Я програмер, часц друга

автор М. Задрепко
275 Опатрене

 Волаю зоз Руского, мой шор за колумну. Нє проблем, гварим я, а нє знам анї чи будзе на час, чи будзе здабац на дацо, а анї кеди ю напишем. Берем телефон, патрим цо мам од обовязкох и думам себе „нєт шанси”. Алє добре, пристал сом, до пондзелку будзе. Моментално отверам календар и патрим, шицко червене, значи же шицко даяки deadline. ОК, уруцуєм и колумну до календару и, патрим хтора ми шлїдуюца обовязка на шоре.

Проєкт за ИТ Буткамп. Думам себе, у шоре, пробуєме то одложиц за пондзелок, вец бим мал часу през викенд за колумну и проєкт, гоч робим и дньовнїк и соботу и внєдзелю. Дакус ми лєгчейше, штудирам як бим попил пиво, алє почим сом „сухи” уж два роки, а плануєм же би так и остало, шедам за компютер и предлужуєм робиц дньовнїк за тот дзень. У медзичаше, понеже сом вжал и лаптоп на роботу, робим и проєкт, так попри роботи.

Дньовнїк готови, на шейсц, стандардно, шедам опрез лаптопа, уключуєм Зум апликацию и почина школа. Щесце, лєм проєкт ше роби, яйкаме же би нам предлужели термин, гваря же увидза, ми шицки як мали дзеци щешлїви, кед ускакує координаторка и дава нам директиви за мотивацийни писма, як их написац. То вам гевта найгорша часц конкурованя за даяку роботу. Ви, яґод же маце написац прецо сцеце робиц праве за конкретну компанию. Думам себе, прето же ми досц тей роботи, а нє сцел бим „здохнуц” од гладу, алє нє. Ту ше муши цифрац, яки вони добри и красни, и мудри, и видзел сом на вашим сайту тото, и чул сом о вас гевто, и так далєй. Думам себе, у шоре, напишем и то каждей компаниї персонализовано, лєм нас пущ, нє сцигнєме анї до пондзелку. Поздравела нас, кед ту ци єден зоз сновательох школи, и вон би нам повед слово, два. Аааа, думам себе, лєм ми ти ещи хибиш. Добре, чловек робел за моцни компаниї, медзи нїма и Ґуґл, нє будзе лупетац. И у цалим тим хаосу хтори ме знашол, тоти 15 минути його бешеди ми були reality check, спатранє хвильковей ситуациї зоз єдного ширшого рамика. А найважнєйша ствар хтору нам повед, знам же звучи як мотивацийна фраза, було же бизме ше нїґда нє поровновали зоз другима, алє зоз собу. Ок, знам то и сам, нє муши ми то дахто зоз гевтого боку океану повесц. Алє вец гварел ключну ствар, гварел нам же векшина з нас роби, ма фамелию, приватни живот и за три мешаци зме научели Javascript и React Ок, основи, алє зме научели, нє дал нам то нїхто, нє спадло зоз нєба, то наш успих и требали бизме го буц свидоми и вредновац го.

Ишол сом на психотерапию и точно знам и цо то значи, и цо нам сцел повесц, и цо нам гварел, алє гайде ше тераз ви дакус заштудирайце: даваце ви себе припознанє за свойо успихи, чи ше вони подрозумюю? Удава вам ше спатриц дакеди кельо сце, у ствари, посцигли у своїх животох и повесц себе, га, „майку му стару”, нє подло, наисце нє подло. Попробуйце и верце ми, нєсподзиваце ше, а хасновало би вам, як и мнє. Лєм станьце, оглядьнїце ше спатриц и цо то за вами. Верим же векшина будзе мац причину же би себе поведла „га, нє подло”.

Становиска висповени у тим тексту виключно авторово и нє вше одражую ушорйовацку политику новинох „Руске слово”

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ