Фото: В. Вуячич
Кристину Афич з Руского Керестура познаме по єй одличних шпивацких способносцох, медзитим, вона ше тиж визначує и у велїх других сферох култури и уметносци. Попри шпиваня, Кристина и грає, ґлуми, компонує и пише поезию. Одмалючка наступа на рижних руских манифестацийох и фестивалох, дзе охабела велї позитивни упечатки, алє ше ту нє застановела. Прешлого року ше уписала до Музичней школи „Петар Коньович” у Зомборе, напрям соло шпиваня, а позарядово закончує Ґимназию у Руским Керестуре.
Як ши ше одлучела уписац до Музичней школи и чи ци чежко з оглядом на тото же тераз ходзиш до двох штреднїх школох?
Кристина Афич: На тоту идею сом пришла цалком случайно. Єдна пайташка ми препоручела же бим почала ходзиц до Школи соло шпиваня до Оджаку и там сом закончела два роки т. є. закончела сом Основну школу соло шпиваня. Видзела сом же ми то идзе и же ше ми пачи, та сом ше одлучела предлужиц далєй школовац у Зомборе, дзе сом перша класа, а у Керестуре штварта класа Ґимназиї. Цо ше дотика того чи ми чежко, гей, чежко ми посцигнуц шицки тоти обовязки котри нам приходза зоз школованьом, дакеди чежко ходзиц до єдней школи, а дзе ище до двох, алє ми нє криво прето же шпиванє наисце любим и сцела сом ше цалком пошвециц тому, а Школу у Керестуре сом нє сцела охабиц, алє закончиц тото цо сом започала.
Кеди ши похопела же ци ше пачи и оперске шпиванє?
КА: Ище як дзецко сом барз любела шпивац „Con te partiro” Андреа Бочелия и ище теди сом жадала буц оперска шпивачка док вирошнєм. Медзитим, тота идея єден период була забута, прето же у Керестуре нє було нагоди за таке шпиванє, а о школованю у другим месце сом нє роздумовала.
Чи ше барз розликує музика котру шпиваш и за котру ше школуєш од тей котру слухаш дома?
КА: Углавним шпивам тото цо любим и послухац дома. Дома часто слухам класику, нє лєм пре наступи, алє и прето же ме то змирює и опущує, алє, нормално, слухам и други жанри котри у школи нє шпивам.
Достала ши велї награди за шпиванє. Котра ци од нїх найзначнєйша и чи ше тераз рихташ за даяки змаганя и наступи?
КА: Найзначнєйша ми награда на „Ружи” за найкрасши глас и тиж перше место котре сом освоєла у Панчеве, кед сом була други рок у Музичней школи у Оджаку. Гей, рихтам ше за „Ружову заградку” у марцу и за републичне змаганє у априлу.
Як чуваш свой глас и чи ше мушиш одрекнуц од велїх уживаньох?
КА: Мам барз чувствительни глас так же вельо уваги мушим обрациц на його чуванє. Пиєм досц чаї и хаснуєм велї природни препарати, тиж мушим часто ношиц шал и мерковац най цо менєй бешедуєм пред змаганьом. Мушим керовац сладоляд, цо ми ше нє барз пачи, бо го барз любим, и ґазирани соки.
На яких язикох шпиваш и на котрим найволїш шпивац?
КА: Шпивам на велїх язикох. На руским, сербским, анґлийским, италиянским, французким, нємецким, русийским и на словенским язику. Нє можем видвоїц на котрим язику найволїм шпивац, прето же то нє завиши од язика, алє од самей композициї, од того як дожиєм шпиванку и як ю почувствуєм.
На котрих инструментох знаш грац и чи ши самоука?
КА: Граєм на ґитари, тамбурки и клавиру. Лєм на ґитари сом ше научела сама грац, а дакеди ше ми поспиши одграц и на даєдним другим инструменту як, наприклад, на басу, челу, усней гармоники…
Кеди ши почала писац поезию, на котрих язикох пишеш и цо це инспирує?
КА: Писац сом почала ище як дзецко, моя перша писня була обявена у пиятей, або шестей класи. Найвецей пишем на руским и сербским язику, а дакеди и на анґлийским язику. Мойо твори обявйовани у „Руским Слове” и МАК-у. Инспирує ме природа, тиж и реалносц швета, його позитивни, та и неґативни боки, а дакеди и даяка окремна ситуация котра ше мнє случи, або у котрей участвуєм.
Чи ци и твойо ґлумецке искуство помага у соло шпиваню?
КА: Гей, ґлумецке искуство ми наисце помага. Дзекуюци йому можем лєпше интерпретовац даяку шпиванку на бини, помага ми у тим як ше поставиц ґу публики, як бим требала дожиц композицию и же бим на бини випатрала шмелша и опущенша.