КУКОВКА
Писнї нєнаписани ище
Кельо, поведз, куковко, вишпивай.
У варошу жиц, чи на окраїскох,
Як камень лєжац, чи блїщац як гвизда,
Як гвизда.
Слунко мойо, попать на мнє,
Моя длань на песц ше претворела,
И кед же єст баруту, дай и кремень,
Так, ниа.
Хто пойдзе по шлїдох самотносци,
Моцни и шмели подали ше
На бойовим полю.
Мало тих цо остали у красним здогадованю,
З трезбу главу и руку тварду
У строю, у строю.
Дзе ши шлєбодо шлєбодна,
Зоз ким же тераз швитаня мили
Чекаш, гутор.
Добре з тобу и так подло без,
Глава и плєца най церпя
Под батогом, под батогом.
Слунко мойо, попать на мнє,
Моя длань на песц ше претворела,
И кед же єст баруту, дай и кремень,
Так, ниа.
Виктор ЦОЙ
З остатнїх писньох Виктора Цоя (1962–1990), ґрупа „Кино”.
З русийского прешпивал Б. Варґа
ЖВИРИ
Дзиви. Бесни. Кревожадни.
Жвири.
Жвири, хтори дихаю заєднїцку молгу.
Мозаїк зоз склєнчинох Безпростору и
мелодиї памяткох зоз Безчасу.
Випиваме и витаме єдно друге,
подполни цудзинци, Жвири,
у правди хтора нє иснує.
Диямантна хвилька
ше ламе од гладу
наших надрилєних маскох.
Кусаме, грижеме, таргаме и лїґаме
цела хтори бовча од жажди.
Од жажди за домом.
Дзиви. Бесни. Кревожадни.
Жвири.
Жвири, хтори гласкаю рани
и чуваю рубци.
Мунтатов блука по поверхносци.
Видлобуєме очи єдно другому,
же бизме ше пренашли у дїйсносци.
Бо ше познаме, Жвири,
лєм у полусну.
Постоїме лєм у медзипросторе.
Дзиви. Бесни. Кревожадни.
Жвири.
Жвири хтори у жвератку
видза Правду.
Ася ПАПУҐА
ПРЕХОД НА ЛЄПШЕ НЇЧ
Дижджовна ноц, прехлда, смарґлї, зної, йойк дзецка на 4:30
лєм ше спущиц до опиюмскей пиньвици
заврец за собу дзвери котри, заправо, повала
лєжац, уцицковац, дримкац, спац и
нє буц
ґумку нє пущиц з устох
вец най єден лїхо, привидни, можебуц аж и нє постояци импулс
потаргнє
а ти дундаш и огризаш
корень ариша
у дзири под мраморну плочу
виспани, сцекнути, окупани, сам, нє гладни, нє смядни,
нє поспреведани и нови
дихаюци нїч у найчистейшей форми яке
велїчезне нїч може лєм мац
тот преход
о тим ци бешедуєм
за тото опущенє ше вредзи
придац
жиц
и здохнуц
дзвигнутих рукох.
Кредланя ПАНЗРАМ*
*Автор добре познати нє лєм редакциї