З вельку упартосцу по факултетску диплому

автор м. зазуляк гарди
1.7k Опатрене

Валентина Барна зоз Руского  Керестура одмалючка була амбициозна и витирвала у шицким цо започала. Паметаме ю як школярку ґенерациї, успишну спортистку, музичарку, а праве дзекуюци єй характеру и велькей упартосци закончела и факултет у Италиї, на язику хтори пред тим нє знала и хтори учела док студирала.

Валентина була школярка ґенерациї у Основней школи, а мало єй хибело же би тоту титулу достала и у рускей Ґимназиї. По законченю штреднєй школи пошла жиц до Италиї, дзе тераз роби у фаху.

– Кед сом пошла до Италиї, такой сом почала учиц за примаци испит, хтори сом у септембру 2016. року положела и уписала ше на медицински факултет, односно до висшей медицинскей школи. Покладала сом седем предмети, по италиянски. Барз ми добре пришло тото же сом закончела

Ґимназию, бо сом мала добру основу цо ше дотика шицких предметох хтори сом покладала, алє сом теди ище нє знала италиянски язик. Мойо рихтанє за примаци испит випатрало так же док сом учела

тоти предмети, шицко сом себе прекладала, цали мур ми бул виписани зоз призначками. Паралелно сом учела и ґраматику. Щиро, тераз кед ше здогаднєм шицкого, анї сама нє знам як ше ми то шицко удало – припознава Валентина.

НАЙВИСША ЗАКОНЧУЮЦА ОЦЕНА

После трох рокох на факултету, Валентина дипломовала зоз максималним числом бодох и достала званє – професийна медицинска шестра. 

– Положела сом шицко у року. Студирала сом зоз Италиянами, нє по даякей програми за странцох, так же ми и шицки предмети були по италиянски. Шедзела сом сама у першим шоре, знїмала сом себе шицки лекциї. Кед сом пришла дому, преслуховала сом их, записовала до пол ноци, и так сом ше учела. Була сом барз упарта же бим достала тоту диплому. У шицким сом така. Єдноставно, такой сом себе поставела циль и нє сцела сом чекац и одцаговац даскельо роки же бим добре научела язик, бо сом нїґда так нє функционовала.

– Учела сом ше сама, нє ходзела сом на нїяки годзини италиянского. Досц сом патрела и телевизию, вше сом опатрала цо знача даєдни слова, гварела сом пайташом най ме виправяю у бешеди. У штреднєй школи сом мала латински, цо ми наисце барз помогло коло медицинских терминох. Можем повесц же ми на початку факултету лєм язик бул проблем, бо ше ми видзи же саме ґрадиво вельо лєгчейше як на факултетох у Сербиї, нє таке є обсяжне. Озда прето и наша обща култура вельо ширша як їх. Вони глєдаю лєм тото цо треба за твой фах. Єст вельо вецей пракси, як теориї, та так и я мала праксу на рижних оддзелєньох – здогадує ше вона своїх початкох у новей держави.

МЕДЗИ НАЙЛЄПШИМА КАНДИДАТАМИ

Валентина перше робела у старецким доме, а тераз є у державним шпиталю у Верони.

– Углавним шицки починаю у старецким доме. Нєдавно сом прешла до єдного державного шпиталю, дзе сом на интензивним допатраню и у операцийней сали. У Италиї ше муши прейсц конкурс же биш робел у державней фирми. На конкурсу патра на конєчну оцену з яку ши дипломовал, а я положела зоз максимум бодами и мала сом добри просек под час студираня. Потим ше на конкурсу муши прейсц и теорию, писмени испит, а потим и усмену и практичну часц. Теди кед и я конкуровали коло 7 000 особи, а вибрали нас 150 – приповеда Валентина о ище єдним своїм успиху.

– Вше сом була упарта и совисна. На оддзелєню дзе робим вше єст дацо нове научиц, та я вше тота, най ше так виражим, штреберка хтора вше шицко учи. То дакеди аж и нє добре, бо себе одберам шлєбодни час, алє єдноставно сом така. Кед дацо робим, то муши буц поробене до конца и так як треба. Сцем ше уписац и на мастер, на специялизацию, алє то шицко досц чежко викомбиновац док робим. Медзитим, док ше ище дакус стабилизуєм, верим же пробуєм – визначує на концу Валентина.

ИТАЛИЯНСКА КУХНЯ  РИЖНОРОДНЄЙША

Седем роки прешло од кеди ше Валентина преселєла до Италиї, алє дому, до Керестура вше дзечнє приходзи.

– Часто приходзим, бо тото цо ми хиби то фамелия и дружтво. Док сом студирала, могла сом приходзиц частейше, тераз лєм кед мам рочни одпочивок, алє углавним то голєм два раз рочнє. Цо ше дотика Италиянох, у сиверней часци, дзе я, людзе вельо завартейши у одношеню на тих зоз южней часци, алє су шицки добри, любезни, сцу помогнуц. Док сом була дома, була сом завартейша, озда сом була на сиґурним, а кед сом ту пришла, мушела сом ше ошлєбодзиц. Можем повесц и же ше ми їх єдзенє баржей пачи як у Сербиї, та сом научела вариц италиянски цеста, пици итд. Тиж, думам же ше вони здравше костираю и єдза рижнороднєйше  – приповеда нам Валентина.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ