацагнуц. Бачи Дорокази, анї нє бул сиґурни же цо сцеме, нїч нам нє наплацел, алє зоз франти гуторел же „Кед вам тоти дески буду грац, лєм их ношце”, алє ми му дали нарисоване же як треба же би то випатрало, цо треба же би нам випилєл и вон то зробел и гварел нам, же вон свойо закончел, а ми вец далєй шмирґлали, ресельовали, гладкали… Набавели зме и ултра били пасти и фарбели, та достали и форму тоти нашо ґитари, а я им положел маґнети же би достали цо лєпши звук – здогадує ше Павле.

Пошвидко, кед Павле закончел школу, пришол час за одход до войска. Як наруковал, вецей ше нє врацел до ґрупи „Нєщешнїки”, понеже накадзи ше врацел назад оженєл ше, пришла фамелия, робота и други обовязки и вецей нє було часу за одходи на наступи. А анї ше Павлова супруга нє складала з тим же би вечарами ходзел по иґранкох, та свою ґрупу Павле предлужел провадзиц на  наступох кед було нагоди, а його место на бас ґитари завжал його брат Имре Байор.    Ґитари ше и далєй чуло у Коцуре…

У ВОЯЦКИМ БЕНДУ

Понеже любел грац, Павле ґитару зоз собу вжал и до войска. И там грал у бенду, алє з иншакима колеґами, за иншаку публику и на иншаких „свиркох”, ориєнтовани лєм на забаву воякох.     

– У войску було ище леґиньох котри принєсли ґитари, аж зме и бубняра мали, а понеже я служел войско на ладї, та зме ту вежбали, а грали зм,е поведзме, кед бул родзени дзень Титови, кед були даяки забави за Перши май и на подобни державни швета. Тоти наступи були на иншаким уровню, ми були у билих шматох, шицки нам кляпкали… мам красни памятки и зоз того периоду – заключує приповедку о своїх часох у униформи Павле Байор.

НАСТУП НА „ЧЕРВЕНЕЙ РУЖИ”

Состав „Нєщешнїци” полнєл Младежски доми так же було цесно на иґранкох полни два роки, а 1965. року госцовали на трецей „Червеней ружи” у Руским Керестуре, дзе освоєли друге место зоз шпиванку „Бул раз єден моряк“, а теди, як и нєшка, була велька чесц наступиц на тим руским Фестивалу.

– Наступ на „Ружи”, наисце бул окремни, очековали зме добри наступ и после одшпиваней шпиванки зме нє були задовольни бог зна як, дошпинтовали зме себе же зме могли и лєпше, алє кед нас преглашели же зме освоєли друге место, барз нам було мило, бо зме ше змагали зоз наисце барз добрима ґрупами – здогадує ше  Павле.

32 Druhe mesto na Ruzi

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ