На Златиборе су як дома

автор ол. живкович
485 Опатрене

Мало хто Зденку и Славу Ґовльових позна як любительох природи, окреме природи на Златибору, дзе ше становели давного 2005. року. Гваря, були и на морю, и на Копанику, у Соко Банї, алє им заш лєм найлєпше на Златибору.

Славу Ґовльового у валалє и ширше познаю як тапетара котри продукує мебель, а Зденку як супругу котра анґажована у фамелийней тапетарскей роботнї, дзе им дзвика Долорес, котра закончела хемийни факултет, тиж  помага.

А ШИЦКО ПРЕ ПИЯЦ

Славо Ґовля ше на Златибору нашол цалком случайно. Поправдзе, нє случайно, бо робел за єдного тапетара у валалє, та почал ходзиц на Златибор на пияц, предавац мебель.

– На перши завод кед зме пришли зоз колеґом на пияц на камиону, вечар пред пияцом було барз жимно. Пришла єдна жена ґу нам и опитала ше нам же цо ми ту робиме. Потолковали зме єй, а вона инсистовала же би зме преспали у нєй, пре жиму. Заш лєм, остали зме у камиону, алє зме рано мушели пойсц до нєй на кафу, зограц ше. Тото приятельство ше з каждим пияцом на котри зме пошли, преглїбйовало. Роками сом ходзел на тото подруче на терен, а кед ше першираз указала можлївосц пойсц там и на одпочивок, пошли зме вєдно зоз супругу – здогадує ше Славо.

Упознаванє зоз златиборскима простодушнима и госцолюбивима жителями нє мож було заобисц, та и пред одходом на одпочивок уж настали велї приятельства, перше прейґ роботи, та и приватно. Ґовльово ше упознали и зоз дзивками спомнутей жени хтора их волала на кафу и їх фамелиями – зоз Снежану Джида и Светлану Симович.

Зденка ше такой уключує до бешеди:

– Було то дзешка наяр 2005. року кед зме першираз пошли на Златибор и такой ше нам там попачело. Пред тим зме пошли и на Копаоник, алє там нам було барз прикре, обишли зме и Соко Баню,  морє, алє нам на Златибору, якош, було найкрасше. Клима ми там найбаржей одвитує, а воздух приємни. Влєце ше там мож и слунковац, и купац. Шпацирац ше мож вше и вшадзи. Кед у центру нєт места, або ше нє случує нїч интересантне, дойсц лєм зайсц пейцсто метери до лєса, и уж там поток, и прекрасна природа. Природни озера окремни, у нїх ше мож и окупац, гоч кус жимнєйша вода як цо зме звикли, алє у тим месце єст и заварти базени, та ше и там мож ошвижиц – гвари вона.

Очиглядно же Ґовльовим на Златибору барз приємно препровадзовац час. Спочатку приходзели лєм з яри, потим и вжиме, а вец и през лєто… А Златибор познати и по тим же там интересантно през цали рок. Вше єст дацо нове цо мож видзиц, дожиц. Велї знаю же то туристичне место котре прилагодзене ґу туристом и їх потребом, алє зоз очувану и нєдотхнуту природу.

– Любим там пойсц пре климу, приємни воздух, можем ше крашнє одпочинуц. Вечари швижи, а ноци приємни. През дзень, и кед горучави, та нам нє горуцо, вше приємно и мож витримац. Добре ми там и пре здравє, бо мам бриґи зоз колєном, та ше найволїм шпацирац. Мам и проблеми зоз миґрену, а там ме ридко кеди глава болї – толкує Славо.

ОДПОЧИВОК И ВЖИМЕ

Пре роботу и обовязки у роботнї Зденка и Славо на Златибор перше приходзели раз до рока, а вец вше частейше, кеди ґод було нагоди.

– Велї ше нам питали же кед ше нє знаме скияц прецо вообще идземе на Златибор. Но, без огляду же ше нє скияме, ми ше любиме шпацирац и препровадзуєме вельо часу на швижим воздуху. Крашнє ше припатрац на дзеци котри ше по шнїгу спущую на ґумох, на санкох и уживаю на швижим воздуху – зоз любову приповеда Зденка, а Славо предлужує:

– Верим же векшина госцох хтори одходза на Златибор нє там пре скиянє, алє пре воздух, климу, и одпочивок. Златибор место до котрого ше лєгко и нє длуго путує, а то тиж єдна зоз предносцох. Кажде хто люби природу и одпочивок, Златибор за ньго идеални, як влєце так и вжиме. Кед слово о ценох, прилагодзени су туристом рижних материялних можлївосцох, а квалитет єднак добри – гвари наш собешеднїк.

Ґовльово тераз уж маю и свой апартман на Златибору котри купели и пооправяли, а помогли им праве спомнути приятелє на Златибору. Тераз су и там я дома. И Долорес часто там пойдзе зоз своїм дружтвом. Велї Керестурци, спонукнути зоз їх прикладом и препоруку уж там и пребували.

– Каждому потребни одпочивок. Одпочинуц ше и целу и души потребне. Треба голєм раз опробовац, пойсц, одпутовац и пременїц окруженє и стретнуц нових людзох. Нїкого вони нє прешвечую, просто препровадзую днї окружени зоз прекрасну природу и климу котра им помага предлужиц зоз обовязками котри маю у Керестуре – гваря на концу Зденка и Славко Ґовльово.

 ЛЇКОВИТИ ВИТРИ

Златибор нє вельки брег – просекова надморска висота коло 1 000 метери, а познати верх Чиґота ма кус вецей як 1 400 метери. Ґовльово гваря же за нас, Войводянох, то благи брег. А кед ше сце пойсц на верх Чиґоту, коло драги єст лавочки, та мож шеднуц и одпочинуц – толкую вони. Велї людзе ставаю на пейц-шейсц рано, одходза на верх, бо Златибор познати як место дзе ше стретаю медитерански и континентални витри – такволана „ружа витрох”. Старши людзе часто такой з рана пойду на верх и цали дзень су су там.

 ЦО ТУРИСТОХ ПРИЦАГУЄ

Ґовльово обишли и окреме красну Стопича пещеру за котру гваря же ю нє мож анї описац яка є барз красна. Лєм уживо мож видзиц єй красоту, як и красоту водопада на Ґостилю.

На Ґлавуджи або Шуматним брегу, коло пейц километри од центру туристичного места Златибор, мож нащивиц памятнїк погинутим борцом, а нєдалєко и познати етно валал у Сириґойну. У природним резервату Увац мож видзиц билоглави орли, а обидвойо нашо собешеднїки ше складаю же чуц тоти велїчезни птици як лєца над вами, чувство котре порушує и мрию, и шерцо.

Нєдалєко и Вишеґрад, Национални парк Тара, Мокра ґора, Дрвенґрад и Кустендорф…

У спомнутим краю познати и розвити вирски туризем, бо у Овчарско-Кабларскей клисури єст прекрасни манастири, дзе мож окрипиц душу. И Зденка и Славко гваря же у Сербиї єст прекрасни места котри мож видзиц и упознац, а за котри велї анї нє знаю.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ