Нєдавно сом упознала зоз барз перспективну младу ґимнастичарку. Успихи хтори зашоровала того року пришли як резултат таланту, алє и константней роботи
Дзевецрочна Ирина Бики зоз Нового Саду люби велї ствари – рисовац, учиц ше, люби свойого пса Зиту, алє нїч би од спомнутого нє могло заменїц спортску ґимнастику.
Кажда приповедка о успиху ма два боки. Так ми виприповедала и Ирина же, кед ше першираз уписала, мала штири роки, и нє барз ше єй пачело. После єдного часу вецей нє сцела ходзиц. Медзитим, кед єй старши брат Михаило надумал пойсц до Соколского дружтва и уписац ше на спортску ґимнастику, и вона ришела же ознова почнє тренирац. Та ше случело же вона витирвала у тим, а брат одустал.
На тренинґи поряднє ходзи. Окреме тераз кед тренира у А програми, там дзе ше змагаю найлєпши. Кажди дзень, шейсц днї у тижню, по три годзини, трудзи ше цо лєпше звладац вежби на партеру, греди, розбою и прескоку.
–Найволїм вежбац на партеру. Окреме любим салта, за цо ше окреме пририхтуєме. Маме одскочну деску, и мушиме ше барз розбегнуц, вец одскочиме на тей дески, направиме салто и спаднєме до єдней дзири хтора наполнєта зоз коцкаму шпунджиї, ме бизме ше нє покалїчели – толкує ми Ирина док пробуєм зрозумиц шмелосц того младого дзивчеца.

Вежби на розбою тиж мож звладац, гвари. Приповеда ми же на самим початку робели лєгки вежби, потим вше чежши, та кед добре навежбали, шицко роби з лєгкосцу. Гоч ма жулї на рукох.
Єй слова потвердзую и тото цо найосновнєйше у скоро шицким цо робиме у живоце: кед вежбаш – научиш.
Соколскe дружтво єй други дом
У Соколским дружтве ма трох тренерох, Татяну Ґруїч, Роберта Мештера и Александра Пандурова, хтори на педаґоґийни способ приступаю дзецом на тренинґох. Дзеци подзелєни до трох возростох, а Ирина тренира у ґрупи пиониркох, дзе их єст пейц-шейсц. Заш лєм, вєдно ходза на змаганя, маю заєднїцку зоблєкальню и потримую єдна другу.

–Нєдавно пришло єдно дзивче зоз Русиї, хтора нам скоро як тренер. Вельо того зна и шицко нам толкує. Була два раз юниорска шампионка Русиї, и барз нам вельо помага – з одушевийом ми приповеда о нєй.
Знам же ше дзвичата барз любя приберац, та сом нє могла прескочиц питанє о костимох.
–Змагаме ше у облєчиве цо подобне як боди. У Соколским дружтве у зоблєкальнї маме орман у хторим стоя костими. Та, вше кед маме даяке змаганє, вибераме и ускладзуєме облєчиво – гвари Ирина.
Соколскому дружтву помагаю и бувши спортисти. Так єдна ґимнастичарка пошла до Америки, дзе отворела свойо подприємство и креира спортске облєчиво. Та вше кед придзе до Нового Саду, дзецом принєше громаду костими, хтори ище як послужа, бо су иншак досц драги. Тото сом дознала од Иринового оца, Мирослава и мацери Наташи, хтори и сами знаю през яки виволаня Ирина преходзи..
Ирина гвари же постоя правила у спортскей ґимнастики и коло обуї. Так, на партеру су у ботошох, на греди и розбою и прескоку су боси. То барз важне у тим спорту, же би ше дзеци нє покалїчени. Гоч Ирина нєдавно покалїчела палєц на ноги, мушела барз мерковац як тренира.
Змаганя ше отримую по реґионох, та ше Нови Сад змага у истей ґрупи як и Суботица, та ше вец у тих местох и отримую змаганя, з тим же ше державне отримує у Костолцу.
Тоти путованя на змаганя окремне дожице дзецом, розуми ше. Бо ше днями пред тим напарто тренира, а шицки змаганя ше у тим возросту отримую у єдним дню. Тото цо барз красне у тим спорту, бешедує ми Иринов оцец, же на змаганьох барз позитивна атмосфера. Шицки дзеци провадза змаганє и потримую єдни других. Гоч су и у процивнїцких екипох.
Як ше постава побиднїк
Хто победзел на одредзеним змаганю одлучую боди хтори додзелює жири. Кажду вежбу, кажди рух и положенє цела ше бодує, а за нєправилни рухи ше достава неґативни боди. На концу, тот хто ма найвецей боди, тот и побиднїк.
Ирина ма барз вельо зазначени успихи. Громаду медалї уж освоєла, алє наймилше єй державне змаганє. Там шицки робя исти вежби и наисце деталї одредза побиднїка. Того року Ирина на Першенству Войводини була перша у вишебою, а на Першенству Сербиї була перша на греди, друга на партеру, та у ґенералним пласману у вишебою була перша у Сербиї. Тоти два успихи єй наймилши.

А други активносци?
Ирина ми припознала же люби школу, окреме математику. Ище ми виприповедала же ходзи, окрем на руски, и на мадярски язик. Кед ходзела до першей класи, та ше сама приявела. Ма барз доброго наставнїка, та єй так приблїжел мадярски же би ше єй прабаба барз цешела, хтора и сама була Мадярка.
Шлєбодного часу нє барз ма. Углавним го пошвецує домашнїм задатком. Часу за бавенє нєт вельо.
–Мам досц пайташох цо биваю у сушедстве, та ше дакеди бавиме. Окреме влєце. А найволїм з пайташками през розпуст пойсц до баби до Кули. Там зме даскельо днї, баба нам виварює, а ми ше бавиме. Раз зме пошли до Кули на базен, а там були поставени якишик шпунджиї, та зме вежбали ґимнастику и шицки на нас патрели же як ми то знаме – памета Ирина.
И цо на концу повесц… У швеце школа ґимнастики на ище висшим уровню як у нас. Иринова ґенерация тренира аж и годзину длужей, а у Америки по 7-8 годзини дньово. Там млади ґимнастичаре змесцени у интернатох, школованє прилагодзене тренинґом и маю барз добри предусловия за вершински резултати. Наздавам ше же ше Иринов талант будзе и далєй розвивац, Бо, вона дзеку ма, ма и идеалну висину за тот спорт, и вельо мотиву. А и места за нови медалї.
