Треба чуц и слово младих

автор Цецилия Надь
1k Опатрене

Сериял телевизийней емисиї „Слово младих”, авторки Лидиї Костелник зоз Руского Керестура, емитує ше на Другей програми Радио телевизиї Войводини. На конкурсу за програмски змисти европскей нєзависней продукциї хтори Явна медийна установа ТВ Войводини обявела за 2019. рок, проєкт Новинарскей асоцияциї Руснацох (НАР) достал потримовку за сериял 12 полгодзинових емисийох о младих.

Як приповеда авторка, емисия треба же би була емитована кажди предостатнї штварток у мешацу, од 21.30 годзин у рамикох емисиї „Добри вечар, Войводино”.

– Видзела сом же розписани конкурс на РТВ и консултовала сом ше у Рускей рeдакциї яки условия конкурсу, чи я можем конкуровац, глєдала сом напрям, точнєйше ориєнтир и достала сом „желєне шветло” же можем конкуровац. Радзели зме ше чи ше будзе знїмац емисию за дзеци, чи за младих, та превагло же би найлєпше було правиц емисиї за младих. Предложела сом же сцем робиц табу теми и идея потримана як одличнa. Мушим надпомнуц же зме зоз Заводу за културу войводянских Руснацох достали камеру на хаснованє, так же и вони допринєсли же би ше реализовало тот проєкт – приповеда Лидия.

На питанє прецо ше млада авторка одлучела за табу теми, одвитує же сцела явносци приблїжиц зоз якима ше проблемами, виволанями и роздумованями млади стретаю.

– Перша темa емисиї була суицид. У контракту сом и наведла же ше сцем занїмац зоз таку файту проблематики и направела сом пилот емисию, зоз тим сом и прешла на конкурсу. Далєй зме нє предлужели зоз такима темами, баржей су прилагодзени ширшей популациї, односно нє на тельо акцент на табу темох. Потераз зняти емисиї o „Ступидентoх”, o одходу младих до иножемства, o хаснoваню нашoгo, рускoгo язикa при младих, o младих атлетичарох. Нє обрацам ше лєм на проблематику, алє и на наших успишних младих хтори робя дацо за нашу заєднїцу. Знята емисия и о тим як млади препровадзели час у карантину, а тиж и о роботох хтори вше менєй присутни при младих. Понеже то нєзависна продукция, до проєкту, окрем мнє, уключени и мой камерман Стефан Николич, а придружел ше нам ище єден монтажер Далибор Каурин, хтори роби на динамики емисиї, же би була красше намонтирана – толкує Лидия.

Емисиї ше найчастейше знїма у Новим Садзе и Керестуре, тиж, екипа „Слово младих” булa знїмац и у Коцуре, a планую исц и до Дюрдьова, Митровици, Шиду.

– Нє чежко пополнїц трицецминутову програму, вше думам же бим могла и вецей. Телевизия єдини медий хтори понука и слику и звук, а я думам же то предносц. Понеже мож и видзиц, а и слухац о чим ше бешедує. Кед ше патри, вец ше лєпше и запамета. Од своєй публики сом затераз нє чула неґативни коментари, шицко похвали, з тим же ми перша емисия найлєпша, и гуторя ми же бим ше рушала у тим напряме – гвари Костелникова.

Дзекеди чежше дойсц до собешеднїка, a по словох авторки, млади за телевизию часто нє сцу бешедовац, пре камеру, прето же ше ганьбя и нє сиґурни су, алє потераз векшина прияла єй поволанку и на даяки способ сцели допринєсц и помогнуц коло реализациї емисиї.

– Постої и одложене патренє на РТВ сайту, а тиж мам Фейсбук профил емисиї и там вше кладзем линк на хторим ю мож одпатриц. Промовуєм емисию и нa Инстаґрам профилу. Думала сом же ми ше так млади одволаю и нєпреривно пишем и поволуєм патрачох же би гварели цо проблем при младих. Думам же вше треба робиц на промоциї и маркетинґ дацо найлєпше же би приволал и заинтересовал. Ту вше єст простору за усовершованє. Пре корону зме мали паузу, и нє емитовало ше нїч, так же ше емитованє емисиї предлужує и остатня епизода будзе у януару 2021. року. Пачи ми ше телевизийне новинарство и видзим ше ту, у новинарстве. Нашла сом ше у тей авторскей емисиї и думала сом же будзем мац подполну шлєбоду и же сом ше годна виражиц и винєсц явно проблематику младих. Красна пракса шицко тото, правим даяку свою драгу и то лєм єден початок хтори ме наведзе на дацо векше – гвари Лидия.

Лидия активна и у других наших медийох, єдна є од авторох емисиї „Алт шоу” на Радию Новим Садзе, а тиж сотрудзує и зоз „Руским словом” и МАК-ом.

– Мам искуства у каждей файти новинарства – друковани медиї, радио, телевизия – и думам же найважнєйше превериц информацию хтору треба винєсц явно. Вона муши буц точна. Друге цо бим видвоєла то власни цилї, кед ше ти нє видзиш у тим – нє мотивує це нїч же биш напредовал. Треце, алє нє и найменєй важне, то екипа з хтору робиш и сотрудзуєш, хтора це дриля напредок. Три глави мудрейши як єдна, ту зме же бизме себе помагали и дали потримовку. Телевизия динамичнєйша, и интересантнєйша пре злучену слику и звук. Вшелїяк, сцем напредовац у новинарстве и нє сцем стануц ту дзе сом тераз. Часто наиходзим на нєпорозуменє старших колеґох, нє складаме ше коло вибору темох за емисию, алє думам же лєм прето же нє розумя нєшкайши швет и же нєшка нормалне буц „иншаки”. Особи зоз проблемом, иншаким похопеньом и опредзелєньом треба же би вишли до явносци, же би ше нє случовали проблеми, наприклад, самозабойства, бо вше треба повесц тото цо це мучи. То и була идея тей емисиї, явно приповедац о шицким – заключує Лидия.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ