fbpx

тм Руске слово

Новинско-видавательна установа „Руске слово” (1945-2019)

 

 

Дїялносц Новинско-видавательней установи „Руске слово” почала 15. юния 1945. року з публикованьом тижньових новинох „Руске слово”, а потим и других виданьох на руским язику у Друкарнї у Руским Керестуре.

Новинско-видавательне подприємство (НИП) „Руске слово” у Руским Керестуре основане з Ришеньом Дирекциї привредних подприємствох Покраїнского одбору НФ НР Сербиї за Войводину 29. юния 1951. року. Воно настало зоз злучованьом Друкарнї у Руским Керестуре, хтора була филияла новосадскей друкарнї „Звезда” и Видавательного подприємства „Братство-єдинство” з Руского Керестура, чия дирекция тиж була у Новим Садзе.
Од 20. децембра 1960. року урядова назва глаши Видавательно-друкарске подприємство „Руске слово” Руски Керестур. Зоз снованьом дїловного здруженя новинских подприємствох и новинских установох 1960. року, тота орґанизация прията до членства и пременєла мено на Новинске подприємство „Руске слово” Руски Керестур.
З того заєднїцкого подприємства 1968. року видвоєни два самостойни подприємства – Друкарня „Руске слово” Руски Керестур и Новинско-видавательне подприємство „Руске слово”, хторе того 1968. року преселєне до Нового Саду.
На основи Закона о конституованю орґанизацийох здруженей роботи 1974. року, назва пременєна до Новинско-видавательней роботней орґанизациї „Руске слово”.
З Одлуку Покраїнскей конференциї Социялистичного союзу роботного народу Войводини 1979. року утвердзене же снователь НИРО „Руске слово” и новинох „Руске слово” Покраїнска конференция Социялистичного союзу роботного народу Войводини.
З уводзеньом вецейстанковей системи до Сербиї, Скупштина Автономней Покраїни Войводини на схадзки Ради здруженей роботи и Ради општинох 1990. року принєсла одлуку же би ше НИРО „Руске слово” орґанизовало як Новинско-видавательна установа „Руске слово”, а тота одлука прилапена на основи члена 24. Закона о явним информованю. Снователь Установи тиж була САП Войводини.
После „пиятооктоберских пременкох” 2000. и прилапйованя демократских стандардох нєзависносци од держави медийох, Скупштина Автономней Покраїни Войводини на схадзки отриманей 29. юния 2004. року прилапела Одлуку о преношеню сновательних правох над НВУ „Руске слово” на Национални совит рускей националней меншини.
На основи тей одлуки, як и на основи Закона о защити правох и шлєбодох националних меншинох и Закона о явних службох, Национални совит рускей националней меншини, на схадзки отриманей 17. юлия 2004. року принєсол одлуку о снованю Новинско-видавательней установи „Руске слово”. Друкарня „Руске слово” з Руского Керестура у процесу приватизациї престала функционовац.
„Руске слово” нєшка модерна Установа реґистрована за видаванє новинох, часописох, кнїжкох, брошурох, музичних и видео виданьох. Резултат осемдеценийского розвою НВУ „Руске слово” то: часопис за дзеци „Заградка”, мултимедиялни часопис за младих МАК, колор тижньово новини  „Руске слово”, часопис за литературу, културу и уметносц „Шветлосц”, видавательна редакция кнїжкох и интернет виданя, як цо то веб-портал Установи и єй Новинска аґенция „Рутенпрес”.

***

Новинско-издавачка установа „Руске слово“ покренула је своју делатност 15. јуна 1945. године, када су у Руском Крстуру почеле да излазе недељне новине „Руске слово“, а касније и друга издања на русинском језику.

Године 1951. Филијала новосадске штампарије „Звезда” и Издавачко предузеће „Братство-јединство” из Руског Крстура основали су Новинско-издавачко предузеће (НИП) „Руске слово”.

Из тог заједничког предузећа 1968. године настала су два самостална – Штампарија „Руске слово” Руски Крстур и Новинско-издавачко предузеће „Руске слово”, које је исте године пресељено у Нови Сад.
Увођењем вишестраначја у Србији, Скупштина Аутономне Покрајине Војводине је 1990. године донела одлуку о оснивању Новинско-издавачке установе „Руске слово”, чији је оснивач такође била САП Војводина.
После „петооктобарских промена” 2000. и усвајањем демократских стандарда независних од државе медија, Скупштина Аутономне Покрајине Војводине је 29. јуна 2004. године усвојила Одлуку о преносу оснивачких права НИУ „Руске слово” на Национални савет русинске националне мањине. Штампарија „Руске слово” из Руског Крстура је у процесу приватизације престала да постоји.

Данас је НИУ „Руске слово” модерна Установа, регистрована за издавање новина, часописа, књига, брошура, музичких и видео издања. Резултат осмодеценијског розвоја НИУ „Руске слово” су: часопис за децу „Заградка”, мултимедијални часопис за младе МАК, колор недељник „Руске слово”, часопис за литературу, културу и уметност „Шветлосц”, издавачка редакција књига и интернет издања, као што су веб-портал Установе и Новинска агенција „Рутенпрес”. 

Новини „Руске слово”

Тижньово новини по руски „Руске слово” под нєшкайшим меном виходза од 1945. року. Перше число обявене 15. юния 1945. року у Руским Керестуре, алє нашо новини скоро у шицким, окрем по мену, предлужую традицию „Руских новинох” хтори од 1924. року по Другу шветову войну обявйовало Руске народне просвитне дружтво. По нєшка, зоз друку вишли вецей як 3840 числа „Руского слова”.
У „Руским слове”, з числа до числа, децению за децению, ґенерациї руских новинарох зазначовали и толковали шицко цо ше случовало у живоце рускей заєднїци на просторе дакедишнєй Югославиї, а насампредз у Бачки, Сриме и за Дунайом дзе Руснаци уж виками жию, як и у дружтве и швеце коло нас.

Як ше живот и дружтвено-политични обставини меняли, меняло ше и „Руске слово”, нє лєм у технїчним и визуалним поглядзе, алє и у новинарским приступе, и у змисту. Од початнїцкого алє скоро нєвичерпного ентузиязму основоположнїкох руского новинарства хтори створели „Руске слово”, прейґ формованя озбильней  медийней институциї у седмей и осмей децениї прешлого вику, по нєшкайше „Руске слово”, тераз уж глїбоко у XXI сторочю кед ше намагаме буц сучасни тижньови новини маґазинского формату за цалу фамелию.

У роботи и редакторскей политики „Руске слово” ше опера на исти предписаня, новинарски ремесла и жанри, професийни стандарди и етични норми яки важа и за шицки други медиї на медийней сцени. Специфичне є лєм по ткв. „информативним прагу”, односно по виборе хтора информация, феномен лєбо зявенє достаточно од явного интересу за специфичну цильну ґрупу, а то публика хтора ше вияшнює же припада рускей националней заєднїци, лєбо розуми и чита по руски.

Конкретно, читатель „Руского слова”, у других медийох може пренайсц инше и вецей, алє тото цо пречита у „Руским слове”, углавном може пренайсц лєм ту.Главна константа „Руского слова”, од першого числа по нєшка, окрем же информує и едукує читачох, а тиж им понука и розвагу, цо основни задатки медийох у найширшим значеню, з исту кед нє и векшу повагу чува руски национални идентитет и помага же би ше вон розвивал и богацел. Насампредз, так же чува и пестує руски литературни язик, алє и так же афирмує и промовує шицки вредносци хтори го творя – од образованя на мацеринским язику, традицийней, сучасней и академскей култури и духовносци, прейґ толкованя и приблїжованя публики институцийного рамику хтори го оможлївює, по аматеризем и дружтвени активизем зоз „руским предзнаком”. У тей мисиї „Руске слово”, нє виключне анї нє самоизоловане, алє отворене за кажде становиско и иншаке думанє хторе допоможе лєпше розумиц живот и швет коло нас.

***

Недељне новине на русинском језику „Руско слово” („Руске слово”) под данашњим називом излазе од 1945. године. Први број објављен је 15. јуна 1945. у Руском Крстуру, али наше новине, скоро по свему осим по имену, баштине традицију „Русинских новина” („Руски новини”) које је од 1924. године до пред Други светски рат објављивало Русинско народно просветно друштво. До данас, штампано је више од 3840 бројева  „Руског слова”.

У„Руском слову”, из броја у број, деценију за деценијом, генерације русинских новинара бележиле су  и тумачиле све што се дешавало у животу русинске националне заједнице на просторима некадашње Југославије, посебно у Бачкој, Срему и Подунављу где Русини већ вековима живе, као и догађаје у друштву и свету око нас.

Како су се мењали живот и друштвено-политичке околности, мењало се и „Руско слово”, не само у техничком и визуелном погледу, већ и у новинарском приступу и садржајима. Од почетничког, али скоро неисцрпног ентузијазма оснивача русинског новинарства који су створили лист, преко формирања озбиљне медијске институције токомседме и осме деценије прошлог века, до данашњег „Руског слова”, сада већ дубоко  у XXI столећу када тежимо да будемо савремени недељник магазинског типа намењен целој породици.

У раду и уређивачкој политици „Руско слово” примењује исте прописе, користи исте новинарске поступке и жанрове и води се истим професионалним стандардима и етичким нормама какви важе за све медије на медијској сцени. Специфично је само по тзв. „информативном прагу”, који примењује, односно избору која је информација, појава или феномен од јавног интереса за специфичну циљну групу, а то је публика која се изјашњава као део русинске националне заједнице, или разуме и чита русински. Конкретно, читалац „Руског слова” у другим медијима може да пронађе нешто друго и нешто више, али оно што може да прочита у „Руском слову”, углавном може пронаћи само ту.

Главна константа „Руског слова”, од првог броја до данас, осим што информише, образује и нуди забаву својим читаоцима, што су главни задаци медија у најопштијем значењу, ако не и већом пажњом чува русински национални идентитет и доприноси његовом развоју и обогаћивању. Првенствено, тако што чува и негује русински књижевни језик, али и промовише и афирмише све вредности које га чине – од образовања на материњем језику, традиционалне, савремене и академске културе, духовности, преко тумачења и приближавања публици институционалног оквира који га омогућава, до аматеризма и друштвеног активизма са „русинским предзнаком”.У тој мисији „Руско слово” није искључиво нити је самодовољно, него отворено за сваки став или другачије мишљење које доприноси бољем разумевању живота и света око нас.

Часопис за дзеци ”Заградка”

Часопис за дзеци ”Заградка” єдини часопис по руски у Републики Сербиї хтори наменєни дзецом рускей националней заєднїци предшколского и школского возросту. Єден од главних цильох то розвиванє националней свидомосци дзецох, упознаванє националней историї, народних обичайох и традициї, провадзенє творчей роботи школярох, порушованє творчого духа, унапрямованє дружтвених активносцох дзецох и розвиванє звикнуцох у читаню.Перше число часописа вишло 1937. року у Руским Керестуре под меном „Наша заградка”, а редактор бул учитель и писатель Михайло Ковач. Друга шветова война застановела видаванє новинки за дзеци, алє 1947. року почала виходзиц „Пионирска заградка” и под тим меном виходзела по 1990. рок, кед достала нове мено „Заградка”.Формат, ґрафични випатрунок, концепция, тираж и редакторе ше меняли, алє „Заградка” вше була и тераз є перша карика у твореню читательней публики хтора ютре предлужи читац „Мак”, „Руске слово”, „Шветлосц” и руски кнїжки.Часопис виходзи раз мешачно на 24. бокох у фарбох. У литературней часци писнї и приповедки насампредз руских писательох, алє у каждим чишлє єст и даскельо твори преложени зоз сербского лєбо даєдного другого язика, же бизме, отвераюци нашо дзвери припаднїком других националних заєднїцох отверали дзвери до швета и руским писательом.Школяре хтори нє маю можлївосц школовац ше по руски, алє у своїх школох руски язик уча лєм як виборни предмет, „Заградку” на годзинох хасную и як помоцне наставне средство, аж и як учебнїк.Дзеци перше опатраю боки пошвецени їх литературним и подобовим роботом и вистком о актуалних збуваньох у їх школох, а вше прицагуюци Забавни боки и Интересантносци зоз швета.Додаток за предшколски дзеци „Мала заградка” провадзи рочни часци, швета и други актуални збуваня у швеце наймладших, та вибера кратки стихи и приповедки за таки возрост, а мотив читац „Заградку” од малючка то вшелїяк и єден бок пошвецени малюнком дзецох зоз дзецинских заградкох.

***

Часопис за децу ”Заградка” једини је часопис на русинском језику у Републици Србији који је намењен деци русинске националне заједнице предшколског и школског узраста. Један од главних циљева часописа је развијање националне свести деце, упознавање националне историје, народних обичаја и традиције, праћење стваралачког рада ученика, покретање стваралачког духа, усмеравање друштвених активности деце и развијање читалачких навика.Први број часописа изашао је 1937. године у Руским Крстуру под називом „Наша заградка”, а уредник је био учитељ и писац Михајло Ковач. Други светски рат зауставио је штампање часописа, али је 1947. године почела да излази „Пионирска заградка” и под тим именом је излазила до 1990. године, када је добила ново име „Заградка”.Формат, графички изглед, концепција, тираж и уредници су се мењали, „Заградка” је расла и била све лепша, садржајно богатија, а увек је била и данас је прва карика у стварању читалачке публике која ће сутра наставити да чита „Мак”, „Руске слово”, „Шветлосц” и русинске књиге.Часопис излази једном месечно на 24. стране у боји. У књижевном делу објављују се песме и приче првенствено русинских писаца који су још као мали читаоци и сарадници прве стихове објављивали управо у „Заградки” и у њој одрастали у савремене књижевне ствараоце за децу. Али, у сваком броју читаоци имају и мали избор дела преведених са српскох или неког другог језика, да би, отварајући наша врата и припадницима других националних заједница, отварали врата у свет и русинским књижевницима.Ученици који немају могућност школовања на матерњем језику, већ у својим школама русински језик похађају као изборни предмет, „Заградку” на часовима користе и као помоћно наставно средство, па и као уџбеник.Деца прво траже рубрику у којој се објављују њихови литерарни и ликовни радови и вести о актуалним збивањима у школама, о њиховим успесима на разним такмичењима, а затим окрећу увек привлачне Забавне стране и Занимљивости из света.Додатак за предшколску децу „Мала заградка” прати годишња доба, празнике и друга актуелна збивања у свету најмлађих, па бира кратке стихове и приче за тај израст, а мотив да читају и заволе „Заградку” од малена свакако је и једна страна посвећена цртежима деце из вртића.

Часопис МАК

Мултимедиялни часопис за младих МАК (Младосц, Активносц, Креативносц) виходзи уж 47 роки, а перше число обявене у юнию 1972. року. МАК єдини часопис за младих по руски у нашей жеми, а виходзи кажди мешац, точнєйше дзешец раз рочнє, од того два раз як двочисло. Виходзи на 24-ох бокох, двочисла маю штири боки вецей, а тираж часопису 400 прикладнїки. Цильна ґрупа му млади од 15-30 роки.  У креированю часописa участвую шицки заинтересовани млади, та так МАК кажди рок ма коло 50 младих сотруднїкох зоз вецей местох. Дизайн и компютерски обробок роби гонорарни сотруднїк МАК-у, ґрафични инжинєр и дизайнер Златко Емейди.МАК конциповани зоз рубрикох, а у часопису ше зазначує, насампредз, теми вязани за младих Руснацох, алє и теми хтори интересую шицких младих. Провадзи ше збуваня хтори орґанизую и на хторих участвую млади Руснаци, алє ше и представя позитивни приклади и афирмує успишних школярох, студентох, музичарох, ґлумцох, писательох, спортистох, активистох…МАК потераз видал и коло 20 кнїжки младих авторох, исто тельо компакт-диски, даскельо визуални публикациї, видео-виданя, прикраски и подобне.На МАК-овим интернет боку на сайту „Руского слова” обявює ше шицки числа часопису у електронскей форми, даєдни поєдинєчни тексти з МАК-ох, як и синґли младих музичарох, албуми, кнїжки…Рочна предплата на МАК 1 000 динари, а предплациц ше мож так же ше пошлє мено, презвиско и адресу на МАК-ов Фейсбук бок (MAK MAGAZINE), Инстаґрам (mak.magazine), лєбо на мейл mak.magazine@gmail.com.***Мултимедијални часопис за младе МАК (Младост, Активност, Креативност) постоји већ 47 година, први број је објављен у јуну 1972. године. МАК је једини часопис за младе на русинском језику који излази у нашој земљи, излази месечно, тачније десет пута годишње, од тога два пута као двоброј. Садржи 24 странице, двоброји имају по четири странице више, а његов тираж је 400 примерака. Циљна група читалаца су млади од 15 до 30 година.У креирању часописа учествују сви заинтересовани млади, те МАК годишње има око 50 младих сарадника из више места. За дизајн и компујутерску обраду је задужен хонорарни сарадник МАК-а графички инжињер и дизајнер Златко Емејди.МАК је конципован од рубрика, а часопис прати првенствено теме везане за младе Русине, али и теме које интересују младе уопште. Прати догађаје  на којима учествују млади Русини, али и представља позитивне примере и афирмише успешне ученике, студенте, музичаре, глумце, писце, спортисте, разне активисте…МАк је досада издао и око 20 књига младих аутора, исти број и компакт-дискова, неколико визуелних публикација, видео издања, украсе и сл.На МАК-овој интернет страници на сајту „Руског слова” објављују се сваки број часописа у електронској форми, поједини текстови из МАК-а, као и синглови младих музичара, албуми, књиге…Годишња претплата на МАК је 1 000 динара, а претплатник можете постати тако што ћете послати име, презиме и адресу на МАК-ову Фејсбук страницу (МАК МАGAZINE), Инстанграм (mak.magazine) или на мејл адресу mak.magazine@gmail.com.

Часопис „Шветлосц”

Часопис за литературу, културу и уметносц „Шветлосц” виходзи од 1952. року (прерва од 1955. до 1996. року) и єдина є периодична публикация при Руснацох у Сербиї чийо значенє мож поровнац зоз Летописом Матици сербскей, або подобнима публикациями других народох у окруженю з котрима Руснаци столїтиями жию.Часопис „Шветлосц” єден з найзначнєйших порушовачох литературного, уметнїцкого, та и наукового живота при Руснацох, цо му императивно наклада нє лєм затримац континуитет виходзеня, алє и надалєй буц активно присутни у културним и науковим живоце Руснацох на тих просторох як и до тераз.Часопис обявює замерковане число прилогох младих, нєафирмованих авторох, а главни печац даваю роботи з русинистики (линґвистика, наука о литератури, история, етнолоґия), котри на ориґинални способ спатраю актуални питаня вязани за начишлєни обласци и трасираю драгу за нови, будуци виглєдованя. Тоти прилоги представяю ориґиналне доприношенє нє лєм нашей русинистики, алє и шветовей русинистики.Без огляду на релативно мале число творительох писаного и литературного слова на руским язику, Редакция розвила интерактивне одношенє з авторами, та на продуктивни способ доприношу богатству и рижнородносци литературней и фаховей продукциї при Руснацох як у нас так и у швеце.„Шветлосц” децениями обвює найзначнєйши преклади зоз сербскей и шветовей уметнїцкей литератури, та так уж дзешати рок, у континуитету, ексклузивно обявює на своїх бокох историйни, перши преклад Старого завиту на руски язик, котри зоз старогреческого преложели др Янко Рамач и Михал Рамач.У каждим чишлє виходзи „Упутство за пририхтованє рукописох за друкованє”, з котрим Редакция поволує на сотруднїцтво з часописом през писанє ориґиналних наукових и фахових роботох з обласци филолоґийних, линґвистичних и дружтвених наукох. У „Упутству” ше, медзи иншим, гвари же роботи маю буц пририхтани у складзе зоз медзинароднима стандардами, а публикую ше на шицких славянских и на главних шветових язикох.Часопис виходзи квартално, кажди три мешаци, у обсягу од 8-10 табаки по єдним чишлє.***Часопис за књижевност, културу и уметност „Шветлосц” излази од 1952. године (прекид од 1955. до 1996. године) и једина је периодична публикација код Русина у Србији чије значење може да се упореди са Летописом Матице српске, или сличним публикацијама других народа у окружењу са којима Русини столећима живе.Часопис „Шветлосц” један је од најзначајнијих покретача књижевног, уметничког, па и научног живота Русина, што му императивно налаже не само задржавање континуитета излажења, већ и будуће активно присуство у културном и научном животу Русина на овим просторима, као и до сада.Часопис објављује запажен број прилога младих, неафирмисаних аутора, а главни печат дају радови из русинистике (лингвистика, наука о књижевности, историја, етнологија), који на оригиналан начин сагледавају актуелна питања везана за поменуте области и трасирају пут за нова, будућа истраживања. Ови прилози представљају оригиналан допринос не само овдашњој русинистици, већ и светској русинистици.Без обзира на релативно мали број твораца писане и књижевне речи на русинском језику, Редакција је розвила интерактивне односе са ауторима, па на продуктиван начин доприноси богатству и разноврсности књижевне и стручне продукције код Русина, како у нашој земљи, тако и у свету.„Шветлосц” деценијама објављује најзначајније преводе српске и светске уметничке књижевности, па ето, већ десету годину, у континуитету, ексклузивно објављује на својим страницама историјски, први превод Старог завета на русински језик, који су са старогрчког превели др Јанко Рамач и Михал Рамач.У сваком броју излази „Упутство за припрему рукописа за штампање”, којим Редакција позива на сарадњу са часописом кроз писање оригиналних научних и стручних радова из области филолошких, лингвистичких и друштвених наука. У „Упутству” се, између осталог, говори да радови морају бити припремљени у складу са међународним стандардима, а публикују се на свим словенским и на главним светским језицима.Часопис излази квартално, свака три месеца, у опсегу од 8-10 табака по једном броју.

Видавательне оддзелєнє

Новинско-видавательна установа „Руске слово” од самого початку пестує видавнїцтво на руским язику. Потераз видати коло 450 наслови рижних авторох, а велї з нїх свойо перши писательски крочаї почали праве у нашей установи. През рижни проєкти, виданя, промоциї и трибини, видавательне оддзелєнє ше намага мотивовац наших писательох же би писали и обявйовали свойо кнїжки по руски. Руски кнїжки оставаю тирваци шлїд нашого постояня, нашого способу живота, менталитету, одношеня ґу друґим народом з хторима жиєме. Окрем кнїжкох Видавательне одзелєнє каждого року обявює и Руски християнски календар.Видавательне оддзелєнє сотрудзує и зоз другима видавательнима хижами и поряднє свойо виданя представя на саймох кнїжкох.Перша кнїжка на бачванско-рускей бешеди идилски венєц „З мойого валала” Гавриїла Костельника обявена 1904. року. Перши Руски календар за 1921. рок. То фундаменти видавнїцтва по руски.Нєшка ше рукописи хтори сцигню на адресу Установи рецензую и на основи рецензийох ше прави видавательни план. До формованя видавательного плану уключени Редакцийни одбор составени зоз наших еминентних писательох и одвичательного редактора Видавательного оддзелєня. Кнїжки за хтори ше нам уда обезпечиц средства прейґ державних институцийох и других финансиєрох ше после тей процедури обявює. Рукописи, спрам змисту и квалитету, обявюєме у даєдней зоз шлїдуюцих едицийох:ЖРИДЛА – найстарша едиция, меняла випатрунок вецей раз. У нєй млади обявюю свойо перши кнїжки. Ту ше обявює поезия, проза, есеї, критика, медзижанри.ЗАГРАДКА – едиция дзецинскей литератури за найменши возрост.РУСАЛКА – едиция за дзецинску литературу за старши дзеци.ДУГА – едиция за обявйованє чечуцей литератури по руски, шицких белетристичних жанрох. Прейґ тей едициї ше найбаржей твори актуални литературни живот. Едиция пестує максималну творчу шлєбоду, у каждим смислу. Почитує стандарди руского язика, право на витворйованє креативней шлєбоди, подрозумююци же авторово право нє загрожує интеґритет другей особи, або колективитета.ВЕРХИ – едиция за обявйованє вершинских дїлох рускей литератури, рижних жанрох.НАУКА И ПУБЛИЦИСТИКА – едиция у хторей ше обявює науково и публицистични кнїжки домашнїх и странских авторох.ПРЕКЛАДИ – едиция у хторей ше преклада руска литература на други язики, або з других язикох на руски, а по потреби ше преклада и з других на други язики. Прейґ тей едициї ше прави мости ґу другим културом.Рукописи треба посилац на адресу: ruske.vidavateljna@gmail.com.Рукопис треба же би бул написани по руски, у електронскей форми, унєшени до програми Ворд у системских майкросфтових Виндовс фонтох.НВУ „Руске слово” нє длужне друковац кажди рукопис котри сцигнє на нашу адресу.***Новинско-издавачка установа ”Руске слово” већ годинама негује и издаваштво на русинском језику. До сада је објављено око 450 наслова рауних аутора, па су неки писци своје прве кораке направили управо у нашој Установи. Кроз разне пројекте, издања, промоције, трибине, издавачко одељење се труди да пробуди креативну машту писаца, и да покрене младе да објављују своје рукописе.Издавачко одељење сарађује и са друћим издавачким кућама и редовно своја издања представља на разним сајмовима и салонима књига.

Новинска аґенция „Рутенпрес” и сайт Установи

Рутенпрес перша новинска аґенция по руски, основана пре пласованє информацийох медийом хтори робя на руским язику на териториї Сeрбиї и у реґионє юговосточней и штреднєй Европи. Аґенция урядово почала робиц 15. мая 2006. року, з потримовку Министерства за културу и медиї Републики Сербиї. Самим концом 2009. року, Аґенция Рутенпрес урядово реґистрована як порядна дїялносц НВУ „Руске слово” Нови Сад, за тераз як перша и єдина така новинска аґенция на меншинских язикох у Войводини и Сербиї.Ношитель проєкту РУТЕНПРЕС була Новинско- видавательна установа „Руске слово” Нови Сад, а його идейни творци Владимир Паланчанин и Єлена Перкович, хтора по 3. април 2010. року була и перши главни редактор Рутенпресу. После єй доходу до пензиї, роботу редактора 3. априла 2010. року пребера Михайло Зазуляк, дописователь зоз Руского Керестура. Зоз своїм професийним одношеньом ґу роботи и витирвалим анґажованьом, утвердзел Рутенпрес як найдовирлївше ижридло информованя на руским язику. Зазуляк тоту роботу окончовал аж по саму шмерц, 4. новембра 2017. року. Треца и терашня одвичательна редакторка Рутенпресу, од 1. децембра 2017. року и редакторка сайту Ясмина Дюранїн.Редакция:
Стаємни дописователє: Мария Афич (маф) – Р. Керестур, Андреа Медєши (анм) – Р. Керестур, Кула; Златко Колєсар (злк) – Коцур и Вербас; Владимир Дїтко (влдї) – Шид и други нашо места у Сриме; Сандра Саламун (сас) – Дюрдьов, Ґосподїнци, Жабель и дзепоєдни други члени Редакциї НВУ „Руске слово”.***Рутенпрес је прва новинска агенција на русинском језику, основана ради пласирања информација медијима који раде на русинском језику на територији Србије и у региону југоисточне и средње Европе. Агенција је слу-бено почела са радом 15. маја 2006. године, уз подрђку Министарства ѕа културу и медије републике Србије. Крајем 2009. године, Ахенција Рутенпрес је регистрована као редовна делатност НИУ „Руске слово” Нови Сад, ѕа сада као прва и једина ове врсте на мањинским језицима у Војводини и Србији.Носилац пројекта РУТЕНПРЕС била је Новинско-издавачка установа „Руске слово” Нови Сад, а његови идејни творци су Владимир Паланчанин и Јелена перковић, која је до 3. априла 2010. године була и прва уредница Рутенпреса. После њеног одласка у пензију, посао уредника 3. априла 2010. године преузима Михајло Зазуљак, дописник из Руског Крстура. Својим професионалним односом према раду и истрајним анга-овањем, утврдио је Рутенпрес као најпоузданији извор информисања на русинском језику. Зазуљак је посао уредника обављао све до смрти, 4. новембра 2017. године. Трећа и садашња одговорна уредница Рутенпреса, од 1. децембра 2017. године, као и уредница сајта, је Јасмина Ђуранин.