Там морйо и плажи, ту трава и шлєбода

автор Ясмина
1.1k Опатрене

Анита и Звонко Хедєшово и їх дзивочка Марисел жию на острове Лошинь у Ядранским морю у Горватскей, у месце Мали Лошинь. Того лєта зме их стретли у Руским Керестуре дзе иншак досц часто приходза, та з нами подзелєли часточку свойого живота и там, и ту.

Анита до пред дзешец роками жила у своїм родним Керестуре, а кед ше одала за Звонка, преселєли ше з нїм жиц до його дому у Лошиню. Звонко по мацери тиж Руснак и Керестурец, та як ту доходзел, ту упознал и свою супругу. У Малим Лошиню жиє од дзецинства, там закончел и штредню школу за „бродострояра”, а тераз є стаємно заняти у воєней морнарици дзе роби коло радару, навиґациї.

– Достал сом тоту роботу, бо сом у штреднєй школи мал и предмет – навиґация, так же тераз робиме на нашим радару на Лошиню. Радарски центер нам у Сплиту, а надпатраме обток на Ядранским морю, порихтани зме кед дахто у нєволї… Кед Марисел почала ходзиц до оводи, на питанє же цо тато роби одвитовала – патри телевизор, бо ме видзела на роботи пред громаду екранами – у франти приповеда Звонко.

Анита по фаху учителька, а свою роботу роби однєдавна.

– Робела сом влонї у школи, правда, лєм сом заменьовала, а як будзе надалєй, нє можем знац. Спочатку сом була дома и прето же Марисел була мала, а було наисце чежко уписац  дзеци до дзецинскей заградки. Кед ше нам то удало, робела сом сезонски роботи, а тераз ше наздавам же будзе и роботи у фаху – толкує Анита.

У СЕЗОНИ ЄСТ ШЕЙСЦ РАЗ ВЕЦЕЙ ЛЮДЗОХ

Од Хедєшових зме сцели дознац як вони видза и доживюю живот на морю у вельким туристичним месце, а як ту, у Керестуре.

– Лошинь ше находзи у Кварнерскей обласци под Истру и досц є населєни, найнаселєнши у Ядрану. У Малим Лошиню єст коло 7 000 жительох, алє туристох єст барз вельо, та ше у сезони число жительох на острове звекша од 35 до 45 тисячи. У нашим месце єст и барз вельо дзеци, и нєт чувство же жиєш на острове, маме и основну и штредню школу, и банки, и маркети, и интернет тарґовина барз розвита, шицко барз добре орґанизоване и доступне. Єдино же маме лєм примарну здравствену защиту, а шицко друге у Риєки дзе найшвидше мож дойсц на геликоптеру. Верим же там скорей було чежше жиц як тераз, а тот розвой почал ище скорей як Горватска вошла до Европскей униї. – приповедаю нам Хедєшово.

Дознаваме и же на Лошиню векшина жиє од туризма, та ше роби на тим же би сезона тирвала цали рок.

– Лошинь скорей бул познати як вигодна дестинация за фамелийни одпочивок, но тераз превладує драги, елитни туризем, чистоту моря наградзовала ЕУ, а векшину готелох з пейц гвиздочками закупели Русиянє, а туристох наисце єст одвшадзи. А наша фамелия як туристох дочекує, єдино наших кумових и приятельох – дознаваме од Звонка. Анита предлужує о Лошиню и гвари же ше там збиваю сиверна и штредньє-ядранска струя, та воздух цалком иншаки, же вшадзи доокола древа, цо одличне за шейтанє коло моря.

– Нам мило же зме там, и уживаме а окреме же там жиєме, а тото же нє ходзиме до центру кед туристична сезона, и то правда. Ми ше ходзиме купац два раз на дзень, бо нам плажи блїзко, а и чежко  место найсц. У Лошиню барз велька мишанїна людзох, старобивателє, старши италиянского походзеня, а гевти з цалей Горватскей приходза робиц през сезону, вец там и оставаю, и кажде трима цошка свойо, алє ми маме мале фине дружтво, приятельох.

Хедєшово приходза до Керестура на одпочивок

З МОРЯ ПРИХОДЗИ ОРАЦ

Хедєшово два раз до рока шедню до авта и прейду точно 600 километри по двор Анитових родичох у Керестуре. Ту маю и дїда Янка, родзину и приятельох хторих дзечнє пообиходза, любя пойсц и до Водици и до церкви. Анита гвари же єй уж подєднак чежко пойсц и з Лошиню до Керестура и обратно.

– Ту, до Керестура барз любиме присц бо ту єст тото цо нє маме там, на морю. У Лошиню вшадзи камень и ґарадичи, та од нашого квартелю по центер мушиме прейсц 203 ґарадичи, Марисел раз почитала, прето ше нє мож вожиц анї на бициґли як у Керестуре, нєт анї трави по хторей ту ходзиме боси и уживаме – поровнує нам Анита, а уключує ше и Марисел, хтора закончела другу класу.

 – У Керестуре ми барз фино, бо нєт тельо вельо авта як у Лошиню, а ту и баба и дїдове,  вельке место дзе ше можеме бавиц зоз пшичками и мачичками, бо дома маме лєм терасу, а ту ше цали дзень бавим вонка, мам и пайташки. Барз любим животинї, оганяц пульку и гуски у дїдовим Янковим дворе, бегац по покошеней трави хтора нам у Лошиню барз хиби, исто так як и шнїг.

Дознаваме же и Звонко ужива у Керестуре, а поготов з „дїдом” Янком люби пойсц на польо и орац, садзиц, шицко цо треба. Тому ше нє можу начудовац Керестурци же вон з моря ту приходзи орац.

Но, Хедєшово так маю ровновагу у живоце, бо гваря же жию на морю, а до Керестура приходза ґу найблїзшим и на одпочивок.

ДОМА БЕШЕДЮ ПО РУСКИ

Хедєшово шицки знаю по руски и так найвецей и бешедую медзи собу. Звонкови дакус чежше, бо активно нє бешедовал остатнї 30 роки док ше нє оженєл з Аниту. По руски го, як и брата и шестру, научела мац, гоч жили у Славониї з оцом Горватом. Мило му и же Анита була упатра и Марисел научела по руски бешедовац та вони два вше так и бешедую, а часто и вон, бо шицко розуми.

– Мойо пайташки ме часто модля най их научим дацо по руски, гоч перше думали же ми Руси. А знам и шпивац два крачунски коляди цо ме мама научела, та ту ходзиме по шпиваню. – одкрива нам Марисел. Хедєшово тримаю и велї руски обичаї за вельки швета, а прейґ своїх  приятельох и сучасней технолоґиї провадза и збуваня у нашей заєднїци.

РУСКИНЯ ИМ И СУШЕДА

– Кед сом пошла жиц на Лошинь, розпитовала сом ше чи ище єст Руснацох, алє зме нє могли найсц єдну жену у  сушедним месце о хторей зме чули – гвари Анита, а Марисел дополнює – Дас пред трома роками ми з маму идземе и приповедаме по руски а опрез нас идзе жена, ми ю обегли а вона нас учула и кричи най станєме, и пита ше „як ви то приповедаце, га, по руски”. А вона з Дюрдьова, жиє 300 метери од нас, а там пошла кед мала 18 роки одала же за чловека зоз Задру, и уж є у пензиї.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ