Млади малженски пари у Сербиї ше, у тих часох, ридко кеди одлучую укладац до бизнису у польопривреди. Найвекша причина тому нєстабилне тaрґовище, вельке количество поживи зоз увозу шицкого цо ше у нас може випродуковац, слаба платна моц гражданох Сербиї, алє и превельо физичней роботи. Свидоми того, Марко и Биляна Иванов зоз Ґосподїнцох посадзели ягоди. Же су задовольни гутори факт же на єшень звекшаю количество засадзених ягодох.
Марко и Биляна Иванов, млада малженска пара зоз Ґосподїнцох, одлучели ше пестовац ягоди, а тот поцаг найвецей ришели зробиц прето же би вихасновали вельку заграду и злєпшали свой буджет. Видзело им ше же их годно швижи натаргани швидко попредац, медзи иншим, и прето же су перша овоц котра ше виноши на пияц. Указало ше же нє погришели. Сезона ягодох, у Иванових закончена прешлей соботи и удало им ше предац шицки швижо наоберани ягоди.
– З початку зме ягоди предавали на пияцох у Темерину и Вербаше, а тераз уж чули за нас, та шицко цо обереме попредаме з дому. Купцох зме обвисцовали на дружтвеней мрежи Фейсбук, на боку Gospodjinacka oglasna tabla. Там зме наявйовали же будземе оберац, або же маме наoбeране. То ше указало як барз практичне понеже вец нє мушиме виношиц на пияц – гварел продукователь ягодох Марко Иванов зоз Ґосподїнцох.
Ягоди оберали углавним два раз до тижня, а понеже су у їх загради, лєгко ше орґанизовали оберац. У тим им дзечнє помагали дзеци Матео котри ма три роки и Ленка котра ма рок ипол роки. Иваново прешлого року купели два половни, добре очувани пластенїки. Єден од сто и други од нєполни двасто квадрати. Викопали студню у загради, а до розсаднїкох посадзели коло 1.350 конарчки ягоди. За вецей нє мали места.

– Задовольни зме, прето плануєме прешириц. Нє мал сом дилему котру сорту ягоди пресадзиц понеже шицки хваля сорту Клери. Указала ше як добра одлука понеже ягода пахняца, сладка, ма фину червену фарбу, крашнє ше розраста, ма досц плоди, а на шицко тото обераме ю вельо длужей як цо нам проґнозовали – гварел Марко.
Иваново мали проблем набавиц пресаду понеже прешли рок бул сушни и шицки мали зменшане количество младнїкох ягоди за пресадзованє. На концу ю купели у Жаблю, гоч була кус подлєйша и длуго єй требало же би ше влапела жеми и почала роснуц по пресадзованю до їх пластенїкох, алє ше заш лєм на час окрипела. Марко припознал и же направели початнїцку гришку у розсадзованю. Розсадзели ю познєйше як цо требало, коло 10. септембра, та єй було жимно у пластенїку, и з початку ше нєрозбокорела як треба. Требали ю посадзиц голєм коло 20. авґуста. Медзитим, на щесце, ярня хвиля добре вплївовала на єй розвой. О прикармйованю ягодох ше консултую зоз фаховцами, а шицко цо им треба од защитних средствох маю дзе купиц, понеже апаптика у їх валаскей Землєдїлскей задруґи Ґосподїнци добре подмирена.
Же Марко и Биляна жадаю и надалєй пестовац ягоди указує и тото же самостойно пробую пресадзовац младнїки ягоди до контейнерох, а як гварел Марко, ище су у процесу виглєдованя и випитованя як таке функционує и цо найлєпше. Уча и жадаю научиц, за тераз маю позитивне становиско же шицко цо им треба за успишну продукцию годни научиц.
Нє сцигла вариц маджун и сок
Маркова супруга Биляна на початку сезони обераня ягодох була порихтана же кед будзе требац, кед же нє попредаю шицки ягоди, же будзе вариц маджун, або правиц сок з ягодох. Медзитим, таке нє сцигла понеже потераз предали кажду корпочку швижих ягодох. Пакую их до корпочкох од пол кили, а оберанє ягодох найчежша часц роботи.
– Людзе ягоди углавним купую же би их єдли швижи. Барз су пахняци, сладки и смачни. Медзитим, у другей часци юния ґаздинї почали куповац на векше же би правели маджун и сок, положели их до змаржляку – гварела Биляна.
На початку сезони ягода мала цену 700 динари, така цена була лєм тидзень, а вец помалки почала опадовац по 400 динари. Найдлужей тримала цену 500 динари. Ягоди почали оберац коло половки априла, фаховци предвидзели же сезона будзе тирвац помедзи мешац и мешац и пол, а вони ягоду оберали два и пол мешаци.
– Задовольни сом же нам ше так удало. Ягода длуго квитла. Очиглядне же зме цошка добре поробели кед их було так длуго за оберанє. Залївали зме зоз систему капка по капку, през тоту систему зме и прикармйовали. Ягоди посадзени на банки, брещки, на фолию. Нє мож иншак, хвиля ше пременєла, и тота система наисце найлєпша. Ягода на тот способ защиценша од вонкашнїх вплївох як и од инсектох – гварел Марко.
Вони двойо вєдно дїлую у шицким, медзитим Биляна вецей водзи рахунка о евиденциї и пририхтованю ягодох за предай. Мера и уписує кажду предату корпочку з ягодами пре лєпшу анализу, алє и планованє за убудуце. Фаховци, аґрономи им гварели же буду мац коло пол килограма по єдней пресади, випольнєли тот резултат.

Вноци мушели закривац зоз аґрилом
На основи поверхносци под ягодами, понеже є мала, Иваново нє могли реґистровац ґаздовство, та анї нє маю право конкуровац на конкурси за помоц од держави. На уровню валалу, у Ґосподїнцох нє иснує нїяке здруженє за тих котри пестую ягоду, алє здруженя за тих котри пестую заступеншу желєняву або овоц, як цо паприґа и цибуля, исную. У Ґосподїнцох ягоди пестую ище два ґаздовства.
– Нє мали зме векши проблеми зоз хоротами. Єдини проблем бул кед було мрази, та на даєдних пресадох пришло до згнїца часцох кореня. На щесце, швидко ше рошлїни окрипели. Теди зме през ноц мушели ягоди закривац зоз аґрилом, а рано одкривац же би нє подпарел – гварел Марко.
Саднїци ягоди маю вик од два роки, та тоти засадзени прешлей єшенї останю и за шлїдуюцу сезону, а на єшень того року планую звакшац продукцию. Свидоми су же будзе вельо вецей роботи, цо им нє представя проблем бо, як гварели, робиц ше муши.
Соя и кукурица годни буц очкодовани пре сушу
Марко барз завжати, ягоди пестує дома зоз супругу Биляну, паприґу зоз власним братом Иваном, а на полю житарки. Гвари, хто сце робиц, роботи за ньго єст. Задовольни є як випатра жито, нагадує же будзе добре чуриц, фино випатра и же пошвидко почнє тлачидба. По його думаню и соя и кукурица за тераз добре випатраю.
– Вяри, поготов у маю, було и дижджи и слунечни днї и рошлїни ше крашнє розвили и напредовали. Медзитим, соя и кукурица годни буц очкодовани пре сушу, понеже вецей як мешац днї, скоро мешац и пол, нє спадло достаточне количество дижджу та жем барз суха – гварел Марко.
