Учителє

автор ясмина дюранїн
831 Опатрене

Кедиш, придзем з роботи, вистата, нєвиспана, горуцо… Такой сом пошла до заградки пооберац ягоди, бо их слунко спражи. Схилєла сом ше, прегартам по лїсцох, пипам их, обрацам у пальцох… Дакус сом ше и побунєла, бо сом налаґирала нохци исто так на червено за матурске (а заґлавела сом), та ше ми видзело же их єст вецей… Одустала сом. Вошла сом нука, льопла до фотелї и припатрам ше цо ше дома случує – єден длобе до телефона, други у школи, лєм цо нє пришол, мой на роботи… Нє галайк, рапшак гей, алє – цихосц… Випатра же конєчно пришол час кед дзеци дакус одросли, та мам вецей часу за себе…

Док дзеци мали, требаш им 24/7, шицко на нїх идзе… Вец, кед дакус подрошню, маш кеди вечар одпатриц даяки филм, лєбо дацо пречитац… Кед ище дакус вирошню, можеш пойсц до пайташки на годзину-два… Потим одкриєш же маш вельо вецей часу як скорей и же ше кеди-теди, у ствари, врациш ґу даєдним старим гобийом, роботом, алє дозретши и мудрейши. А цо єст красше як ше ознова стретнуц зоз собу?☺

Нєдавно сом читала о тим же нєт случайни стретнуца, нєт особи хтори стретаме у живоце, а хтори нам нє „одкрию” даяку правду. Лєм мушиме отвориц очи. Так и мнє, єдна цалком нєпозната по мену, алє на чудни способ заш лєм позната особа, з хтору сом ше кажде рано вожела у истим автобусу. Вона дроґирана у дружтве проблематичней особи, дилера, плянтаюци ше уходзи до автобуса, вон ю притримує, а шицки ше скланяю на бок и правя ше же их нє видза. Уж о єден час була з брухом, бляда и випита… Вец сом ю длуго нє видзела. По нєшка рано… Анї бим ю нє препознала кед би нє шедла просто мнє. Нашмеяна и нормална. Видно по нєй же ше витаргала зоз тих преклятих пазурох наркоманиї. Було ю барз крашнє видзиц. И вона ше стретла зоз собу.☺

Мой покойни дїдо вше гуторел же кед би було место на хторим кажде може охабиц свойо бриґи и вжац люцки, шицки би ше ютредзень врацели по свойо… Кажде зна як видзе украй зоз своїм крижом.

Шицко ми нєшка постало ясне. Тота дзивка од хторей сом странєла, на хтору сом зоз таку одбойносцу патрела у автобусу, научела ме ценїц живот, указала ми же цо значи вибориц ше за самого себе! А и на матурским сом видзела – и мойо школски товарише, найлєпши на швеце, боря ше зоз собу, зоз своїма бриґами, якош ґураю… Ми наисце єдни од других можеме вельо того научиц.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ