КУКОВКА

Писнї нєнаписани ище

Кельо, поведз, куковко, вишпивай.

 

У варошу жиц, чи на окраїскох,

Як камень лєжац, чи блїщац як гвизда,

Як гвизда.

 

Слунко мойо, попать на мнє,

Моя длань на песц ше претворела,

И кед же єст баруту, дай и кремень,

Так, ниа.

 

Хто пойдзе по шлїдох самотносци,

Моцни и шмели подали ше

На бойовим полю.

 

Мало тих цо остали у красним здогадованю,

З трезбу главу и руку тварду

У строю, у строю.

 

Дзе ши шлєбодо шлєбодна,

Зоз ким же тераз швитаня мили

Чекаш, гутор.

 

Добре з тобу и так подло без,

Глава и плєца най церпя

Под батогом, под батогом.

 

Слунко мойо, попать на мнє,

Моя длань на песц ше претворела,

И кед же єст баруту, дай и кремень,

Так, ниа.

 

Виктор ЦОЙ

З остатнїх писньох Виктора Цоя (1962–1990), ґрупа „Кино”.

З русийского прешпивал Б. Варґа

viber image 11

 

ЖВИРИ

Дзиви. Бесни. Кревожадни.

Жвири.

Жвири, хтори дихаю заєднїцку молгу.

 

Мозаїк зоз склєнчинох Безпростору и

мелодиї памяткох зоз Безчасу.

 

Випиваме и витаме єдно друге,

подполни цудзинци, Жвири,

у правди хтора нє иснує.

 

Диямантна хвилька

ше ламе од гладу

наших надрилєних маскох.

 

Кусаме, грижеме, таргаме и лїґаме

цела хтори бовча од жажди.

Од жажди за домом.

 

Дзиви. Бесни. Кревожадни.

Жвири.

Жвири, хтори гласкаю рани

и чуваю рубци.

 

Мунтатов блука по поверхносци.

 

Видлобуєме очи єдно другому,

же бизме ше пренашли у дїйсносци.

Бо ше познаме, Жвири,

лєм у полусну.

 

Постоїме лєм у медзипросторе.

 

Дзиви. Бесни. Кревожадни.

Жвири.

Жвири хтори у жвератку

видза Правду.

Ася ПАПУҐА

Sveta Ćiplić

ПРЕХОД НА ЛЄПШЕ НЇЧ

Дижджовна ноц, прехлда, смарґлї, зної, йойк дзецка на 4:30

лєм ше спущиц до опиюмскей пиньвици

заврец за собу дзвери котри, заправо, повала

лєжац, уцицковац, дримкац, спац и

нє буц

ґумку нє пущиц з устох

вец най єден лїхо, привидни, можебуц аж и нє постояци импулс

потаргнє

а ти дундаш и огризаш

корень ариша

у дзири под мраморну плочу

виспани, сцекнути, окупани, сам, нє гладни, нє смядни,

нє поспреведани и нови

дихаюци нїч у найчистейшей форми яке

велїчезне нїч може лєм мац

тот преход

о тим ци бешедуєм

за тото опущенє ше вредзи

придац

жиц

и здохнуц

дзвигнутих рукох.

Кредланя ПАНЗРАМ*

*Автор добре познати нє лєм редакциї

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ