Нєт кеди за дзеци

автор борис варґа
1.1k Опатрене

У нашим обисцу вше ше чуло голєм три славянски язики. Як дзеци, у Керестуре зме научели по сербски бешедовац насампредз зоз дзецинских шпиванкох.

Нєшка мой син Андрей слуха писнї по словацки, анґлийски, сербски, українски, русийски и по руски. Тото „и” то лєм прето же нїґдзе нєт компилация писньох по руски, плейлиста, або ютюб канал, котра би тримала динамику наймладшим. А за глєданє, премотованє допитих шпиванкох попри пелюхох и кашочкох – просто нєт кеди.

Прето „тато пират” у бависку зоз дзецком направел двогодзинову компилацию найлєпших руски писньох за дзеци и положел ю на Фейсбук. Нєвироятно як шветово и добре звучи палета шпиванкох з рижних часох – од „Хто ше вола Микола” по „Нє за дзеци”…

Єст ту ище вельо того цо хиби за дзеци по руски. Онлайн рисовани филми синхронизовани по руски права ридкосц. Лєм пред тижньом Александра Живкович Бучко отворела перши ютюб канал РТВ „Risovani filmi – ruski jazik: Нарисуй ми приповедку”.

И вец ше отвераю велї питаня: Очуванє традициї и обичайох то фундаменти рускей заєднїци, а цо вец єй надбудов? Дзе ту „закрице” и верхи култури? Чи мож жиц з прешлосци, а дзецом и младим понукац лєм историю и традицию?

Вшелїяк же нє. Велї Руснаци потримую руски фестивали, алє кед пойду дому, дзецом пуща змисти на других язикох. Дзепоєдни анї нє думаю же потребно правиц сучасни змисти по руски, та и за дзеци, кед єст уж шицко тото „вельо квалитетнєйше” по сербски, чи по анґлийски.

А мнє з ухох нє виходза прекрасни руски шпиванки, котри сом учел у оводи и школи, а котрих сом нє нашол у вибору за спомнуту компилацию. Мeдзи нїма: „Заграл Дюри на пищалки”, „Мали мотилї”, „Тисяч радосци”, „На желєней травки”, „Трицец и першого”…

Наздавам ше же дахто найдзе часу же би ше и их у студию зняло и направело официйну компилацию. Кед будзе таке, „тато пират” и тото „подзелї”, най уча дзеци язик.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ