Каждодньова борба за Алексея

автор ол. живкович
396 Опатрене

Зочиц ше зоз хороту гоч хторого члена фамелиї нє лєгко. Даєдни людзе ше лєгчейше з тим ноша, даєдни чежше, алє ше зочиц муша, окреме кед слово о хорим дзецку. Таки фамелиї то фамелиї геройох, гоч им нїхто нє дава припознаня. Праве припознанє им кед дзецко напредує. Велї позитивни приклади указую каждому з нас як ше прилапює и люби дзецко. Таки приклад маме и у Ґрньовей фамелиї. 

Ясминa Ґрня, дзивоцке Пашо, основну школу и ґимназию закончела у Руским Керестуре, а Висшу економску у Новим Садзе. Менаджмент финасийох и рахунководства єй фах, а зоз своїм супругом Даниелом ше давно упознали. Вон родом з Лалитю, закончел польопривредни факултет, тиж у Новим Садзе.

– Ми ше длуго забавяли пред тим як зме ше побрали. Даньо скорей научел по руски як я по словацки, алє ме людзе розумя. Бивали зме у Лалитю, у його родичох, жедлярели, купели хижу у Зомборе и там зме жадали препровадзиц свой живот. Кед бизме знали же кадзи нас драга одведзе, такой бизме купели хижу у Новим Садзе – почина приповедку Ясмина.

Млада пара ше зочела зоз проблемом стерилитету. Дзешец роки ше лїчели, уж сцели одустац, и роздумовали о идеї же би усвоєли дзецко. Звонка тїлесне оплодзованє по седми раз, було удатне. Син Алексей ше народзел у трицец шестим тижню ваготносци, у януару 2014. року у Новим Садзе.

– Народзени скорей часу, остал у шпиталю и кед зме пришли дому после трох тижньох, гварели нам же нє ма нїяки пошлїдки. Аж кед ше похорел и ознова лєжал у шпиталю, теди нам поведзене же ма проблеми. Вше ше намагам патриц позитивно и думала сом же дзецински шпиталь охабиме за собу и же ше там нїґда нє врациме, алє нє було так. Дияґнозу зме дознали кед Алексейови було два роки, дознали зме за церебралну парализу. Нам то бул барз вельки стрес. Требало ше едуковац о хороти, а ми то одбивали, нє було лєгко прилапиц, алє зме то зробели и у подполносци потримуєме Алексея и стараме ше вєдно исц далєй.

ПРИЛАПИЦ  НЄ ЛЄГКО

Ясмина толкує же церебрална парализа то нє хорота, то стан котри настава як пошлїдок очкодованя мозґу. Особа котра охори од шлоґу уж ма научени велї функциї, нє почина од початку, а дзеци котри охоря од церебралней парализи нє маю научени нїяки функциї, рушаю од самого початку.

Алексея лїчели на Институту за мацер и дзецко у Новим Садзе, алє и у приватних ординацийох. Два раз мал сепсу и то можебуц охабело векши пошлїдки, од вирусох ше муши чувац…

– Ходзели зме ґу велїм дохтором, гварели нам же єст можлївосци же будзе ходзиц, алє нє могли ґарантовац. Я верим же вон будзе ходзиц, и так роздумуєм, позитивно патрим на шицко, нє видзим почежкосци, видзим добри бок шицкого цо ше нам случує. Алексея провадзи цали тим лїкарох: неуролоґ, педиятер неонатолоґ, лоґопед, хематолоґ, физиятри у Институту и приватно. Алексейов лоґопед, котра ше од початку наисце завжала за ньго и провадзи го, а нас унапрямує, гварела же вон будзе добре, прето же ми його родичи. Видзела же ше ми бориме за свойо дзецко –  толкує мац.

Пре Алексейову хороту млада фамелия ше зоз Зомбора преселєла до Нового Саду. Чежко им було, окреме Алексейови, бо у Зомборе бул його дом, та заш лєм, швидко пренашли предносци живота за Алексея. Пре части одходи до лїкара, зґоднєйше жиц у центре дзе єст велї медицински установи котри им потребни,  а Алексей часто ходзи на вежби. Ясмина ше у шпиталю и по три, штири раз рочнє обучує, а вец и дома вежба зоз сином.

– Єден од мотивох за преселєлнє до Нового Саду було же би Алексей ходзел до порядней школскей установи. Кед почала пандемия корони, одражело ше то и на нас. Ментално Алексей добре и може провадзиц наставу и кельо му стан допущує, провадзи ю. Ми поробели за свойо дзецко тото цо зме могли. У нашей ситуациї важне дзе лифт у будинку у котрим жиєме, чи єст у будинку дзе квартель вельо ґрадичи, бо кажда ґарадича представя проблем. Шицко жадаме прилагодзиц ґу Алексейовим способносцом. У тей хвильки я на хорованю, а супруг роби у иножемней фирми, комерциялиста є, роби у своїм фаху.

ПОТРИМОВКА У ФАМЕЛИЇ

Особи хори од церебралней парализи и од других подобних хоротох ше часто стретаю зоз чуднима попатрунками преходїнкох и людзох котри ше стретаю зоз нїма.

– Алексея пробуєм научиц, кед ше стретаме зоз попатрунками людзох и коментрами, же вон нє меней вредни од других людзох. Нє шицко може порозумиц. Часто ше ми пита, бо похопел же нє може ходзиц як други парняки же прецо то так. Кед упознава особу, йому важне дознац чи тота особа може ходзиц, чи зна бешедовац, кеди научела ходзиц, просто ше каждому випитує тото цо йому важне. Похопює же є иншаки, алє му ище вше чежко розумиц прецо то так. По Ясминових словох, фамелия, починаюци од нїх, родичох, та прейґ бабох и дїдох, нє тримаю же Алексей ма хороту, лєм є дзецко  котре ище нє ходзи. Думаю же го нє потребне пребарз защицовац, алє го треба цо баржей осамостойовац, пре його будучносц. То нємилосердно випатра за шицких членох фамелиї, алє то єдини способ же би, док вирошнє, могол сам функционовац –  толкує свойо становиско Ясмина и предлужує:

– Кед му будземе додавац погар води, вон ше на тото звикнє, а то нє потребне, бо може сам и єсц и пиц. Кед зоз нїм дахто бешедує як зоз малу бебу, а йому уж осем роки, йому то чудне. Анї я а анї супруг, тиж и Алексей нє любиме же би ше на ньго го иншак патрело як на других. Я ше вше наздавам доброму, же єдного дня нє будземе муши робиц зоз Алексейом. Вон талантовани за велї ствари, та и за язики. У школи го наставнїца зоз анґлийского окреме хвалї, а ходзи до порядней  Основней школи „Доситей Обрадович” на Детелинари.

Алексейови ослабени вид, особи запамета по гласу, мено, презвиско, запамета и яки дахто ма авто, барз є комуникативни. Окреме го интересує ґеоґрафия, та за родзени дзень на дарунок достал интерактивну мапу котра му барз була важна и вельо того з нєй научел.

Пре звекшани трошки котри хасную за Алексейово напредованє, Ґрньово вошли до Гуманитарней орґанизациї „Буди хуман” дзе Алексей ма свой рахунок и прейґ того рахунка можу му обезпечиц велї вигодносци. Кед дахто приватно да даяку помоц зна буц подозриви, а тот рахунок транспарентни, муши ше за кажде укладанє мац предрахунок, согласносц, шицко ма свой протокол и цек пенєжу провадзи Фондация. Нє мож нїч потрошиц на приватни потреби. Буц у Фондациї добре нє лєм прето же людзе сиґурнєйши на цо ше троши пенєж, алє и прето же мож обезпечиц лїченє же би дзецко баржей напредовало.

Ясмина, Даниєл и Алексей кажди дзень водза борбу зоз церебралну парализу. Кед би нє мали вири, свидоми су, було би им вельо чежше.

– Ми вериме до Алексея, сиґурни зме же може вельо того посцигнуц.

Жиєме шицки исти живот, та себе и помагаме на рижни способи. Часто єдни другим преунапрямуєме свойо средства. То барз вельо значи, бо шицко кошта, одходи на терапиї и рижни други потреби. Дохторе нас любя, почитованє взаємне и шицки препознаваю кед ше дахто бори за свойо дзецко. Шицки ми велька фамелия порихтана до борби котру нам  живот дал.

НЄТ КЕДИ БУЦ ВИСТАТИ

– Наш дзень барз активни. Мушиме зоз Алексейом шицко покончиц, одвесц го на вежби, вежбац и дома. Кед нє вежбаме препаднул нам дзень. Без огляду же зме вистати, вежбац мушиме, бо дзеци зоз церебралну парализу покля рошню муша и вежбац. Кед нє буду вежбац тераз, познєйше буду мац проблеми и хороти котри их буду онєможлївйовац у самостойним функционованю.

Цале дружтво би  ше требало баржей анґажовац и баржей попатриц на нїх и прилапиц их же би ше шицко обрацело на позитвини способ, же би шицким було лєгчеше – гвари Ясмина.

 ВИД БИ МУ ОЛЄГЧАЛ УЧЕНЄ

Попри шицкого Алексей и слабовиди, цо часто провадзи його охоренє. Ясмина толкує же док роснул нє справовал ше як слабовиди, патрел, брал ствари, алє страбизем виключел вид. Тераз потребне ознова врациц вид до функциї. Алексейови нє лєгко, бо попри порядних вежбох и ту потребнe вецей вежбац. Постої можлївосц же би ше злєпшало вид, алє потребни и вельки средства за препатрунки. Алексей одбива учиц,  робиц шицко за цо потребни вид, а його лоґопед з Нового Саду гвари же вон научи читац, и Ґрньово єй веря.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ