Красни швета у миру и злагоди

автор м. тамаш, фото Ивана Медєши
636 Опатрене

По Нови 2022. рок єст ище дакус вецей як два тижнї, и затераз ше зна же орґанизоване преславйованє будзе завишиц од препорученьох Кризного штабу. Крачун фамелийне швето, преславюєме го з одходом до церкви и у своїм обисцу, а понеже зме ше уж шицки звикли на почитованє епидемийних мирох за защиту од корона вируса, рахуєме же го преславиме святочно, по обичайох и же будзе и шпивачох.

 Пририхтованє за Крачун и Нови рок приноши шветочну атмосферу до наших обисцох и то нагода же бизме ше намагали вецей чувац свойо здравє, моцнєйше любиц и вецей розумиц своїх найблїзших, мац моцнєйшу виру, буц цо лєпши людзе и почитовац тото цо маме. Присуство пандемиї тиж нагода же бизме вицагли поуки, гутори отец мр Дарко Рац, протоєрей стварофор, парох у Бачинцох.

– Видзиме зоз тей пандемиї корона вирусу и нєизвесносци котра нас знашла уж други рок, завартосци, карантинох, вакцинох, кельо ми як чловечески род ранїви и яки зме мали пред велькосцу Господа Бога. Зоз тей завартосци и специфичних условийох за живот под час пандемиї треба же бизме вицагли поуки. Пандемия нам указала кельо тото цо нам було звичайне у предходних рокох, чи то були путованя, чи виходзеня до кафичох, на варош, друженя, свадзби, ми нє знали ценїц, док зме мали, док нам то було шлєбодне, алє аж тераз кед нам ше почало забраньовац. То нам нагода же бизме знали ценїц тото цо маме, же бизме знали ценїц каждого чловека, таки яки вон є, прилапиц го аж и кед є иншаки, чи по вири, чи по фарби скори, чи по иншим, треба же бизме ше усвидомели, тельо кельо глєда єдна християнска, єдна людска релация спрам блїжнього. Видзели зме и же каждому чловекови барз важна шлєбода. Кед вам шлєбоду однєю, вец вам, практично однєю шицко, а фамелия остава ту яґод центер живота. У Новим 2022. року могли бизме преглїбиц роздумованя у тим напряме же бизме баржей знали ценїц тото цо нам ше дава, другого, нє патрели на другого патраци на розлики, алє на тото цо нас зєдинює, бо кажди чловек ма доброго у себе – гутори о. Дарко Рац.

За Рождество Христово треба ше и духовно порихтац.

– Тот час по швето, у Вельким крачунским посту, вихаснуйме же бизме ше духовно зблїжели зоз Господом Богом. Треба ше висповедац, покаяц ше и кед єст нєскладаня у фамелиї, треба пребачиц и будовац ознова одношеня хтори базовани на любови. Пребачиц мушиме, шицки зме людзе и нє совершени зме, маме слабосци и Господь Бог нас таких люби. Кед чловек зна прилапиц другого и кед зна пребачиц, вец будзе и щешлїви у живоце. По моїм, найвекше щесце мац духовни мир и чисту совисц. Дакому ше тото щесце манифестує през фамелию, хто нє ма фамелию, ма можебуц дацо друге, алє кажде ми маме душу и совисц хтора кед чиста пред Господом Богом, вец чловек щешлїви. Кед, як духовни людзе, вериме до Господа Бога и кед жиєме Євангелию, вец нам тото щесце Исус Христос и ми видзиме шицко позитивне, нє видзиме тото цо неґативне и на таки способ поставаме свидомо, або нєсвидомо, щешлїви людзе – толкує о. Рац.

У фамелиї бачинского пароха Крачун ше слави и по новим и по старим календаре. Отец Рац гвари же календар нє питанє вири, алє є питанє математики и астрономиї, а Крачун єден, чи го славиме по Григориянским календаре 25. децембра, а чи го славиме 7. януара, по Юлиянским календаре. За Крачун по новим календару о. Дарко Рац и панїматка Маруся зоз дзецми Андрейом, Антонию и Карлом иду до своїх найблїзших до Руского Керестура, бо су там народзени и там жили. У їх доме, на парохиї у Бачинцох, ядловец уж оквицени, ту Крачун преславюю по старим календаре и любя кед им за тото вельке швето приду шпиваче, госци, кумово и родзини.

ПОВЯЗАНИ ТЕКСТИ