Учели зме грац по слуху

автор сас
1.4k Опатрене

Владимир Кочиш з Дюрдьова мал седемнац роки кед з товаришами оформел ґрупу у котрей шпивал и грал на ґитари. Рокенрол поставал вше популарнєйши, углавним на забавох, „иґранкох”, концертох и ґитариядох. Осемдзешатих рокох ше у кафичох могло чуц забавну и рок музику, алє накадзи на сцену наступели дзеведзешати, рок музика у валалє, так повесц, замарла.

Перше стретнуце з ґитару Владимир Кочиш мал у бачика Михала Лїкара, Дюрдьовчаня, и нєпреривно му нє дала мира кеди ґод бул у ньго. Шацовал ю, а вец на нєй пробовал грац. Учиц ноти почал у штвартей класи основней школи. Учел ше у „огньогасцох”, дзе ше теди сходзели млади музичаре, и барз швидко ше „обрал ” од рокенрол звука.

Седемдзешатих рокох рокенрол (Р’Н’Р’) бул у експанзиї, була то иншака музика у одношеню на звуки яки були по теди. Була моцнєйша и енерґичнєйша, та ше младим, окреме гевтим бунтовнєйшим, тот стил попачел. Теди Владимир зоз своїма парняками каждей нєдзелї пополадню одходзел до Младежского дому на „иґранки” котри були орґанизовани за седму и осму класу. Там ше на бини зменьовали оркестри, грали дзекеди и народну музику, алє преважно Р’Н’Р’. Велї хлапци теди жадали грац на ґитари, або бубньох, бо музичаре були популарни, нє  було You Tube, лєм плочи и ґрамофони котри були барз драги.

Владимиров оцец обачел синову прихильносц ґу музики, и барз му жадал подаровац даяки инструмент. Оцови було лоґичне же би Владимир вибрал медзи тамбурку и гармонику, алє тота лоґика нє була иста як и лоґика його сина, хтори шнїл о иншим.

– Акустичну ґитару сом на концу достал од брата. Познєйше сом пожадал и електричну, алє теди инструменти и музична опрема були барз драги. Одлучел сом даяк заробиц пенєж. После годзинох у дзевятей и дзешатей класи одходзел сом до майстра котри правел змоцньовач. Там сом заробел „Маршал поячало” и звучнїки. Теди то за мнє було велька радосц и щесце – гварел Владимир Кочиш.

КРЕАТИВНИ „ШВОРЦ”

Популарне було пущац длугши власи

Популарне було пущац длугши власи

Такой по тим, у дзевятей класи, 1975. року, з товаришами з Дюрдьова Славком Кишом и Славком Ґнипом, Владимир ше сходзел у єдней старей хижи у валалє, а познєйше и у просториї за бину у Младежским доме дзе тиж на мире могли учиц грац. Кед починали, Владимир єдини дакус знал грац прето же знал и на тамбурки. Ентузиязму и любови ґу Р’Н’Р’ музики мали и „на вивоз”, шорово вежбали, та о єден час кажде сам научел грац на своїм инструменту. Киш грал на бубнох, Ґнип на бас ґитари, а Кочиш шпивал и грал на ґитари. Кед научели грац дзешец шпиванки, могли наступац, док главни бенд на забавох мал паузу.

Вше патрели грац тото цо други ґрупи нє грали, а наступали у Р’Н’Р’фазону – фармерки, кошуля, плїтки патики и пущени длугоки власи. Перше мено їх бенда було „Шворц”, а познєйше, кед наступали  звонка валалу, пожадали мац озбильнєйше мено, та бенд пременєл назву и постал „Саркофаґ”.

Найчежше им було добре „зняц” як треба одграц даєдну шпиванку, и гоч им бул найдоступнєйши радио, чежко лапали станїци, а додатни антени нє було. Владимир гвари же найлєпше влапали сиґнал беоґрадских радио станїцох кед радио повязали зоз алуминиюмским лавором, котри поставели на пойд.

З радия шпиванки знїмали на маґнетофонску траку, а опрез радия поставели микрофон котри вишел од горе.

– Случовало ше таке же дахто почал гласно бешедовац у обисцу, або ме волац, а я почал знїмац писню котру сом мешацами чекал. Яка то теди була трапеза! Тоти ситуациї ми тераз барз симпатични, окреме кед нам ше удало знаяц. Требало мац вельо сцерпеня же би ше до конца научело єдну шпиванку на шицких инструментох – памета Владимир Кочиш.

МУЗИКА БУЛА ЇХ ПРЕОКУПАЦИЯ

Кочиш приповеда же нєшкайши музични виводзеня и тедишнї нє мож поровнац, бо вони дакеди нє мали нїяки додатни ефекти, мали єден приключок од ґитари, хтори требало укапчац до „поячала”. Тераз цалком иншака приповедка…

– Були зме щешлїви же граєме на бини. Музика була наша преокупация. Нашо ґенерациї иншак слухали музику, як нєшкайша младеж. Тераз мож найсц ноти, єст рижни симулатори, мож видзиц на знїмку як ше дацо грає. Инстументи дакеди мали иншаку мелодичносц, а тераз музика ма вецей деталї  – приповеда Кочиш.

Одкеди нє наступаю Владимир часто грал пре себе, бо ше нє находзел у нових жанрох, а ґрупа вецей нє наступала бо члени, єден по єден почали одходзиц до войска, а потим и пре обовязки у фамелийох. Пред одходом до войска Владимир пошол робиц и жиц до Нового Саду. Там два роки грал у бенду котри познєйше формовани до визначней ґрупи „Балкан”. У войску пущал музику на розглас, а кед ше 1981. року врацел уж видзел же Р’Н’Р’почал вимерац. Гоч му тераз чежше грац, бо му, як гвари, пальци загрубли, часто є у синовей хижи дзе комплетна музична опрема и його стара, и тота нова. Гвари же кед би теди давно, кед формовали ґрупу, мали приступ ґу такей технїки яку мож тераз купиц, сиґурно би дзень а ноц, вежбали.

И СИН ШЕ „ОБРАЛ”

Зоз сином Василийом Кочиш часто коментарує наступи и  солистох и ґрупох, та зоз нїм  и з дзивками Сенку, Катарину и супругу Любку порядно одходзи на концерти, манифестациї и фестивали дзе наступаю Р’Н’Р’ бенди. Владимир у валалє наволали вични рокер. Окрем обисца, звучнїки и шнури зоз радия розцагани аж по заграду, а музика вше уключена. Ище вше найволї слухац Led Zeppelin,… шпивача и ґитаристу Geri Mur, а од новших Dzo Bonamasa.

Син Василиє од оца нашлїдзел дванацку акутичну ґитару, подаровал му Fender Stratocaster, а у колекциї ма и електричну Jacson ґитару.  

ОЗВУЧЕНЕ ОБИСЦЕ И ФАМИЛИЯ

– Теди, а и тераз, ше нє можем наслухац музики. Вше находзим нови и стари добри писнї. Дакеди сом волєл швидши ритми, тераз баржей, мирнєйши. Видзи ми ше же тераз лєпше препознавам деталї котри ми скорей нє тельо значели. Почал сом слухац и блуз, любим патриц концерти, окреме ми мили концерт Deep Purple з Япону, гварел Владимир Кочиш. Док шпивал любел имитирац Желька Бебека и Сеида Мемича Вайту.

Владимир синови падаровал свою першу ґитару и купел му тото цо жадал – Fender Stratocaster

Владимир синови падаровал свою першу ґитару и купел му тото цо жадал – Fender Stratocaster

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ