Дакеди бул лєпши заробок

автор с. саламун
759 Опатрене

Фамилия Янка Горняка зоз Дюрдьова ма длугу традицию продукциї желєняви и пресади – и на полю и у заградох. Тей єшенї почали предавац капусту, карфиол и штири файти паприґи – сомборку котра горка, парадичову, червену длугоку и бабуру. Други рок за шором их засадза до капусти и то ше указало як добре.

Горняково, Янково родичи, 1991. року купели тифон и одтеди желєняву залїваю, а пред тим ю продуковали без залїваня.  Продуковали и гращок, парадичи и бостан, а пред коло пейц роками престали продуковац паприґу, бо ше трошки продукциї барз звекшали, требало и вецей роботнїкох, а и теди их було чежко найсц у Дюрдьове. Як вони, так и велї други дюрдьовски фамелиї прето претаргли тоту традицию єй продукованє. Павза тирвала до пред роком, кед за свойо потреби и оглядно до капусти посадзели даскельо шори паприґи. З оглядом на тото же ше теди указало добре и того року на таки способ продуковали паприґу. До капусти посадзели осем шори за свойо потреби и за предай.

– Перше сом сцел видзиц як ше паприґа будзе справовац у капусти. Кельо сом води дал капусти, тельо мала и паприґа, а добре и же ю потребне третировац як и капусту та их вєдно пирскаме, алє нє пирскаме часто же бизме нє звекшовали уложене. На польо до жеми зме перше посадзели паприґу а пошвидко и капусту, нароком познєйше же бизме их могли вєдно залївац. На польо зме паприґу пресадзовали зоз свойого пластенїку, у хторим продукуєме пресаду на дакедишнї, стародавни способ. Купели зме шаце на новосадским польопривредним Институту „НС семе” и нє гибрид є, алє є файта – гварел Янко Горняк продукователь желєняви зоз длугу традицию.

Жем на котрим маю посадзени заградарски рошлїни нєдалєко од валалу, на заградох остатнїх хижох у валалє. Добра є за продукцию желєняви, гноя ю зоз статковим гнойом, а лєм дакеди, алє нє вельо, и зоз штучним гнойом и то пре економичносц у продукциї.

ДИЖДЖ НЄ ЗАВАДЗАЛ ПАПРИҐИ

Продукцию за предаванє вєшенї так випланую же би концом авґуста або початком септембра на пияц винєсли перше капусту, а два тижнї за ню и паприґу. Перше оберали бабуру, потим сомборку и парадичову, а на концу червену, рогову. На полю маю пумпу и студню котри задоволюю їх потреби за залїванє, а залїваю на циви котри розцагани по полю. Дакеди хасновали тифон, алє го предали, бо за ньго требало вельо нафти. 

– Поєдноставели зме и цени. Паприґу нє класираме, алє шицку вєдно предаваме по пейдзешат динари и то лєм на мало, бо нє маме вельке количество. Карфиол предаваме по сто динари, а капусту по штерацец. Падали дижджи, алє нє завадзали паприґи, бо залїваме тельо кельо треба, а нє так же би после дижджох мали хороти. Провадзиме хвилю и поряднє плануєме цо ше кеди будзе робиц – гварел Янко Горняк, котри ше вєдно з фамилию намага буц практични за себе, алє и за потреби муштериї.

Наздавю ше, як и шицки паприґаре, же мраз нє придзе швидко, бо паприґи после першого мразу будзе вше менєй, гоч єй сезона уж приходзи ґу концу. Шицко цо предаваю, жени зоз фамелиї кладу як жимнїцу и за їх обисце.

– Червену рогову паприґу углавним печеме та ю хаснуєме за „похованє” або за слану торту. Бабуру кладземе до мишаней салати и охабяме за полнєнє. Парадичову кладземе до дунца як квашену паприґу, або як „туршию”. Сомборку, котра барз горка, и котру нє мож єсц кед є швижа, найлєпше наполнїц зоз сиром и так наквашиц до дунца, або резац на филети и зоз цеском и петрушковим лїсцом класц до дунцох. Так порихтана зомборка барз смачна, бо есенц вицага горкосц. Кед ю чисцим за квашенє, обавязно на руки положим ґумово рукавици, нє найлоново, алє гевти найгрубши ґумово – гварела Янкова супруга Цвєта Горняк, котра найчастейше зоз швекру Любу предава желєняву на пияцу дзе, пре практичносц,  закупели два паркинґ места на преходним месце, на углє пияцу на котри з двох прикочох на яр предаваю свою пресаду, а вєшенї желєняву. Од шицкого цо пестую од желєняви єдино пресаду карфиолу нє предаваю, бо ше нє уда каждому прияц, та ю пре таке престали предавац.

ПРЕДАВАЮ ШВИЖУ, НАРЕЗАНУ И КВАШЕНУ ПАПРИҐУ

У Горнякових будзе роботи по конєц рока, понеже предаваю и порезану капусту порихтану за квашенє за цо маю машину, алє у своїм понукнуцу маю и крижалки котри кваша у вецей гордовох и док єст роду, єст и швижо наквашени, а на предай су, док ше нє розпреда. Даскельо роки нє меняли цену крижалки и квашней капусти, котри предаваю по сто динари за килу. Кила нарезаней капусти будзе як и каждого року, кус драгша од цалей капусти, у главкох, на килу.

Лєм капусту предаваю на велько и з ню буду мац найдлужей роботи. Наздаваю ше же єй будзе по 29. новембер, бо по стародавним, велї кваша капусту аж по забивачки. Дакеди желєняву придавали и до фабрикох хтори прерабяю желєняву, та на пенєж чекали и до рока, або им виплацене у дунцох айвару, односто так як ше нє поєднали. Пре таке ше одлучели фокусовац на предай на дюрдьовским пияцу дзе их шицки познаю, а познаю и їх продукти.

У тим року нє мали векши проблему з пестованьом желєняви.

– Желєняву пирскаме од инсектох, а на карфиолу сце буц даєдна гушенїца, або уши. Знїщену желєняву нє предаваме, а тото дакус, кед же єст на плоду ше знєє и очисци. Меркуєме на таке. Нам барз важне же би шицка желєнява на початку, кед ю пресадзиме, була здрава и же би ше до нєй нє лапела хорота, бо вец нє будзе плоди. Шицко предаваме до валалу, познатим, и наисце ше намагаме нє пирскац часто. Правиме векши паузи медзи пирсканями кед же вообще потребне частейше пирскац и водзиме рахунка о каренци, цо значи же ше желєняву нє пирска єден час скорей як цо ше ю почнє предавац на пияцу – гварел Янко Горняк.

ЗА БОСТАН ЧЕЖКО КУПИЦ ЖЕМ

Янко Горняк ше здогадує же дакеди, дас пред трицец роками, хто мал ланц або два паприґи могол после сезони зоз заробку з паприґи купиц нови трактор, або приключни машини, або вибетоновац цали двор. Робело ше и напредовало. 

– Дзеведзешати роки були барз чежки, литра нафти була два и пол марки, наднїци були барз тунї, цени у  продукциї желєняви нєстабилни алє, случели ше и роки кед цена паприґи була барз добра, а шаце барз тунє. Случовало ше и же соя була по пейдзешат, та и седемдзешат динари, а бостан двацец фенинґи, та ше за два ваґони ґереґох достало штири езри марки, за кельо ше теди у Дюрдьове могло купиц ланц жеми.

У нєшкайшим чаше, кед ланц жеми вецей як пейц езри еври, за бостан чежко мож купиц жем – гварел Янко Горняк.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ