Чаривносц як инспирация

автор м. зазуляк гарди
487 Опатрене

Марину Хома з Нового Саду упознали зме пред даскельома роками як телевизийну новинарку и презентерку, а познаме ю и як ґлумицу зоз представох Руского културного центру. Гоч Марина по фаху мастер филозоф, однєдавна роби як пи-ар, а ґу тому є барз креативна и талантована за уметносц.

На Инстаґрам профилу Nightmara Art Марина обявює фотоґрафиї цеґерох и нєзвичайних округлих древкох по хторих сама малює, найчастейше даяки чаривни мотиви, цо єй вше инспирация.  

– Кед сом почала робиц на цеґерох, перше сом мальовала з водовима фарбами на папер, потим сом то скенирала, ушорела у фотошопу и аж вец принтала. Тераз малюєм директно на цеґери зоз фарбами за текстил. Понеже ми нє да мира, мушим дацо правиц, робиц, пришла сом на идею мальовац на округлих древкох, дахто то вола и пняк, лєбо древени плочочки. Перше сом куповала древка, а потим ми оцец почал помагац, та их тераз вон пилї и шмирґла. То робим зоз акрилнима фарбами. По природи сом ескаписта и, нормално, думам же уметносц треба же би була и анґажована, алє тото цо я правим, любим же би було якеш сцеканє од реалносци и приблїжованє сказки ґу реалносци. Любим чаривни мотиви, мешац, гвизди, ноц, кришталї, єленї, вивирки, єднороги, хтори думам же ми и найпопуларнєйши мотив потераз – гвари Марина и додава же свойо роботи даскельо раз предавала и на базарох, алє похопела же єй баржей одвитує онлайн предаванє. 

– Углавним ме провадза людзе хтори и сами дацо правя и хтори любя таку файту роботи, односно, хтори то знаю ценїц. Любим длобац, то ме опущує и змирює, а з другого боку сом барз нєсцерпезлїва и кед мам идею, такой ю мушим положиц на древко, лєбо на папер – визначує Марина.

ТРАДИЦИЙНЕ ПЕРШЕ, А ВЕЦ ДИҐИТАЛНЕ

Пред даскельома роками, кед престала робиц у Телевизиї, Марина почала експериментовац и зоз диґиталну илустрацию, та єден час була анґажована на вельких проєктох хтори могло видзиц и по Новим Садзе.  

– Мастеровала сом на филозофиї и думала сом же будзем робиц у фаху, алє судьба ме 2015. року одведла до Рускей редакциї Телевизиї Нови Сад, дзе сом робела по 2019. рок. Потим сом почала робиц як фриленсер. Теди ме барз интересовало пробовац даяки други ствари, та сом почала експериментовац зоз диґиталну илустрацию. Робела сом вельки проєкти за ОПЕНС, наприклад, 3Д мапинґи на будинку Синаґоґи, Войводянскей банки итд. На тих проєктох сом сотрудзовала зоз леґиньом, понеже вон монтажер и аниматор. То були анимировани филми, хтори ишли як позадина за даяки перформанси. Вше сом мала прихильносц ґу уметносци, ґу рисованю, та ми то нє було нїч нове, окрем того же сом теди купела свою першу ґрафичну таблу за рисованє. Медзитим, без огляду на тото же сом робела и зоз диґиталну илустрацию, традицийне ми заш лєм баржей лєжи и баржей ме виполнює – припознава вона.

Тераз уж даскельо мешаци Марина роби як пи-ар (одношеня з явносцу) и як менаджер за дружтвени мрежи Фестивалу еколоґийного театру у Бачкей Паланки.

– То орґанизация хтора уж 28 роки орґанизує тот фестивал. Пачи ше ми робота, бо ма вязи з медиями, у чим мам искуства, лєм же сом  тераз з другого боку – нє поставям питаня, алє одвитуєм на нїх. Мойо задлуженє давац информациї до медийох, участвовац на конференцийох, креїровац пости за дружтвени мрежи, участвовац на шицких збуваньох, односно – представяц орґанизацию. Ту сом вельо научела о дружтвених мрежох и то тераз можем применїц и у тим моїм гобию, нє повем бизнису, бо є ище вше нє тото – дума Марина. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

У ТЕАТРУ ПОБЕДЗЕЛА СТРАХ ОД ЯВНОГО НАСТУПУ

Гоч бизме тераз то нє поведли, Марина нам виприповедала же як дзецко була барз ганьблїва и нєдружелюбива, а же би то превозишла, на студийох ше одшмелєла и пошла на авдицию до єдного театру.

– Пред дзевец роками сом пошла до Клубу Уметнїкох Бина на авдицию. То бул способ же бим победзела трему од явного наступу. Нагнала сом ше превозисц тот страх, бо сом знала же ми у живоце будзе требац самодовирия. После Бини, уключела сом ше и до представох Руского културного центру, перше як суфлерка, а потим и як ґлумица. Ґлумела сом у „Бабушки”, „Потворох”, „Обсесиї”, и тераз у найновшей представи „Скорей як когут закукурика” – начишлює Марина, хтора дзешец роки була и балерина, а почала кед мала лєм три и пол рока. Тиж так, вона пише и прозу, углавним приповедки и есеї на руским и сербским язику, хтори єй обявени у наших медийох и зборнїкох, як и у даскелїх сербских.   

Паралелно зоз роботу у телевизиї, Марина ше теди помали почала уключовац и до дружтвеного и културного живота Руснацох, цо пришло, гвари, якошик природно и спонтано. 

– Можебуц то чудно звучи, алє понеже сом дома вше бешедовала по руски, а так приповедаме и кед пойдземе до родзинових до Керестура и Нового Орахова, кед сом почала ходзиц до Матки, мала сом чувство же сом медзи фамелию, односно, так ше чувствуєм вше кед сом медзи Руснацами – визначує Марина на концу.

ЕКОЛОҐИЯ И ВЕҐЕТАРИЯНСТВО

Ище єдна сфера хтора Марину барз интересує то еколоґия, а од пред даскельома роками є и веґетариянка.

– Намагам ше рецикловац, каждодньово провадзим цо ше случує, вельо сом виучовала, патрим видеа, читам о тим и так ше намагам жиц. Шейсц роки и як сом веґетариянка, алє сом, най так повем, нє аґресивна, бо анї сама нє любим кед ше людзе хтори так жию справую як кед би були мудрейши. То єдноставно одбива людзох. Интересантне же и моя мац даскельо роки после мнє престала єсц месо, а тиж и моя найлєпша пайташка – приповеда вона.

Уметнїцки талант нашлїдзени и од мацери

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ