Дунци и сок як додатни приход

автор ан. медєши
989 Опатрене

Таня Югасова зоз Руского Керестура, вєдно зоз своїма дзивками Марину и Сладяну, уж штири роки продукує соки, маджуни, палєнку, веґету и рижни други продукти зоз желєняви, а шицко у своїм обисцу.

Маю засадзено коло 100 древка на Новим населєню дзе и жию, а у франти гваря же древко засадза дзе ґод найду шлєбодни простор. На пияцох окрем продуктох з овоци и желєняви предаваю и мак, орехи, лїсковци и мандулї, шицко робя сами, а продукцию планую прешириц, понеже купци глєдаю таку робу.

ОРИҐИНАЛНИ ПРОДУКТИ

– Вжиме, пред коло штирома роками зме першираз пришли на идею направиц домашню веґету, и то була и якашик файта нашого експерименту. Медзитим, требало часу обдумац рецепт, точно одредзиц кельо хторей желєняви идзе, бо гоч ше дакеди поинформуєм зоз интернету, шицки рецепти за жимнїцу и соки хтори правим здумуєм сама – започина приповедку Таня Югасова.
Таня наглашує же меркую на овоц зоз хторей правя соки, и патра же би була цо менєй пирскана, прето хасную свою, цукру кладу лєм тельо кельо нєобходне, соки без конзервансох, веґета без чкодлївих адитивох, а планую ґу своїм продуктом додац и фруктозу место цукру и яблуков есенц место алкоголного.
– Нашо главни продукти то овоцово маджуни и соки, зоз яблукох, ягодох, вишньох, кайсох, предаваме и квашени огурки, айвар, парадичанку, а найвецей ше глєда мишани соки зоз цвикли, мархви и лимуну, хтори правиме и зоз, и без цукру, а хтори углавним купую старши людзе. Вше вецей єст людзох хтори водза рахунку о тим цо єдза, та и ми патриме же бизме нашо продукти присподобели ґу купцом – приповеда Таня.

ЦЕНИ ВИГОДНИ

Цена литри чистого овоцового соку 160 динари, литра парадичанки 150 динари, а кажде хто враци склєняну фляшку, достанє 20 динари туньше. Мали дунчик маджуну кошта 120 динари, айвар 250 динари, а окрем предаваня готових продуктох, Югасово робя и услужно.
– Ми и услужно цадзиме овоц, та кед дахто нє ма часу, ми лєм прецадзиме сок, нє мушиме го анї пастеризовац. А варела сом услужно и маджуни. Єшень нам резервована за паприґу, бо ю треба упечиц, очисциц, а вец направиц з нєй айвар. Маме и комору у хторей вше 7 до 10 ступнї, та у нєй тримаме продукти, бо су без конзервансу – толкує Югасова.
Дзивчата Марина и Сладяна уж помали пребераю роботу од своїх родичох и роздумую як прешириц продукцию и дойсц до купцох, же би заробок з предаваня постал їх главне жридло приходу. Марина и попри тим же є занята, каждей соботи продукти предава на керестурским пияцу, а свойо продукти оглашовали и прейґ Фейсбуку.
– З початку нам на пияцох добре преходзела роба, медзитим, одкеди ше случело шицко тото з корону, мож обачиц же и пияци менши, та ше и менєй роби преда. Док тирвала забрана рушаня, кед пияци були позаверани, робели зме и випоручованє продуктох на хижну адресу. Нашо продукти поручовали и прейґ Фейсбуку, аж и з югу Сербиї, сцели же бизме им послали продукти прейґ пошти, медзитим, чежко ґарантовац же ше през драгу дацо нє розбиє – приповеда Марина и додава же окрем на пияцу зоз продуктами поряднє участвую и на манифестациї „Днї керестурскей паприґиˮ як и на „Домашнїм шпайзуˮ.
Попри того, Югасово маю и даскельо кошнїци, алє меду затераз маю лєм за себе, а зоз спаднутей овоци печу и палєнку, та у франти гваря же ше у їх обисцу нїч нє одруца. 

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ